Pogrešan 🔚

Part 19

- Tehnički to je njegova kuća – Dunja, Milica i ja raspravljamo o Sergeju. Deca se igraju a Miličina majka ih kontroliše.

- Tehnički i zakonski kuća je moja, nije morao da mi je pokloni.

- Možda si malo oštra?

- Ja oštra? Njih dve su razlog zbog kojeg smo prekinuli, on je stao na njihovu stranu, poštujem to ali sigurno mi se ne dopada.

- Slažem se, neka se on malo trudi, ne možeš stalno ti da održavaš tu vezu – Dunja je ispila ostatak čaše sa vinom.

- Šta je to bilo? – pitam je jer znam da nije upućeno meni.

- Ma ništa , samo . . .

- Miloš a? – Milica je gleda žalosno.

- Ne mogu više, ne ide nam uzalud se trudim – priznala je.

- Muškarci su svinje, dobri su samo za oplodnju ništa drugo – izletelo mi je.

- Hej vas dve, polako a ti imaš sinove.

- Oni su deca i vaspitaću ih da budu dobri ljudi moje buduće snaje će mi biti zahvalne.

- Aha želite moje mišljenje? – Milica nas gleda ozbiljno.

- Ne – Dunja i ja smo rekla uglas.

- Svejedno ću reći. Dunja Miloš je takav od samog početka naše veze, prihvatila si ga takvog a ti Kristina spusti malo loptu.

- Molim?

- Lara je tetka tvoje dece i ne zaboravi da si ti nju prva povredila, pobogu glumila si prostitutku koja je spavala sa njenim verenikom normalno je da te ne voli.

- Ja sam to što jesam i ne planiram da se menja ni zbog koga, nisam najbolja osoba na svetu a nisam ni najgora, jednostavno previše uživam u svom životu trenutno da bih ga komplikovala osobama koje mi smetaju.

- Pijem u to ime sestro – Dunja me podržala.

- Hvala draga.

Zadržali smo se kod Milice mnogo duže od planiranog zato sada moja deca spavaju u autu. Parkiram auto u garažu i udahnem duboko Sergej je još uvek ovde. Razmišljala sam malo u tišini. Moram mu priznati da je uporniji nego pre par godina i dobro trpi moje izlive besa. Izađem iz auto i dok se prihički pripremam da nosim dva puta po petnaest kilograma stigao je Sergej.

- Treba li ti pomoć?

- Da, uzmi Denisa on je malo teži.

- Dobro.

Izneli smo decu i odneli ih na spavanje.

- Još uvek si ovde?

- Jesam i biću jako dugo, moramo da rešimo neke stvari.

Prekrstila sam ruke na grudima, baš me interesuje šta ima da kaže.

- Slušam.

- Lara je moja sestra i želim da viđa moju decu kao i moja majka, moj otac i moj očuh. Mina samo radi za mene, ne znam koliko puta moram to da ti ponovim.

- Nije problem u tome šta su oni tebi, problem je u njihovom ponašanju prema meni, neću da strepim kakve mogu biti sa mojom decom, tvoja sestra im je tetka ne verujem da bi ih povredila ali Mina . . . Izmislila je da sam je napala, nema dalje. Mojoj deci neće prići osobe kojima ja ne verujem i tačka. Iskoristio si moju dobru volju, zoveš u kuću svakog meni iza leđa, dva puta. Pređi me jednom sram te bilo, pređi me drugi put sram mene bilo.

- To je tvoja poslednja?

- Moja deca, moja pravila.

- To su i moja deca, ne možeš o svemu sama odlučivati!

- Ma nemoj? Do sada sam se snalažila prilično dobro.

- Hoćeš da kažeš dok se ja nisam vratio?

- Da, sa tobom stižu i sve nevolje koje sam zaboravila. Ne želim da se bakćem sa problemima koji idu u paketu sa tobom. Imam odličan život, predivan život, imam oca koji mi je podrška u svemu kao i prijateljice, dobar posao i najdivniju decu na svetu, uživam. Želim svakog dana da uživam u svom životu i svojoj deci, ne želim da se nerviram i ne želim probleme. Ne vidim šta tu nije jasno?

- Sebična si.

- Da sam sebična ne bih ti dozvolila da živiš sa nama, pružila sam ti priliku da živiš sa našom predivnom decom a ti umesto toga radiš meni iza leđa.

- Šta hoćeš tačno od mene?

- Da prestaneš da mi komplikuješ život! – povisila sam ton.

- Ja ti komplikujem život?

- Da, ti. Ti i niko drugi, ne želim u svom životu osobe koje mi stvaraju probleme.

- Zašto si tako tvrdoglava?

- A zašto si ti uporno protiv mene? Od kada te poznajem nijednom nisi stao na moju stranu, ne mrzim tvoju sestru i onu zaljubljenu u tebe zbog njih samih, ne podnosim ih zato što si uvek držao njihovu stranu.

- Komplikovano je.

- Komplikovano? Ne, komplikovano je sada, rodila sam ti sinove ako ništa drugo bar zaslužujem poštovanje. Da nisi . . . da se nisu stvari odigrale kako su se odigrale u prošlosti, bili bi porodica. Imaš porodicu koju treba da štitiš, imaš porodicu o kojoj ne znaš ništa e to je komplikovano.

- Ne bi bilo da si me obavestila na vreme.

- Kako da te obavestim kada si otišao? Mislim da si tim postupkom bio prilično jasan i iskreno ne vidim razlog zašto bih se trudila.

- Ne vidiš?

- Ne, ne vidim.

- Šta misliš zašto sam se vratio?

- Nisam vidovita.

- Ti si jedna bezobrazna, drska i luda žena.

Nakrivila sam glavu.

- Imaš pogan jezik, baš te briga šta ko misli o tebe i ne haješ mnogo za posledice svojih dela.

- Samo nastavi.

- Ne čekaš objašnjenja sama zaključuješ, imaš lude i opasne ideje i niko me ne može iznervirati brže od tebe. Digneš mi pritisak za dve sekunde.

- Još nešto?

- Da. Mislim da si samo seksualno isfrustrirana.

- Molim? – ne mogu da verujem da je ovo rekao.

- To što si čula, laku noć – otišao je u svoju sobu i ostavio me sa otvorenim ustima.

- Čekaj malo – pomakla sam se sa mesta i krenula ka njegovoj sobi. Ovo neće ostati na ovome.

Uletela sam u sobu i zatekla ga samo u boksericama. Sranje ne bi bilo dobro da se bacim na njega.

- Čekao sam te – ispružio je ruku i uhvatio me za glavu.

- Šta . . .

Zelepio je moje usne za svoje i bila sam šokirana. I napaljena. Obuzdao mi je ruke i nastavio da me ljubi, posle par pokušaja da ga odgurnem predam se i navalim na njega. Ako ništa dugo seks nam je uvek bio neverovatan.