Sa stilom

1

Iii krećemo na putovanje... Nadam se da će vam se priča svideti i da ćete se opustiti uz nju :) Ukoliko vam se svidi ostavite vote i svoje mišljenje u komentare :) Počnimo...

Nervozno sam šetala po sobi. Prolazila sam rukom kroz zamršene niti moje plave kose očekujući da neko odgovori na moj poziv.

"Dobar dan. Zovem vezano za...", nisam uspela niti dovršiti. Nervozan ženski glas me je prekinuo i naš razgovor je završio. Još jedan neuspeli pokušaj. Sručila sam svu svoju težinu na krevet i pokrila glavu jastukom. Desnom sam rukom napipala crveni marker koji se sakrio među naborima zgužvanog belog prekrivača i u jednom potezu prekrižila još jedan oglas u novinama.

Sklonila sam jastuk sa lica. Guste zavese još uvek su prekrivale prozor i branile dnevnom svetlu da obasja sobu iako je sat otkucavao podne. Nekoliko upornih zraka pronašlo je put do sobe te nije bio potpuni mrak. Duž belog stropa pružale su se linije svetla kraseći sobu i čineći je prijatnijom. Ispružila sam ruku visoko još uvek ležeći na krevetu. Prstom sam po vazduhu pratila liniju koja je vodila do ogledala na vratima ormara. Uspravila sam se na krevetu i odraz sunčeve svetlosti me je zaslepeo.

Ustala sam te odvukla zavese i u trenutku je soba bila prepravljena svetlošću. Izašla sam iz sobe i zatekla se u prostoriji koja je bila preplavljena neredom i mojom garderobom. Zagušljiv vazduh ispunjavao je dnevnu sobu. Nikada do sada moj stan nije bio ovoliko neuredan. Ne sećam se kada sam poslednji put obrisala prašinu sa polica niti kada sam garderobu nakon nošenja smotala i vratila u ormar. Od kada sam izgubila posao zbog nećaka šefice dane provodim proučavajući oglase po novinama i pozivajući nepoznate ljude. Uzela sam gumicu za kosu koju sam našla na svetloj fotelji i pokupila kosu.

"Vreme je za promenu", rekla sam sama sebi promatrajući neurednu sobu. "Ali prvo ću nešto jesti", dodala sam za sebe i uputila se do kuhinje. Hrpa neopranog posuđa stajala je po radnoj površini. Otvorila sam ormarić kako bih izvadila sebi tanjir. Nije bilo čistog.

"Uf, Nela, zar ti je toliko teško oprati sudove?", korila sam sama sebe. Otvorila sam frižider kako bih uzela nešto za pojesti. "Možda ipak da naručim kinesku", rekla sam sebi nakon što sam videla u potpunosti prazan frižider.

Uzela sam telefon kojim sam pre nekog vremena obavila poslednji bezuspešan razgovor. Imala sam poruku od Tie. Tia je moja najbolja prijateljica još od fakulteta. Nismo se odvajale jedna od druge već više od šest godina.

"Hajde u Auroru na ručak", pročitala sam glasno. Ručak u Aurori se ne odbija. Odgovorila sam joj kako sam već na putu do tamo i ušla u sobu. Raspustila sam kosu i pogledala se u ogledalo. "Pristojno.", izašla sam iz sobe i ponovo ugledala nered. "Nisam te zaboravila, brzo se vraćam", rekla sam stanu i obula gležnjače te izašla.

Jesen je tek otpočela, no još uvek je vladalo prikriveno leto. Retko koji dan bi bio hladniji i kišovitiji, no ovaj je bio jedan takav. Uprkos suncu koje se uspešno probijalo kroz guste oblake, kiša je mogla pasti svakoga trenutka. U inat danu i želji neba da pokvasi gradski asfalt ulice su bile pune ljude koji su užurbano koračali njima u potrazi za svojom destinacijom.

Duga se ulica okružena terasama kafića i restoranima pružala ispred mene. Aurora je restoran u koji Tia i ja idemo oduvek. U njemu smo proslavile prvu desetku na fakultetu, prvu završenu godinu, diplomu, a potom i prve poslove. Koračala sam ulicom stalno pogledavajući u telefon. Tia me je već dugo čekala, a nemam naviku kasniti. Uvek krećem na vreme i ne volim kada me ljudi čekaju. Zastala sam kod Harmonije kada sam videla da traže konobaricu. Otkinula sam papirić sa brojem telefona te ga spremila u džep pantalona.  U Harmoniji sam nekada provodila gotovo svako popodne. Znam svakoga ko je posećuje i osećala bih se kao kod kuće. Nalaziti se sa druge strane šanka bilo bi čudno, no potreban mi je posao.

Otvorila sam staklena vrata najdražeg restorana. U trenutku me je obuzela toplina prostora i dobro poznati mirisi nacrtali su osmeh na mom licu. Restoran je bio izuzetno lep za oko. Svetli svilenkasti stolnjaci protkani zlatnim koncem usklađeni sa svežim crvenim ružama krasili su svaki stol. Beli zidovi odisali su elegantnošću, a ogledala ukrašena zlatnim rubovima pružala su mu skupoceni izgled. Prešla sam pogledom po restoranu te kad sam ugledala Tiu uputila se ka njoj.

"Izvini što kasnim", ispričala sam se te je zagrlila. Sela sam u bež fotelju naspram nje i odložila torbu do sebe. Tia je poput devojaka iz modnih časopisa. Prosečne je visine i duge smeđe kose i izuzetno je vitka. Ima mnogo prelepe garderobe, no ponekad je njen izbor i usklađivanje komada pravi promašaj. Danas je imala prelepu crvenu ogrlicu koju je dobila od brata za rođendan. Stvarno joj je stajala neopisivo lepo.

"Kako si mi? Kako napreduje potraga?", nestrpljivo me je ispitivala. Zabacila je pramen kose te spustila glavu u svoje dlanove.

"Ne baš najbolje. Verovatno ću se javiti u Harmoniju za posao.", nesigurno sam rekla gledajući u krvavo crvene ruže na stolu.

"Sa završenim fakultetom ćeš raditi kao konobarica? I to još kod Tea?", očekivala sam ovakvu reakciju.

"Tia, nemam izbora. Moram početi raditi ukoliko želim zadržati stan, a znaš koliko ga volim", želela sam i duboko se nadala da ću što pre izaći iz ove situacije.

"Imam nešto za tebe.", otvorila je svoju veliku torbu. Nakon nekog vremena izvadila je roza papirić sa adresom i zapisanim vremenom i pružila mi ga.

"Šta je to?", upitala sam neposredno pre nego što je konobarica došla do nas. Zastala je na trenutak i naručila dva rižota sa gljivama te prešla prstom po rubu usana kako bi uklonila višak svetlog karmina koji je uvek nosila.

"Gospodin Damjan traži novog savetnika za dizajn. Više je nešto poput zatvorenog konkursa za posao. Budući da si ti to završila predložila sam te i rekao je da dođeš ukoliko želiš.", pričala je puna entuzijazma. Mlada devojka nam je donela dva tanjira sa poručenim jelima.

"Tia, ja sam završila grafički dizajn, a koliko ja znam tvoja je firma dizajnerska kuća", ponavljala sam činjenice koje je ona već znala.

"Dizajn je dizajn. Ukoliko imaš ukusa nema problema, a ja ne znam osobu koja ima više ukusa od tebe. Pa koliko si mi ti samo dejtova spasila ispravkama mojih kombinacija?", nasmejala sam se i rekla joj kako ću razmisliti. "Znaš, kada sam te spomenula gospodinu Damjanu rekao je da ćeš biti odlična ukoliko radiš kao i ja. Misliš li da je on to očijukao sa mnom? Ne znam kako da se ponašam. Znaš, on ti ima onako crnu kosu i tamne oči. Uglavnom nosi bradu od nekoliko dana i često izvija samo jednu stranu usana. Nije da mi se sviđa. Stvarno nije. Znaš da ja volim tople muškarce koji su spremni čuvati me poput kapi vode na dlanu, a on je nekako hladan i previše ozbiljan. Ali, ima nešto. Nešto čudno. Prosto ga...", zastala je kako bi uzela zalogaj rižota.

Neumorno je pričala od kada smo sele za stol. Ja sam upravo dovršavala svoje jelo dok ona nije niti pola pojela. Volela sam je. Volela sam je tako brbljivu, neumornu i spremnu na sve. Pogledala je na telefon nakon što je zasvetlio i počela brže jesti.

"Završava mi pauza za ručak", rekla je između zalogaja i u trenutku dovršila jelo. Uzela je torbu i ustala. Krenula je ka izlazu, a ja sam je pratila. "Drago mi je što smo se videle. Doći ću do tebe kroz koji dan. Nadam se da se vidimo sutra u firmi i da ćemo moći proslaviti tvoje novo radno mesto", zagrlila me je, a ja sam joj ponovila kako ću razmisliti. Sela je u auto, a ja sam krenula ka stanu. Dug je dan bio preda mnom. Trebala sam još i počistiti stan.