Sa stilom

17

Za početak, sretna Nova godina svima! Nadam se da vam je lepo započela i da će vam biti najbolja do sada. Takođe, nadam se da će vam se i ovaj nastavak svideti. Ostavite svoje mišljenje u komentarima, a ukoliko vam se svidi pritisnite i tu zvezdicu koja mi mnogo znači. Do sledećeg puta šaljem vam veliki zagrljaj... 

Odlomila sam komadić suvog pereca te izašla iz lifta. Zagrizavši svoj doručak nekoliko je mrvica se zadržalo na mom šalu. Rukom sam ga otresla te uzela još jedan zalogaj. Bila sam sretna. Jedina želja u poslednjih nekoliko meseci mi se ostvarila i sve je u meni treperilo. Nisam ni osećala kako hodam. Letela sam negde visoko, prostranstvima mašte, radosti, anđela. Letela sam dovoljno visoko da dotaknem najsjajniju zvezdu. Ništa me nije moglo sravnati sa zemljom. Išla sam ka svojoj kancelariji nadajući se da ću usput sresti Damjana i zaronuti u njegove duboke oči. "Od kada se mi ne pozdravljamo?", začula sam ljuti glas svoje prijateljice. "Ines!", viknula sam na trenutak se vrativši u stvarnost. Okrenula sam se ka njoj ne skrivajući osmeh. "Ako ništa drugo nisi zaboravila kako se zovem. Šta se dogodilo?", glumila je da je ljuta, no nije joj polazilo za rukom. Tihi podsmeh u glasu ju je otkrivao. "Ne mogu to izgovoriti. Bojim se da će nestati", otkinula sam jedan zeleni samolepljivi papirić. Pružila mi je hemijsku te sam počela pisati. Napisavši dve reči odložila sam hemijsku. Uzela sam papirić i na trenutak ga čvrsto stisnuvši uz sebe stavila sam joj ga u ruku. "Zajedno smo", promrmljala je sebi u bradu i presretno počela mahati rukama. Stavila sam prst na usta pokazujući joj da se utiša te uzela papir iz njene ruke. Zgužvala sam ga i stavila u džep kaputa. Taj papir nije smeo niko da vidi, nije bio siguran niti među smećem. Vratila sam svoju torbu na rame te krenula ka svojoj kancelariji. "Nela, gospodin Damjan je rekao da odeš do njegove kancelarije. Nešto oko nove kolekcije. I da, sve ćeš mi ispričati", doviknula je za mnom. Ošinula sam je pogledom i još jednom je pokušala utišati, a potom otišla u svoju kancelariju. Bilo je čudno ući u prostoriju na koju nisam bila navikla. Još uvek nije bila uređena onako kako sam želela. Odložila sam torbu na jednu od fotelja i veliku kutiju sa police prebacila na stol. Izvadila sam svoje saksijice i stavila ih na ormarić do prozora. U nekoliko poteza sam popunila police fasciklama te ispraznila kutiju. Stavila sam je na dno ormarića te zatvorila vrata tako je sakrivši. Uzela sam omiljeni osveživač vazduha i nekoliko puta ga prsnula ispunivši prostoriju mirisom jagode i vanile. Odložila sam ga u fioku i osvrnula se oko sebe. Sve je nekako više ličilo na mene.

Izašla sam iz svoje kancelarije i pokucala na vrata do mojih. Začuo se prigušeni baršunasti glas te sam malo otvorivši vrata provukla se u Damjanovu kancelariju. Zastala sam zatvorivši vrata. Promatrao je papire ispred sebe. Bio je sladak tako zamišljen. Osmehnula sam se kada je podigao pogled. Ustao je iz stolice, prišao mi i nežno me zagrlio dok sam se gubila u njegovim rukama. "Ines je rekla da si me tražio", rekla sam prekinuvši zagrljaj. Toliko Damjanove pažnje je škodilo mom zdravlju. "Tebe ću uvek tražiti, to moraš znati. No, moramo raditi na zimskoj kolekciji. Malo kasnimo zbog one koju smo radili za gospodina Smita", rekao je pokazivajući mi da sednem u fotelju sa druge strane njegovog stola. "Rešićemo sve. Da vidim šta imamo", rekla sam uzimajući crteže koje mi je pružio. Posmatrala sam ih pažljivo naginjući glavu na stranu. Crteži su bili jedni od najlepših koje sam do sada videla. Torbe su izgledale elegantno, profinjeno, ženstveno. Damjan je stajao iznad mene. "Imam neke ideje, no moram još osmisliti. Doneću ti ih kroz koji dan razrađene", osvrnula sam se i podigla pogled. "Tako si lepa dok radiš", rukama je masirao moj vrat. Zacrvenivši se spustila sam pogled. "Nemoj da se crveniš, uistinu si najlepša. Danas, kada završimo sa poslom, te vodim na jedno mesto. Biće nam zabavno, obećavam.", pogledala sam ga iznenađeno. Namignuo mi je vrteći moju kosu među prstima. Njegove su reči zvučale poput najlepše pesme, tako nežne, tako mile. Vrata su se naglo otvorila i Damjan je pustio moju kosu te se u nekoliko koraka našao na svojoj strani stola. "Donela sam Vam kafu. Nisam znala da si tu Nela, želiš li i tebi da donesem", podrugljivo me je upitala ostavljajući šolju na stol. "Ne, hvala.", pogledala sam je ispod oka. Nisam verovala u šta se pretvorila osoba koj usam nazivala najboljom prijateljicom. Stajala je između Damjana i mene i promatrala nas ne skrivajući pogled. Spustila sam glavu promatrajući svoje crne cipele. Osetila sam kako je zadržala pogled na meni. Ispustila je malo vazduha kroz nos imitirajući smeh. "Imaš li još nešto da mi kažeš? Ako si završila izađi napolje, nemam vremena da trošim na tebe i tvoje promatranje", začuđeno sam pogledala u Damjana. Samo nekoliko puta sam ga čula da tako govori. Povisio je glas i oštro joj se obratio. Tia se okrenula i zašla naglo zatvorivši vrata. "Idem i ja", tiho sam rekla ustajući. Uzela sam kopije crteža te mu kratko mahnula krenuvši ka izlazu. "Onda posle posla se nađemo kod mog auta", klimnula sam glavom te izašla.

Sela sam u svoju fotelju i postavila ispred sebe kopije crteža. Damjan se stvarno naljutio. Poslednji put je bio takav na sastanku sa gospodinom Smitom. "Možda nisam trebala otići", razmišljala sam kako bi Damjan tako uznemiren mogao vikati još na bilo koju nedužnu osobu. Ponovo sam ustala kako bih uzela fasciklu sa uzorcima kože. Oslonila sam se na stol promatrajući crteže. Vrata su se blago otvorila i Ines je tiho ušla u prostoriju. "Tiu sve zanima. Počela me je ispitivati zašto si dobila novu kancelariju", nekoliko je puta prevrnula očima te sela u fotelju. Odložila sam crteže kada mi je Ines dobacila bonžitu. "Pričaj mi", velike oči naglašavale su njenu znatiželju. Polako sam joj ispričala sve, počevši od noći kada je prespavao kod mene. Pričala sam tiho kako nas neko ne bi čuo. U toj su zgradi i zidovi imali uši. Vreme za pauzu je isteklo te se Ines morala vratiti na svoje radno mesto, a ja joj nisam ispričala ni polovinu svojih osećaja. Ponovo sam uzela crteže u ruku i polako ih listala u glavi zamišljajući gotove torbe. Telefon je kratko zazvonio. "Siđi za petnaest minuta", začula sam glas koji me je veselio. Odložila sam telefon. Crteže sam stavila u crvenu fasciklu te ih odložila kraj svoje torbe. Obukla sam kaput i stavila šal te ugasila zidne lampe koje su osvetljavale tamniji zid. Sela sam na fotelju stalno gledajući u zidni sat. Kazaljke su sporo kružile, a ja sam želela više od ičega da ga vidim. Ustala sam kako bih zalila svoje bele ruže, a potom uzela fasciklu i torbu i izašla iz kancelarije. Mahnula sam mojoj Ines te se liftom spustila. Prešavši pogledom preko parkinga polako sam krenula ka Damjanovom automobilu. Zastala sam pored njega i pogledale se u odraz na staklu. Prstom sam popravila blago razmazanu šminku. Okrenula sam se i on je već bio iza mene. Kratko sam ga poljubila u obraz, a on mi je otvorio vrata. "Gde idemo?", upitala sam ga kada je seo u auto pokušavajući otkriti neku informaciju. "Brzo ćemo stići. Tu je blizu", rekao je upalivši auto. Razmišljala sam o svim mestima u okolini naše zgrade, no bilo ih je previše da bih pogodila. Nakon kratke vožnje zastao je na velikom parkingu. Uspela sam ugurati fasciklu u svoju torbu kada mi je Damjan ponovo otvorio vrata. Njegovi maniri nikada nisu mogli dosaditi. Damjan me je primio za slobodnu ruku te poveo ka drvenim vratima. Po prvi put u životu osećala sam se kao da pripadam negde, kao da je to pravo mesto za mene. Otvorio je vrata i začula su se vesela zvona. Prišao je mladoj devojci za šankom. "Jednu veliku kaprićozu i dve velike limunade", rekao je pogledavši me upitno. Odobravajući sam klimnula glavom. Podigla sam njegovu ruku kojom me je čvrsto držao i ostavila sam nežan poljubac na njegovu šaku. Poput malog deteta sa sjajem u očima pogledao me je nežno. Uzeo je račun i poveo me dalje. Ispred staklenih vrata stajao je stariji gospodin. Ispružio mu je karticu, a stariji se gospodin nasmejao. "Damjane, dobro te znam. Za tebe četrdeset i četiri, a za mladu gospođicu?", pogledao me je duboko u oči kao da čita sve o meni. "Trideset i devet", rekla sam te prihvatila patike koje mi je pružio. Ušli smo u prostranu prostoriju i sa naše leve strane pružale su se staze za kuglanje. Seli smo za poslednji stol te se preobuli. 

"Dođi da te naučim", uzeo je jednu od kugli. "Vidiš, ovde staviš tri prsta, napraviš nekoliko koraka kao mali zalet i pokušaš je usmeriti pravo.", prvu je kuglu bacio sam. Oborio je sve kegle. Pozvao me je da mu priđem bliže te uzeo novu, žutu kuglu. Držati je sa tri prsta bilo je izuzetno teško. Primio je moju ruku kako bi mi pomogao, no prva nam je kugla otišla u stranu. Izuzetno je bilo teško kontrolisati kuglu. Nakon nekoliko neuspelih pokušaja jedna nam je kugla uspela srušiti nekolicinu kegli. Podigla sam ruke u vazduh od sreće te zagrlila Damjana. "Hvala ti. Hvala ti što si ušao u moj život", tiho sam prošaputala, a onda me je poljubio iznenada. Zatečena njegovim poljupcem nasmejala sam iskreno, iz srca. Seli smo za stol kada nam je stigla pica. Uzela sam veliko parče, sipala malo kečapa i zagrizla ga. Nikada nisam bila jela ukusniju picu. Nije ona imala poseban nadev, niti kečap nije imao poseban ukus, ali se jela u posebnom društvu. U društvu onoga koji mi je i tada kada je bio moj zaustavljao dah, onog kojem sam se divila. "Ovde često dolazim kada mi je potrebno da razmislim o svemu. Ovo je moje mesto mira. Često se sa prijateljima ovde zabavljam, no draže mi je kada sam gledam kako kegle padaju", posmatrala sam ga zaljubljeno. "I ja ću tebe odvesti jednom u moj beg od stvarnosti", nagnuo se preko stola i poljubio me u teme. Povukla sam veliki gutljaj limunade kroz slamčicu kada je na razglasu krenula moja omiljena pesma. Brzo sam progutala sok te obrisala ruke o salvetu. "Hajde da plešemo", rekla sam hvatajući ga za ruku. Promatrao me je čudno, ne očekujući moje reči. "Nije zabranjeno plesati", rekla sam povlačeći ga za ruku. Nasmejao se te ustao. Nekoliko puta me je zavrteo te nežno povukao ka sebi. Oslonila sam glavu na njegova prsa pobegavši u moje kraljevstvo gde je on bio jedini kralj.