Sa stilom

38

Hej, hej! Kako ste mi? :)
Evo mene sa novim nastavkom i neću mnogo dužiti, nadam se da će vam se svideti... Ostavite svoja mišljenja u komentarima, a mi se čitamo vrlo uskoro ponovo :*

Zakopčala sam kaput promatrajući svoj odraz u ogledalu. Prebacila sam kosu na jednu stranu te uzela svoju torbu i spustila je na stol pored šminke. Uzela sam račune koje sam izvadila iz sandučeta prošlog jutra, ostavila ih na stol te nekoliko letaka bacila u kantu za smeće ispod stola. Shvativši da još uvek nisam u potpunosti popila svoju jutarnju kafu, iznela sam je u kuhinju te otpila i poslednje gutljaje.

Izašla sam iz stana i pozdravila gospođu Mariju koja je upravo bila ušla u lift. Spustivši se do izlaza otišla sam do najbliže trafike te kupila nekoliko časopisa koje sam ranije volela čitati. Sela sam u svoj auto i ubacila časopise u torbu, a potom i pronašla u malom unutrašnjem džepu crveni karmin. Gledajući se u retrovizor nanela sam ga na usne te noktom popravila rubove.

Pokrenula sam auto te se uputila ka Damjanovoj zgradi. Želela sam ga iznenaditi. Prethodnog je dana bio nervozan, pogubljen i nekako čudniji nego inače pa sam pretpostavljala da bi voleo da zajedno popijemo jutarnju kafu ili doručkujemo nešto ukusno. Prstima sam lupkala ritam pesme koja se čula sa radia polako se približavajući njegovoj zgradi.

Parkirala sam auto ispred te pričekala da neko izađe iz zgrade kako mu ne bih morala zvoniti. Liftom sam se popela na šesti sprat, a potom i mračnim hodnikom došla do njegovih vrata. Izvadila sam telefon iz torbe te pogledala koliko je sati, a potom kratko pozvonila. Cupkala sam u mestu čekajući da mi otvori vrata.

"Hej, ljubavi! Iznenađenje!", rekla sam uzbuđeno nakon što mi je otvorio vrata te mu prišla kako bih ga poljubila. Odmaknuo se od mene i zagrlio me gledajući u pravcu kuhinje.

"Nela, imamo mali problem. Tu mi je majka, a znaš da njoj još uvek nisam rekao za nas", zbunjeno sam ga gledala. Nisam znala koji je problem u tome.

"U redu, hajde da joj kažemo", uhvatila sam ga za ruku te zaobišla krenuvši ka kuhinji, no on me je blago privukao sebi.

"Nela, slušaj. Ovde je i moja sestrična, imala je nekih obaveza oko fakulteta pa je došla sa njom. Hajde da večeras odvedemo mamu negde na večeru pa joj onda kažemo, nasamo", govorio je tiho gotovo šapućući. Klimnula sam glavom složivši se sa njegovim predlogom.

"Ko je to bio, sine?", začuo se glas njegove majke, a potom se kroz samo nekoliko trenutaka i pojavila ispred nas. Damjan mi je brzo pustio ruku, a potom me i predstavio. Ubacila sam se govoreći kako sam samo donela neke papire. "Drago mi je što sam te konačno upoznala, Nela. Čula sam samo najbolje o tebi. Želiš li nam se pridružiti na doručku? Ispekla sam palačinke jer znam da nema koga da mu ih ovde peče", osmehnula se, a ja sam samo klimnula glavom promatrajući Damjana.

Krenula sam ka kuhinji prateći stariju ženu smeđe ravne kose do ramena. Nakon što sam je upoznala shvatila sam na koga su moj Damjan i gospođica Elena toliko lepi ljudi. Iako ne više toliko mlada, gospođa Natalija je bila neopisivo lepa. Imala je nežne crte lica i izuzetno vitku figuru. Zavidela sam joj na izgledu i nadala se da ću jednoga dana, u njenim godinama, izgledati bar upola dobro kao ona.

"Ja sam Katarina, drago mi je", niska devojka kose pokupljene u punđu je ustala i pružila mi ruku kada sam prišla stolu.

"Nela, drago mi je", osmehnula sam se te skinula svoj kaput i odložila ga na stolicu. Sela sam na stolicu pored Katarine dok je Damjan pomagao majci u kuhinji.

"Vi radite zajedno?", upitala me je u potpunosti se okrenuvši ka meni. Klimnula sam glavom promatrajući kako se Damjan svako malo okreće prema nama. "Pretpostavljam da su sve devojke u firmi lude za Damjanom, zar ne? Mislim, pogledaj ga samo. Pogledaj kako je lep i zgodan. Ko ga ne bi poželeo za dečka? Mislim ja bih, prva", zbunjeno sam klimala glavom pokušavajući otkriti razlog zbog čega govori tako o svom bratu.