Sa stilom

36

Heej! Kako ste mi? :) Moram priznati da sam u potpunosti pogubljena. Bila sam uverena da je sreda zapravo bio utorak i da je juče trebao izaći nastavak, no kada sam shvatila da nije tako, već je bilo kasno. Stvarno mi je žao što kasnim, ali nadam se da će vam se svideti nastavak... Ostavite vote i svoje mišljenje u komentaru, a mi se čitamo ponovo uskoro... :*

Proveravala sam poruke na telefonu nakon što sam izašla iz lifta firme. Čitala sam podužu poruku zaobilazeći ljude na koje sam nailazila kada sam začula kako Ines ljutito izgovara moje ime. Upravo sam dovršavala čitanje kada se u samo nekoliko koraka našla pored mene i blago me udarila. Podigla sam pogled i susrela sa njenim ozbiljnim izrazom lica i rukama savijenim ispod grudi. Upitno sam je pogledala na šta je ona počela odmahivati glavom.

"Izvini, ali nisam znala da smo se prestale javljati jedna drugoj na telefon. Nakon onog poziva kada se dogodilo ono sa Tiom nikakvog znaka od tebe. Zvala sam te bila celu noć, da bih ujutro došla nešto kasnije na posao, otišla u tvoju kancelariju i našla na stolu kutiju i zahtev za otkaz. Kada sam odnela to gospodinu Damjanu zamalo nisam ostala bez života. Ne možeš samo tako nestati", govorila je šireći i mašući rukama.

"Samo sam želela biti sama, bez ikakvog kontakta sa stvarnošću. Bilo mi je to potrebno", rekla sam kratko ubacujući telefon u torbu. Nastavila je odmahivati glavom govoreći kako me ne razume. "Iskreno se nadam da me nikada nećeš ni morati razumeti. Znaš, nije lep osećaj kada ti se sruši svet. Ali, sada je sve ponovo u redu i nadam se da će tako i ostati", bila sam smirena i nisam želela se svađati sa njom.

Zaustila je kako bi mi nastavila govoriti o tome kako trebam pričati sa drugim ljudima kada se ne osećam dobro, no u tom trenutku je do nas došao Damjan. Spustio je ruku oko mog struka i nasmešio mi se, a potom je upitao da li je došao njegov novi asistent. Rekla mu je kako ga je odvela do stola te me je Damjan poveo da ga upoznam.

Prišli smo stolu za kojim je svega nekoliko dana prije sedela Tia te tamo zatekli nižeg dečka tamne riđe kose kako slaže fascikle u fioke stola. Nakon što nas je ugledao, brzo je ustao te poravnao svoj džemper i popravio kragnu bele košulje, a potom uljudno pozdravio Damjana.

"Nela, ovo je Erik, moj novi asistent. Eriče, ovo je Nela, naš savetnik za dizajn i moja devojka", naglasio je svoje poslednje reči dajući mu do znanja da se ne igra sa vatrom. Tiho sam se zasmejala te se okrenula ka Eriku i pružila mu ruku. Uhvatio me je za ruku i osetila sam kako se trese od nervoze. Pogledala sam ga želeći mu dati do znanja da se ne treba bojati, no nije uspevalo.

Ušla sam u svoju kancelariju i ostavila torbu na fotelju, a potom vrećicu koju sam celo vreme nosila sa sobom ostavila na stol. Izvadila sam ukusnu pitu od jabuka kako bih je pojela za doručak te uključila računar. Nisam uzela ni dva zalogaja kada je neko tiho pokucao na vrata. Salvetom iz kese sam obrisala prste i uglove usana, a potom odgovorila na kucanje. Vrata su se polako otvorila i Erik je ušao u kancelariju proveravajući za sobom ima li nekoga u hodniku.

"Izvinite, što Vas ometam, ali mislio sam da bi bilo najbolje da se obratim Vama", pogledom je nervozno prelazio po kancelariji. Pokazala sam mu da sedne, no on je odbio govoreći kako se mora brzo vratiti na posao. "Imam mali problem. Juče kada mi je gospodin Damjan javio da sam dobio posao, dao mi je i broj devojke koja mu je bila asistent pre mene i rekao mi da je pozovem i da tražim da mi objasni sve u vezi posla, no kada sam to uradio devojka je rekla kako ne želi više da ima ikakve veze sa ovom firmom i poklopila mi slušalicu. Pokušao sam je ponovo pozvati, no nije se javila. Meni je stvarno potreban ovaj posao jer moja je majka bolesna i treba mi novac kako bih je lečio, pa sam mislio pošto ste mi izgledali kao dobra osoba da biste možda Vi mogli da porazgovarate sa gospodinom i objasnite mu šta se dogodilo. Mene je strah da ne pomisli odmah da sam nesposoban", govorio je brzo iako mu se u glasu primećivalo da okleva.