Brother

10 | 💝

Alexis'sPoint
Of View

Sa Cameronom sam pričala cijeli dan i okej je dečko. Najnormalniji od svih budala koje mi govore da su mi braća ili da su mi roditelji mrtvi. Budale! Moji roditelji su živi.

Flashback

"Dobro gdje je moja
mama?!"-Ljuto viknem.

"Alexis."-Harry započne.

"Vaši roditelji."-Aaliyah nastavi.

"Su...mrtvi."-Tyler završi.

Gledam ih s otvorenim ustima i ne vjerujem u to što govori.  Moja mama je živa!

"Ma što to govoriš!? Ti si jedan nasilnik koji govori da mi je brat i laže! Mrzim te! Gdje su mi roditelji!? Ti lažeš?! Hoću svoje roditelje! SADA!!"-Derem se kao luda.

Kraj flashback-a

Tad me samo gledao s otvorenim ustima kao da ne vjeruje u ono što govorim. 

Cameron mi je obećao da će danas opet doći u posjet i veselim se tome. A Tyler je ostao spavati u bolnici. Spava na stolici pored kreveta, neće samnom naravno. Izgleda dobro ali karakter mu je grozan.

Moram na wc ali imam infuziju i neznam kako ću to izvesti.

Uffff!

"Tyler!"-Zaderem se i prodrmam ga. Odmah poskoči.

"Odi po doktore. Moram....negdje,a na infuziji sam."-Kažem.

"Gdje moraš?"-Pita.

"Što te briga!? Idi po
doktora!"-Naredim mu.

Preokrene očima i ode. Nema ga neko vrijeme a onda se vrati.

Uzme moju ruku i krene valjda izvaditi iglu iz nje ali dobije najjači šamar koji sam mu mogla dati. Bio je toliko jak da mu se glava okrenula u drugu stranu a mene ruka zapekla. Ljuto me pogleda.

"Alexis!"-Zadere se,ljući nego ikada.

"Šta bi ti mene ubio?! Šta se praviš da si doktor i vadiš mi iglu iz ruke!?"-Otresam se na njega. Duboko diše u pokusaju da se smiri a onda izleti iz sobe.

Nakon pola sata se vrati,vidno smiren. Nije mi rekao šta da napravim tako da nisam otišla na wc...

"Ovako,doktor mi je rekao šta da napravim."-Mirno počne.

"Vidiš ovo."-Pokaže na žicu u mojoj ruci. Klimnem glavom i na kratko pogledam žicu a onda pogled prebacim na njega.

"E,i ako ja to sad iskopčam. Ovako.."-Kaže te makne žicu ali ostane ono da se opet može priključiti.

"Onda te neću ubiti ni ništa nego osloboditi žica."-Završi. Okrenem očima i pogledam u ruku koja mi se ukočila od ravnog položaja.

"Još si nestabilna,pomoći ću
ti."-Promrmlja i podigne me. Ne bunim se,ionako mi se neda hodat.

Uđe u ženski wc i spusti me tako što me nasloni na zid.

"Zovi kad završiš"-Kaže i izađe. Jedva napravim što treba,sve me boli. Svaka moguća kost u tijelu.

Jedva izađem i krenem prati ruke. Taman da se srušim kad me Tyler uhvati.

"Nisi me zvala."-Kaže.

"Očito."-Drsko kažem i obrišem ruke.  Okrene očima i opet me digne.

"Smrdiš po cigarama i to jako... Odvratan si."-Kažem mu kad me ponovno spusti na krevet.

Uzmem onu žicu i prikopčam ju natrag na ruku.

I napokon,zaspem.

Budi me tihi,ali živčani glasovi. Ne otvaram oči nego slušam.

"Ma Tyler moraš joj reći."-Čujem nepoznati muški glas.

"Ne ne i ne! Točna. Jeste li vi normalni?! Nećete joj punit glavi glupostima!"-Tyler glasnije govori.

"Ali-"-Dečko opet krene no prekine ga Cameronnn. Poznajem njegov glas.

"Idioti ona je budna. I pokaži joj ono. Pokaži joj Marka,Luku i sve tvoje debilne prijatelje koje ona poznaje."-Cameron,za razliku od njih,smireno govori.

"Ili je barem poznavala."-Doda i uzdahne.

"Nisam umrla. Samo sam izgubila sjećanje i sumnjam da je ono što govorite istina."-Kažem mirno i normalno te otvorim oči i pogledam ih. Zabuljili se u mene kao da duha vide.

"Znam"-Zadere se Cameron .

"Znam što će joj vratiti sjećanje ali Tyler mora van...ubio bi me da vidi."-Cameron kaže .

"Šta si radio s mojom
sestrom?!"-Zadere se Tyler.

"Izađi."-Cameron kaže.

"Daj buraz idemo "-Valjda Marko i valjda Luka ga prodrmaju.

"Približiš li joj se,takneš li ju samo! Gotov si! Život ti tu
završava!!"-Tyler se dere.

"Ma izlazi van više jebem ti mater!!"-Puknem. Pogledaju me svi u čudu.

"Našu mrtvu mamu
spominješ."-Tyler me gleda i samo što se ne sruši.

"Izlazi!!"-Zaderem se. Izađe van teturajući a one dve budale za njim.

"Alexis."-Zamišljeno kaže Cameron.

"Hajde sjeti se. 11.04.2014 u 18:35 sjedimo ti i ja i gledamo se. Onda ti se ja približim...Pa te poljubim... A ti u šoku samo kažeš:'Ako nas Ty uhvati..' I to kroz poljubac. To je bio prvi i zadnji put da smo se poljubili. Više nismo ni pričali o tome... Nismo htjeli da nas Tyler uhvati.. Sa jedne strane smo se bojali s druge nas je bilo sram pričati o tome...
Ti si voljela mene a ja idalje volim tebe. Ali mi imamo
bratsko-sestrinski
odnos.."- Cameron govori i smiješka se. Vjerovatno zamišlja to. Prisjeća se..

"Heh,voljela bi da nisam zaboravila dali se dobro ljubiš."-Ispadne mi.

Pogledam prema čekaonici i kroz prozor vidim Tylera sa laktovima na koljenima i dlanovima na rukama.

"On plače?"-Pitam.

"Suzdržava se. Mama mu je bolna točka. Nisi to trebala reći. On te jako voli a ti baš u bolnu točku."-Cameron govori.

"A pukla sam. Ide mi na živce njegova posesivnost a neznam ni tko je on. Dosta mi je svega. A i ovi šavovi bole za poludit."-Kažem.

"Šavovi?!"-Zadere se valjda na cijelu bolnicu pako da Tyler čuje.  Tyler doleti ovdje.

"Kakvi šavovi!?"-Zadihano pita. Da mu pokažem? Da. 

Dignem majicu pažljivo da se ne povrijedim još više. Tyler problijedi i zatetura unazad.

"Hej hej pažljivo! Nemoj se srušiti tu!"-Viknem i nasmijem se. Uhuu prvi put da sam se ja njemu nasmijala. 

"Idem p-popiti vode."-Jedva kaže i ode.

Cameron iskoristi priliku i stavi moje usne na moje. Mislim mu dati dobar šamar za ovo....Magare muško...

"Sjeti se."-Mrmlja kroz poljubac.

"Ljubimo...se...sjedimo...na...tvom onom...najdražem mjestu."-Govori.   Pokušava me sjetiti...