Brother

4 | ❤

Alexis's Point
Of View

Jučerašnji dan je bio sasvim čudan. Tyler se vratio kući i nije pričao samnom. Imao je ogromnu plavicu malo ispod oka i rasječenu usnicu.

Aly mi je donjela sve što su radili te sam prepisala. Usput sam prepisala i zadaću .

Onda smo Aly i ja išle u shopping. Pa smo se Cameron, Aly i ja posvađali. Ništa strašno, najnormalnija svađa. Zapravo, zezancija.

Ali se Cameron najutio na Aly i nije nas htio voziti doma pa smo ga morale nagovarati.

I kada sam se vratila, oko 15:00 Tyler je bio u jaako pijanom stanju.

Flashback

Uđem u kući. Sve je tiho. To je čudno i pomalo zastrašujuće.

Uđem u dnevni boravak i vidim Tylera s ogromnom bocom pive.
Vidno je pijan.

"Tyler."-Jedva progovorim.

"Ne smijem ti reći. Uništilo bi te da saznaš. Ti ne smiješ
saznati."-Samo to ponavlja.

Cijelo vrijeme ga ispitujem kakve to probleme ima pa se napio ali ne dobivam odgovor.

"Uništilo bi te da ti kažem. Moram se potruditi da ne saznaš."-Cijelo vrijeme ponavlja takve rečenice.

Kraj flashback-a

Da, dok nije zaspao je govorio da nešto ne smijem saznati. Ali bode me što.

Upravo je 13:58 i ja sam s Aly tek došla iz škole. U Tylerovoj smo sobi. On je na dopunskom iz matematike. Da....ubit će me ako sazna. Ali nisam mogla a ne napraviti ništa koliko me zanima što mi skriva. Već nekoliko mjeseci se ponaša čudno, uzrujano,tužno. Inače mi sve govori ali vidim da mi nešto prešučuje. Vjerovatno misli da je to za mije dobro.

"E našla sam nešto."-Aly skikne.

"Što što?"-Otrčim do nje.

"Pismo."-Kaže. Uzmem pismo iz njezinih ruku te ga pažljivo otvorim.

"Dragi moj Tyler. Znam da ti je teško. Ti si zreliji, ne želim da Alexis sazna istinu. Bit će joj bolje ako bude cijeli život živjela u laži. Nemoj joj reći istinu, žao mi je što si ju ti saznao ali tako je ispalo. Volim te maleni moj golupćiću. Znaj to. "-Pročitam na glas.

"Čekaj čekaj."-Kažem i zamislim se.

Ja se ne sjećam što se desilo u mom životu od moje desete godine. Vraća mi se sve. Sva sjećanja....

Suze mi naviru na oči. Sjećam se, sjećam se istine....

Jedno vrijeme nisam znala niti tko je Aly.

"A-Aaliyah."-Prošapćem.

"Jedino ga je moja prava mama zvala golupćić... Mene zvala Enkeli..."-Naglas govorim sjećanja koja mi se vraćaju.

"Enkeli na Finskom znači anđeo i predstavlja ljubav i dobrotu."-Aly kaže. Učila je Finski 3 godine i na kraju je odustala.

"MORAM DO TYLERA!"-Viknem.

****

Brzo hodam hodnicima škole dok Aly trči zamnom.

Pokucam na vrata učionice matematike i uđem.

Pola Tylerovog razreda je na dopunskom. Wow😂.

"D-dobar dan. T-treba mi Tyler. Znate da nebi d-dolazila da nije hitno."-Kažem dok gledam učitelja. Pogledam u Tyler i vidim zabrinut pogled.

"Alexis nešto se dogodilo?"-Učitelj pita.

"Smrtni slučaj u obitelji."-Lažem.

"O....Oh...Tyler, Alexis moje iskreno saućešće. Tyler slobodno odi, danas nemoraš doći niti na trening."-Učitelj kaže te Tyler klimne.

Tyler pokupi svoje stvari i krene van iz učionice. Još jednom se okrene i promrmlja kratko:"Doviđenja."

Izađemo i zatvorimo vrata.

"Radi mame si se onako ponašao? Jer si prije nekoliko mjeseci saznao istinu? Saznao si šta se desilo prije tvoje 11 godine i moje 10? Sjetio si se? Pisalo je u tvom dnevniku i nisi htio da pročitam?"-Postavim mu hiljadu pitanja odjednom.

"Samo te pokušavam zaštititi! Sve šta radim je to da te pokušavam zaštitim! Sve šta želim je da ne patiš! "-Malo preglasno govori.

Aly napravi tiho:"Awwwwwww." I gurne nas jedno u drugoga te se zagrlimo.

"Nebitno je šta mi moja mama zapravo nije moja jer je moja mama mrtva. I nebitno šta mi je tata mrtav. I nebitno šta smo i mi bili skoro mrtvi u toj prometnoj nesreći. Bitno je da smo živi i da, kad nemamo roditelje, imamo jedno drugo. To je bitno, nisi ti sam i nisam ja sama. Imam jedno drugo. I ti imaš Camerona ja imam Aly. Bitno je da imamo obitelj. "-Kažem.

"Amm ekipa, okupili su se ljudi. Među njima su i Cameron i Marko i onaj štreberćić šta je jučer najebo."-Kaže Aly. Ouuu. Odmaknem se od njega i promrmljam im tiho :"Pratite me." Te krenem kroz hrpu djece koja gledaju ovo kao neki film.

Usput povučem Cmaerona za ruku da dode i on.

I napokon se odmaknemo od hrpe djece koja gledaju za nama i Izađemo iz škole.

"Ajmo u park."-Kažem.

"Tebe...nije niti malo potreslo šta su nasi pravi roditelji mrtvi i cijeli život ti je bio laž?"-Pita Tyler i svi me pogledaju kao da sam pala s Marsa.

"Malo mi je žao ali, baš me briga. Glavno da imam tebe i Aly."-Kažem i slegnem ramenima. Nije mi malo žao, raspadam se. Ali nemoraju to oni znat.

"Hej a mene glavno da imaš?"-Pobuni se Cameron.

"Ma i tebe."-Kažem i nasmijem se dok me Ty(Tyler) još gleda kao da nisam normalna.

"Ekipa, bitno da imam vas. Da imam barem neku obitelj."-Kažem i nasmijem se. U očima mi se skupljaju suze. Ne plači sada!

"O.....kej? Idemo."-Kaže Ty.

*******

I to je to od četvrtog dijela. Nadam se da vam se svidio. Vote i com.

Ćaooo