/One last chance for love/

once

"Vidiš da nije loše tražiti pomoć." Nasmijala se Dolo.
"Hvala." Rekla je Mellani popravljajući raščupanu pletenicu. "Idem sad. Vidimo se."
"Hej, kuda ćeš?" Pitala je Dolo.
"Idem dalje raditi." Mellani je nasmiješeno uzvratila.
"Ajmo izaći negdje."
"Ne!" Tiho je povikala Mellani. "Na poslu sam. Ne mogu s pola radnog vremena ići negdje."
"Nema veze. Nagovorit ću Paulinja."
"Ne treba."
"Zašto ne?"
"Zato. Volim svoj posao i ne bih voljela ostati bez njega."
"Uredu, kako hoćeš, ali ići ćeš sa mnom na utakmicu."
"Kakvu?"
"Argentina i Njemačka za nešto manje od 7 dana."
"Aha. Može. Ali, odakle mi karta?"
"Ne brini. Moj Paulo će se pobrinuti za to."
"Okej. Valjda neće biti problema."
"Kakvih?"
"Pa Selena." Mellani je tiho rekla.
"A ona? Ma ne obraćaj pažnju na nju. Bit ćeš sa mnom ionako. Sa njom nećeš ni pričati."
"Super onda. Hvala, Dolo."
"Nema na čemu." Zagrlila ju je. "Dobra si ti djevojka zaista. Cijenim tvoje osobine."
"Drago mi je. Sada idem dalje raditi. Moram brisati prašinu u dnevnom."
"Idem s tobom."
"Ne moraš. Dosta si učinila."
"Dobro onda. Ali kad završiš, sjest ćemo u dvorište i jesti sladoled."
"Čovječe." Mellani se počela smijati.
"Šta je?"
"Ma luda si."
"Znam draga.
"Da vidimo koja je brža." Mellani je potrčala niz stepenice u dnevni.
"Samo da znaš da sam u srednjoj bila najbrža." Dolo je to ponosno izgovorila trčeći za Mellani.
"To je bilo davno." Mellani je ipak stigla prva i malo je falilo da se sudari sa Selenom. "Izvinjavam se."
"Koje nepoštovanje." Promrmljala je. "I ovo je kuća, a ne igraonica, Mellani."
"Ajde, Selena. Ne krivi samo nju. I ja sam kriva." Rekla je Dolo, ali je to Selena ignorisala i prevrnula očima.
"Mellani?"
"Reci,Dolo." Odgovorila je Mellani, dok je silazila sa stolice, jer je brisala najvišu policu za knjige u dnevnom. Mellani nije nešto naročito visoka.
"Htjela sam te to pitati i ranije, ali sam zaboravila."
"Naravno. Šta je u pitanju?"
"Tvoja lijeva ruka. Zašto je modra?" Mellani je pretrnula i na trenutak se zagledala u Paula koji je već gledao u njih dvije, jer je očito čuo to pitanje. Prisjetila se tog dana i Paulovog bijesnog pogleda.
"Mellani." Prodrmala ju je Dolo.
"Ma ništa bitno." Odmahnula je glavom. "Idemo jesti taj sladoled." Nasmiješila se.
"Kako hoćeš." Dolo je otišla u kuhinju po sladoled, a Mellani je ostala u dnevnom. Selena je bijesno otišla u sobu.
"Koliko ti puta moram reći da mi je žao?" Paulo je prekinuo neugodno tišinu.
"Slušaj, rekao si šta si imao."
"Nisam. Želim da ne budeš ljuta na mene."
"Zašto ti je to toliko bitno? Ja sam samo obična radnica. Ne treba te zanimati moje mišljenje."
"To sam rekao u ljutnji. Nisam to zaista mislio. Ionako sam ti rekao cijelu istinu i ti si idalje ljuta na mene."
"Da. Zato što si me uvrijedio. Bolje bih podnijela šamar, nego one tvoje riječi."
"Aaa izvini, nisam tako mislio." Tada je Dolo izišla iz kuhinje.
"Idemo?"
"Naravno." Odgovorila je Mellani odlazeći u dvorište s Dolo. Pogledala je preko ramena u Paula. Imao je tužan izraz lica. Sjele su na ljuljačku u dvorištu.
"Ti i Paulo..." Započela je Dolo,a Mellani se zagrcnula.
"Šta s njim?"
"Zašto ste u svađi?"
"Primijeti se?" Srce joj je brzo kucalo.
"Šta je bilo?"
"Dolo, ne mogu da ti kažem. Izvini."
"Uredu je. Nema veze. Ajde da mi dokrajčimo ovaj sladoled."
"Ne smijem puno jesti da se ne razbolim."
"Ma nećeš. Ako se to desi, ja te vodim doktoru."
"Okej. Ali, ne želim da ti budem na teretu."
"Ni govora. A sad, presvuci se."
"Zašto?"
"Idemo u grad. Ne mogu te gledati tako tužno."
"Ali Paulo, Selena..."
"Njih prepusti meni." Namignula joj je.

(...)

"Paulinjo, ja izlazim i Mellani ide sa mnom."
"Ima posla." Selena je odbrusila.
"Ne, nema. Sve smo završile." Dolo se kiselo nasmiješila Seleni u lice.
"Uredu." Paulo je slegnuo ramenima.
"Idemo." Dolo je povukla Mellani za sobom.

(...)

"Ljubavi?"
"Reci, Selena."
"Idem kod mame na tri dana."
"Zašto? Je li se nešto desilo?" Uplašeno je pitao.
"Razboljela se."
"Ou. Neka brzo ozdravi."
"Nadam se da hoće. Idem ja sad. Čuvaj se, ljubavi."
"Čekaj. Imam ja poslijepodnevni trening, pa te mogu donekle odvesti."
"Uredu. Može."