/One last chance for love/

cuarenta

Ipak je nastavak objavljen danas...

"Evo nam još nekog." Josepha je za ruku držala malog Edina.

"A vidi ove male srećice." Mellani je čučnula ispred njega. "Kako si?" Poljubila ga je u obraz.

"Super." Nasmiješio se.

"Dragi obrazi." Štipnula ga je za obraze i uzela u naručje.

"Je l' ti težak? Ipak si trudna."

"Ma nije. Sve pet. Ajde, uslikaj me s njim, molim te. Presladak je."

"Može, može." Josepha je uslikala Mellani i Edina.

"Hvala."

"Ništa." Osmijehnula se.

"Mellani." Michela je potapšala Mellani po ramenu.

"Molim."

"Mislim da Paulo ide ovamo."

"Molim?!" Iznenađeno ju je pogledala, te iza Michele, u daljini, ugledala Paula. Uhvatila ju je blaga nervoza.

"Hoćete da vas ostavimo same?"

"Da." Mellani je duboko uzdahnula, te su Josepha, Edin i Michela otišli.

Paulo je išao prema svlačionici sa Higuainom i Cuadradom. Zezali su se u vezi njegove i Federicove kazne. Tada je Paulo vidio smeđokosu djevojku kako stoji leđima oslonjena na zid. Gledala je u mobitel. Progutao je knedlu u grlu.

Mellani je čula da su joj blizu. Podigla je glavu i ponovo se susrela za tim zelenim očima nakon 3-4 sedmice. Higuain i Cuadrado su se isparili baš kao što su to uradile Josepha i Michela. Šutili su neko vrijeme. Nisu znali šta da kazu. Oboma je srce jako lupalo, a dlanovi su se znojili.

"Hej." Rekao je. Samo je upitno podigla obrvu. "Kako si? Šta radiš?"

"Odlično." Nabacila je osmijeh.

"A nećeš mi reći šta radiš?"

"Ne. Zar bih trebala?" Prekrižila je ruke.

"Zašto? Barem sam toliko zaslužio." Mellani se na ovu zadnju rečenicu nasmijala.

"Nisi zaslužio ni da te pljunem, a kamoli da ti polažem račune. Ne tiče te se, Dybala."

"Razumijem." Spustio je glavu.

"Super." Krenula je, ali ju je odmah nakon prvog koraka
zaustavio njegov glas.

"Znaš, stalo mi je."

"Do čega, ba?" Posmatrala ga je s ironičnim osmijehom.

"Do tebe."

"Uvijek si bio dobar sa šalama." Zapljeskala mu je.

"Ozbiljan sam."

"I ja sam."

"Nisi. Nemoguća si, princesa. Sjećaš se kad sam te tako zvao? Sjećaš se kako si mi onako slatko znala reći "debilu" ?"

"Ne." Progutala je knedlu.

"Znam da se sjećaš."

"Ne znaš ti ništa." Stisnula je zube.

"Znam, itekako znam. Znam da čekaš moj poziv. Lagala bi sama sebe, kad bi rekla da nije tako."

"Tu sam ulogu prepustila tebi."

"Priznaj da je istina ono što sam rekao."

"Šta hoćeš? Da priznam da si upravu? Ne, Dybala. Jer nisi. Ponekad su postojale te noći, kada sam te željela pozvati. Da čujem tvoj glas. Željela bih da je ispalo drugačije. Ali nije! Jer si ti odustao. Zato nastavljam dalje. Život mi se popravio. Koliko vidim i ti si pronašao novu osobu u svom životu. Ti se drži nje i svog života, a ja ću svog." Zadržavala je suze.