/One last chance for love/

nueve

-naša draga Mellani..

Manuel je upalio auto i odvezao se do Paulove kuće s namjerom da mu očita bukvicu. Ušao je u dnevni, te vidio Paula kako igra FIFU. Paulo je skrenuo pogled na njega i široko se osmijehnuo.

"Manuel, nisam te očekivao. Sjedi."
"Naravno da hoću." Drsko je rekao i sjeo pored njega. Paulo se zbunjeno nasmijao.
"Je li sve uredu?"
"Zapravo nije."
"O čemu je riječ?" Pitao je ostavljajući džojstik pored sebe.
"Reci ti meni." Paulo je idalje imao zbunjen pogled na svom licu na šta je Manuel samo prevrnuo očima. "Šta si uradio Mellani?"
"Kako molim?" Nakašljao se Paulo.
"Šta moliš?" Glasno je pitao Lanzini. "Zašto si ju uvrijedio?"
"Ali nisa..."
"Šta nisi? Djevojka kući sjedi s modricama po ruci koje si joj ti napravio." Paulo je širom otvorio oči.
"Čovječe..." Prešao je rukama preko lica, te ponovo pogledao Lanzinija.
"Eto šta se desi zbog tvoje ljutnje. Povrijediš druge. Djevojku si istravio. Uplašio si ju. Ima i svojih problema, još joj i ti trebaš. Paulo, kako si mogao?"
"Ja...nisam to uvidio. Žao mi je."
"Ne izvinjavaj se meni, nego njoj. Samo je pitanje da li će opet kročiti ovdje." Nasmijao se ironično.
"Hvala na informaciji, Manuel."
"Nema na čemu. Nego, dodaj ti meni drugi džojstik da odigramo jednu partiju." Nasmijao se.
"Svakako." Paulo mu je pružio džojstik.

(...)

"Mellani, ko ti je to napravio?" Zagrmio je otac gledajući njenu modru ruku. Mellani je spustila glavu. Nije željela ništa da kaže. "Pitao sam nešto."
"Paulo."
"Čut će taj mangup mene."
"Oče, molim te, nemoj."
"Zašto? Koji to šef ili šta god bio udara svoje radnike? To je van svake pameti."
"Nemoj ići, molim te. Taj posao mi je jako važan."
"Kako? Pogledaj šta ti je učinio."
"Proći će. Ne mogu napustiti taj posao. Važan mi je."
"U redu. Ali, bude li se to desilo još jednom, daješ otkaz. Neće biti dobro. Jasno?"
"Naravno." Klimnula je glavom.
"Dobro, A sada, idi odspavaj. Treba ti odmora od svega ovoga."

Mellani je skoro cijelu noć razmišljala o sutrašnjem susretu s Paulom. Šta će se desiti? Da li će se ponovo naljutiti i povrijediti ju? Bilo je tu mnogo pitanja, a Mellani se plašila odgovora. Ostaje joj samo da se nada dobrom. Nada zadnja umire. Stigla joj je poruka od Lanzinija.

/Popričao sam s Paulom/
/I? Izvukao se? -.-"/
/Vidjet ćeš. Uostalom, popričaj s njim/
/Kako? Bojim se da me opet ne povrijedi/
/Neće. Ne smije. ;)/
/Okej. Hvala, Manuel. Laku noć/
/U svako doba. Također. :)/

(...)

"Hajde, Mellani. Ti to možeš." Mellani je ohrabrivala samu sebe, dok je stajala ispred Paulovih vrata oklijevajući da uđe. Napokon je to uradila. U dnevnom je zatekla Paula kako sjedi i tipka po mobitelu. Mellani je zatvorila vrata, te tako pridobila njegovu pažnju. Ostavio je mobitel i krenuo prema njoj, ali ga je ona zaobišla.
"Dobro jutro i tebi." Drsko je rekla.
"Mellani, stani. Moramo da porazgovaramo."
"Ne moramo."
"Da, moramo." Paulo je udarao kontru u nadi da će Mellani popustiti i pristati na razgovor s njim.
"Ne moramo. Pusti me na miru. Moram da radim."
"To može čekati. Dođi." Povukao ju je za ruku, te su ušli u njegovu sobu.
"Sklanjaj svoje ruke s mene." Mellani je istrgnula ruku.
"Dopusti mi da ti objasnim. Bio sam ljut. Nisam želio to da uradim."
"Pogledaj šta si uradio!" Ljutito je povikala pokazujući modru ruku na što je Paulo spustio glavu.
"Znaš šta se zapravo desilo?" Pogledao ju je u oči,te nastavio pričati. "Posvađao sam se sa Selenom, jer je jučer bila nepravedna prema tebi. To me naljutilo. Ne trpim nepravdu. Ti si mi željela pomoći, ali ja to očito nisam shvatio." Počešao se po vratu.
"Da. Upravu si. Trebam shvatiti da sam obična radnica."
"Nisam tako mi..." Prekinula ga je.
"I također trebam znati gdje mi je mjesto. Doviđenja, Paulo." Nasmiješila se, te izišla.
"Nisam tako mislio. Daj, stani!" Došao je za njom.
"Pusti me na miru, Paulo. Imam dovoljno svojih problema. Nemoj još i ti, molim te."
"A da mi kažeš šta nije uredu?"
"Ne." Rekla je kroz zube. "Zašto ti moraš znati šta mi je? Uostalom, ti si posljednja osoba kojoj bih rekla šta nije uredu."
"Zašto si tako tvrdoglava?"
"Zašto me više ne pustiš na miru? Posao me čeka i ti me samo bespotrebno zadržavaš." Okrenula se i otišla po uniformu.
"Mellani, jesi dobro?" Pitala je Fiorella.
"Ne, Fio. Paulo mi je izvukao živce." Rekla je Mellani, dok je slagala posuđe u ormariće.

(...)

"Ljubavi..." Tiho je izgovorila sjedajući pored Paula.
"Šta je, Selena?" Pogledao ju je.
"Žao mi je zbog naše svađe." Naslonila se na njegovo rame.
"Uredu je. Znaš kakav sam. Ne volim nepravdu." Nasmiješio se idalje razmišljajući o načinu kako da se ponovo izvine Mell. Selena je sretna što je dobila Paula nazad. Da li joj je žao zbog vikanja na Mellani? Naravno da nije. Ali zbog svađe s Paulom, jeste. Da je Paulo nakon svađe raskinuo s njom, ko zna šta bi napravila.
"Zašto si tako zamišljen?"
"Ma ništa." Lažno se osmijehnuo.
"Znaš da mi možeš sve reći." Poljubila ga je u obraz.
"Opet sam se posvađao s Mellani."
"Stvarno? Ta djevojka stvarno nema sreće. Kao da sa sobom donosi samo nevolje."
"Ne, nije ona kriva. Ja sam."
"Šta si uradio?"
"Povrijedio ju."
"Kako?"
"To ti ne mogu reći, ljubavi. Žao mi je." Poljubio ju je u čelo.
"Uredu." Rekla je.
"Žao mi je, Mellani." Rekao je u sebi.

Mellani je zazvonio mobitel.

/Reci, Manuel/
/Je l' te ometam/
/Ma nee. Šta si trebao/
/Jesi pričala s Paulom/
/Da/
/Šta ti je rekao/
/Kako je sve bilo i izvinuo se/
/Pa, šta ćeš uraditi/
/Ne znam. Ne želim njegove isprike. Mogu podnijeti što me povrijedio riječima, ali što me povrijedio i fizički...To ne mogu/
/Ostat ćeš raditi tu/
/Moram, Manuel. Zbog svojih roditelja/
/Budi jaka. Sretno/
/Hvala. Vidimo se/

Poklopila je, te ugledala Paula ispred sebe. Opet.

"Opet ti?" Preokrenula je očima. "Zašto me više ne ostaviš na miru i pustiš da radim svoj posao?"
"Ne mogu. Muči me naša svađa."
"Super. Aj pa se čujemo." Rekla je sarkastično. Krenula je, ali joj je stao na put. "Šta ćeš sad? Opet me povrijediti?"
"Ne, nikako. Bio sam ljut i nisam vidio koliko griješim."
"Svi uvide greške na kraju. Samo što tada bude kasno."
"Mellani, nikada nije kasno za izvinjenje."
"Ali sada jeste. Molim te, pusti me na miru više i vrati se svom životu."

-Evo mene opet sa novim, 10. dijelom. Obavezno mi pišite svoja mišljenja i ostavljajte vote-ove. Da imam razloga pisati priču. :) Opet, zahvala ide svima koji čitaju, a naročito @neuerbae koje ima skoro u svakom nastavku. <3 Do sljedećeg čitanja. Uživajte. n_n <3 

-najljepši je *__*