/One last chance for love/

catorce

-laku noć keke... *----*

"Mellani." Okrenula je glavu prema njemu. Prišao joj je.

"Ne brini. Nazvat ću oca i idem kući." Uplakano je rekla, te šmrcnula.
"Nemoj."
"Zašto? Navedi mi jedan razlog zbog kojeg bih ostala."
"Prvo: smiri se. A drugo..." Skinuo je svoj sako i ogrnuo Mellani, jer je već dosta pokisla. "Nemoj plakati." Nasmiješio se zagrlivši je oko struka.
"Ne." Pokušala se izvući.
"Zašto?"
"Pogrešno je ovo."
"Samo ti želim pomoći." Obrisao joj je suze, a njoj je srce počelo ubrzano kucati. "Dopusti mi to." Blago se nasmiješio kao i Mellani.
"Hvala."
"Nema na čemu. Hoćemo se vratiti?" Pitao je na šta je Mellani odmahnula glavom. "Uredu." Uzdahnuo je. "Želiš li da te odvezem kući?"
"Da."
"Hajde." Blago je rekao i lagano ju povukao za ruku. Čitava vožnja je protekla u tišini. Mellani se tresla od hladnoće. "Mellani, jesi dobro?" Pitao je Paulo nakon što se parkirao ispred dvorišta njene kuće. Potvrdno je klimnula glavom bez da ga je i pogledala.
"Hvala." Okrenula se prema njemu blago se osmijehnuvši. Prije bi to bilo na silu. Izišla je iz auta i ušla u kuću drščući od hladnoće.
"Mellani, dušo", prišla joj je zabrinuta mama, "jesi dobro?"
"Da. Samo sam pokisla."
"Idi odmah to presvuci. Možeš se prehladiti."
"Uredu, mama. Idem sad." Poljubila ju je u obraz.

(...)

Mellani je obukla toplu pidžamu, te svezala kosu u rep. Sjela je na krevet, kad joj je stigla poruka od Lanzinija.

/Hej, Mell. :)/
/Reci, Manuel/
/Jesi dobro? :(/
/Valjda/
/Lažeš me/
/Ne bi se ni ti bolje osjećao://
/Upravu si/
/Šta se desilo kasnije/
/Svađao sam se sa Selenom/
/Jao, ne! Manuel, zašto? :(/
/Ne trpim nepravdu, ženo. Pogotovo ne prema osobama koje mi znače. -.-/
/To je trebalo biti lijepo druženje, ali sam ga ja uništila :((/
/Kako to? Reci mi. -.-"/
/Pa taj ples/
/Nisi ti kriva. Ta ljubomorna budala je došla i sve upropastila -.-/
/Čovječe, šta ako dobijem otkaz? :0/
/Nećeš. Ne brini. :) ;)/
/Valjda je tako../
/Laku noć. Napajki se. <3/
/Hoću. Ly. n_n <3/
/Ly2 <3/

Mell se sutra treba suočiti s činjenicom da će možda dobiti otkaz.

(...)

Obukla je duksericu, jer je vani hladno. Kosu je svezala u rep i obula patike. Duboko je uzdahnula napuštajući svoj topli dom. U glavi si je postavljala moguće scenarije povodom njenog otkaza. Tako je radila cijelim putem, sve dok nije stigla do Paulove kuće.

"Hajde, Mellani. Možeš ti to." Ohrabrivala je samu sebe, dok je znojnim dlanom hvatala kvaku od vrata. Zagrizla je donju usnu i ušla u kuću. U dnevnom je bila samo Fiorella. Odahnula je.
"Dobro jutro." Pozdravila ju je.
"Dobro jutro." Nasmiješeno je rekla.
"Gdje su ostali?"
"Selena je u gradu, a Paulo i Dolo su u vrtu."
"Aha. Idem se ja presvući." Obukla se i otišla da se pozdravi sa Dolo. "Dobro jutro." Nasmiješila se mahnuvši joj.
"Mellani, gdje si dosad?" Zagrlila ju je.
"Tu sam." Skrenula je pogled na Paula što je Dolo naravno primijetila.
"Idem ja do Fiorelle." Rekla je ostavljajući ih same. Paulo je ustao i prišao joj, na što je ona podigla pogled i napravila korak nazad.
"Mellani, nemoj." Tiho je rekao.
"Šta?" Zbunjeno je skupila obrve.
"Nemoj da bježiš."
"Ko to kaže?" Sada je bila pomalo ljuta.
"Izvini."
"Za šta?"
"Zašto mi odgovaraš pitanjem?" Pitao je.
"Zašto ti meni sad odgovaraš pitanjem?" Nasmijala se ironično.
"Šta ti je odjednom?"
"Ništa. Šta bi bilo?"
"Jučer si bila mnogo drugačija nego sad."
"Šta ćeš? Ljudi se mijenjaju."
"Zašto, Mellani? Zašto?"
"Zato što sam ja kriva za sve što se desi ovdje. Dosta mi je toga!" Povikala je.
"Daj smiri se."
"Kako?!" Pitala je suznih očiju. "Dobit ću otkaz čim se Selena vrati."
"Zašto bi?"
"Zbog onog sinoć, brate. Zar ne vidiš?"
"Slušaj, šta je bilo, bilo je. Nećeš dobiti otkaz. Ne brini." Namignuo joj je osmijehnuvši se blago.
"Mhm.." Promrmljala je, te se vratila u kuću. "Ne vjerujem ti." Tiho si je rekla u bradu.
"Je l' sve uredu?" Dolo je prišla Mellani.
"Ne znam." Slegnula je ramenima. "Voliš voćnu salatu?" Promijenila je temu.
"Da. Dugo ju nisam jela." Veselo je rekla Dolo.
"Idem van onda napraviti."
"Kome?" Začuđeno je pitala Dolo.
"Tebi i..." Tada se pojavio Paulo.
"Idem praviti da ne čekaš dugo." Uzdahnula je i brzo ušla u kuhinju.
"Šta ovo bi?" Pitao je Paulo.
"Ne znam, al' izgleda da ima veze s tobom." Dolo je slegnula ramenima. Paulo je ušao u kuhinju za Mell.
"Dolo, ako si došla pomoći, ne treba."
"Nije Dolo." Okrenula se na njegov glas.
"Šta hoćeš?"
"Da mi kažeš šta se dešava. Ništa ne razumijem. Zbunjen sam."
"Super."
"Zašto si tako j**eno tvrdoglava i tajnovita?"
"Zato!" Rekla je kroz zube.
"Zašto?" Glasno je pitao.
"Zbog mene ćeš imati problema sa djevojkom." Brzo se okrenula prema radnoj površini da ne bi vidio njene suze.
"Neću. Ko to kaže?"
"Ja. Shvatila sam kakva je Selena. Ne želim probleme." Paulo je prišao Mell s leđa, te spustio ruku na njeno rame na šta se ona trznula i udaljila od njega.
"Mell, čemu ovo?" Prvi put ju je nazvao po nadimku.
"Molim te, pusti me na miru. Najbolje je da razgovaramo samo formalno, jer ovako više ne može." Obrisala je suze.
"Zašto?"
"Pa vidi do čega je došlo!" Raširila je ruke. "Meni prijeti otkaz, a tebi...ne znam." Odmahnula je glavom i uzela zdjelu za voćnu salatu sa police. Odjednom je ta zdjela iskliznula Mellani iz ruku i razbila se u hiljade komadića. Čučnula je da pobere ostatke stakla da se neko ne bi povrijedio. Ali, ona je bila ta koja se povrijedila. Rasjekla je dlan.
"Jao!" Bolno je jauknula i stisnula zube.
"Mellani." Paulo joj je pomogao da ustane. "Moramo to previti."
"Mogu sama." Izvukla je ruku.
"Ne lupaj. Ideš sa mnom." Namrštio se, te su otišli po prvu pomoć. Mellani je okrenula glavu, dok joj je Paulo čistio ranu. Povremeno bi napravila bolnu grimasu. Zamotao joj je ranu i ustao.
"Hvala." Promrmljala je i krenula.
"U čemu je tvoj problem?" Pitao je Paulo.
"Nemam ga." Mell je podigla glavu.
"Očito imaš. Izbjegavaš me na svakom koraku, a ništa ti nisam uradio." Namrštio se.
"Slušaj, nije problem u tebi, nego u meni." Smireno je rekla i vratila se svom poslu. Paulo je potrčao za njom, te ju povukao za ruku.
"Boli to!" Mell je ljuto odbrusila.
"Dolazi." Povukao ju je u ostavu i zaključao vrata.
"Šta radiš?" Povikala je Mell.
"Šuti. Sad ja pričam." Naslonio je ruke pored njene glave, tako da je ona bila "zarobljena" između zida I samog Paula. "Šta je tebi?" Rekao je kroz zube.
"Ništa." Slegnula je ramenima.
"Rekla si da je problem u tebi, a ne u meni. Tako da...reci mi šta je problem."
"Paulo, kako ne shvataš da ću dobiti otkaz zbog onoga što se desilo onu noć. To je glupi razlog."
"Nećeš. Ja sam te zaposlio, a ne Selena. Samo te ja mogu i otpustiti."
"Ili ja mogu dati otkaz." Podigla je obrvu.
"Molim?" Iznenađeno ju je pogledao. "Ne bi valjda?"
"Ne znam. Sve je moguće."
"Nemoj. Obećaj da nećeš." Približio se njenom uhu. "Molim te." Mellani je samo okrenula glavu.
"Neću. Ne brini."
"Drago mi je."
"Sigurno." Prevrnula je očima. Paulo je otključao vrata. "Hvala." Osmijehnula se i otišla.

"Mellani, je l' sve uredu?" Zabrinuto je pitala Fiorella.
"Naravno." Mell se široko osmijehnula.
"Nešto si sretna. Ima li neki poseban razlog?"
"Ne znam." Slegnula je ramenima.
"Sumnjiva si ti meni." Nasmijala se.
"Ma nisam ja od tog posla."
"Hm, hm", Fiorella je odmahivala glavom, "vidjet ćemo." Mellani je zatitrao osmijeh na licu. Nije joj valjda Paulo izmamio osmijeh na lice? Prošli su je trnci čim je pomislila na to.
"Mellani?" Trgnula se.
"Reci, Fio."
"Ideš li?"
"Gdje?"
"Praviti ručak."
"Aha. Naravno. Idem, idem." Zbunjeno je odgovorila.

-Znam da sam rekla da će nastavak ići za vikend, ali sutra imam goste i planove za navečer.. (bla bla...ne toliko bitna informacija ali eto.. :p) Uglavnom, nastavak je tu. Komentirajte i ostavite vote! Volim vas. ❤ Inače, kakav je vaš dan? Ja sam se danas okliznula i pala na mnoštvo kamenčića i to na stražnjicu, a moja diFna rodica samo što nije počela plakati od smijeha..a meni se nije ustajalo. 😐 sjedila sam i smijala se svoj smotanosti kao i jučer (sličan slučaj)..al' pad je bio bitan, brt..😂😂😂
modricc konačno sam ih zbližila keke..😇 a bit će toga još..*nevini smješak*