/One last chance for love/

cuarenta y dos

(Rim)

"Jesi li odlučila?"

"Šta?"

"Hoćeš ići u Torino?"

"Naravno." Rekla je Mellani zamišljeno, dok joj je pogled bio prikovan za staklenu površinu stola.

"Je li sve uredu?" Enzo je spustio ruku na njeno rame.

"Šta ako ga opet vidim?"

"Pa šta? Ionako ste završili."

"Znam, ali opet.."

"Ne smije ti više ništa niti ćeš ti više plakati."

"Ne mogu ništa obećati."

"Možda zvuči malo bezobrazno, ali on je tebe zamijenio."

"Nije mu dugo trebalo."

"Slušaj, samo uživaj u životu. Imaš razloga da se raduješ. Imaš bebu i Bernardeschija."

"Ko kaže da ga imam?

"Ajde, znam da ti se sviđa."

"Možda malo."

"To je opet to. Šta god ti rekla, ne ide ti u prilog. U očima ti se vidi sve."

"Još si psiholog neki.."

"Ma šta ti je.." Ponosno je rekao. "Nego, kada ideš za Torino?" Sjeo je do nje.

"Sutra ujutro."

"Moći ćeš tamo sama?"

"Naravno. Poznajem grad, a i imam Federica."

"A imaš Federica.." Enzo je podizao obrve gore-dolje.

"Znaš na šta mislim."

"Sigurno." Iskezio se

"Nemoj mi se cerit' u facu, udariću te."

"Drago ljuto." Štipnuo ju je za obraze. "Idem ja sad van. Imam dogovor s Miriam."

"Ajde."

Mellani je ostala sama u stanu. Razmišljala je o svom putu u Torino. Da li će ponovo sresti Paula? Kako će Federico reagovati na njeno "iznenađenje" ?

Polako je počela spremati kofere za Torino, jer ujutro neće imati vremena. Federico se javio k'o najavljen.

/Pozdrav, damo. 😛/

/I tebi. 😘/

/Šta ima?/

/Spremam kofere./

/Znači dolaziš?😀/

/Da./

/Ma tooo!😄😆

/Zar ti toliko nedostajem?😅/

/Puno. 😂😂/

/Ajooj,slatko.😆/

/Čim dođeš, zovi i dolazim po tebe./

/Može. Hvala./

/Nikakav problem.😉/

"Torino, dolazim." Tiho je rekla, te joj se osmijeh pojavio na licu.

Mellani navečer nije mogla zaspati od uzbuđenja i nervoze koju je osjećala. Uzela je mobitel i vidjela da je tačno ponoć. Sjetila se Federicovog rođendana. Odlučila mu je otkucati poruku.