•Demoni prošlosti•(Illusion- 2.season)

3.Part-"Mi se poznajemo?"

"Gospodjice nadam se da ste dobro?",obratio mi se veoma grub muški vokal. 

Podigla sam glavu i pogled uperila prema dobro poznatim zelenim očima koje su me davno ubile....

Srce mi je na trenutak stalo dok se krv zaledila u mom telu. Nakon 5 godina gledam to lice koje je nekad bilo moje sve dok moj život nije pretvorilo u pakao.

Kao da je izašao iz nekog transa. Gledao me baš kao nekada. Sa istim žarom u očima. Samo taj žar je pre imao veliki značaj, ali sada...

Ponosno sam podigla glavu i odgovorila."Dobro sam,hvala!",osmehnula sam se.

"Louisa?",kroz izdah je rekao. Ostani hladna. Moraš!

"Mi se poznajemo?",podigla sam obrvu. Trudila sam se da ostanem ledena kao breg. Staviću mu do znanja da sam zaboravila da postoji.

"Ne...samo previše ličite na osobu koju sam nekada poznavao i previše voleo!",pogadjale su me reči. Kao da je gledao kroz mene,tačnije kao da je prokušavao da zaviri u moj um kako bi shvatio moja trenutna osećanja. Verovatno bi se i sam zbunio kada bi zavirio u taj raspad sistema.

"Nije moje da pitam ali šta se desilo sa tom osobom?",sve dublje i dublje sam išla. Ne znam šta mi je to trebalo. Posle toliko godina bila sam željna odgovora.

"Ne znam,nažalost izgubio joj se svaki trag...",nije skidao pogled sa mojih očiju.

"Vidim niste ni malo povredjeni zbog tako velikog gubitka!",u neverici sam stajala. Presabirala sam svoje reči. Stvarno sam preterala ovaj put!

"Bio sam povredjen,a onda sam shvatio da je njoj lepo i da je srećna bez mene pa sam prestao da mislim o njoj jer je ona mene davno otpisala!",tužan je. Nakon toliko godina ponovo sam osetila onu njegovu tugu,prepoznatljivu ali veoma retku.

"Izvinite,jako sam nekulturna što sam pitala! Pa drago mi je što smo se upoznali! Zbogom!",poslednji put sam ga pogledala i krenula.

Suzavog lica trčala sam iz ovog prokletog kluba. Neću plakati! Ne! Obrisala sam suze i konačno rešila da me on više ne dotiče! Da nije vredan! Samo laži sebe lutko! Ubrzanim korakom krenula sam ka kolima. Biće ovo bolna noć.

Kai's P.O.V.

Posle kažu sudbina ne postoji. Pa koji kurac me natera da krenem kroz hodnik. Rukom sam besno udario u zid i napravio rupu. Dolazim do šanka i tražim celu bocu viskija.

Koliko je prelepa. Izrasla je u pravu ženu. Baš je onakva kakvu sam je zamišljao,samo nije moja. Zašto posle jebenih pet godina ne mogu da zaboravim tog malog andjela? Kada se setim njene ljubavi,dobrote,srce počne da me steže. Kolika sam pička ispao,uništio sam i ono malo sreće što je bilo u njenom životu. Kajem se! Kajem se što nisam imao šansu da joj objasnim stvari, da joj stavim do znanja koliko sam je voleo! Opet kažem,kajem se!

Pijan sam! Sva moja patetičnost proći će već ujutru. Baš iz tog razloga dozvolio sam da mi se zabranjena suza izmigolji iz oka. Sutra će sve ovo biti smešno za mene.

Malo se izduvam i krenem u potragu za nekom dobrom kurvom. Moram barem malo sebi da ulepšam veče.

Louisa's P.O.V.

    "I'm walkin' on sunshine...yeaah uu... i'm walkin' on sunshine..."

Uzimem telefon i gasim alarm. Dobro jutro svete! Osmehnem se sama sebi. Malo se razvlačim po krevetu pa kad shvatim da ću zakasniti ako nastavim kao po žaru skočim. Pospremim sobu i krenem sa jutarnjom rutinom.

"Ohh Louisa zašto uvek moraš da kasniš?",trčim po stanu u potrazi za milion stvarčica koje su mi potrebne za danas,"Pa gde su mi ključevi?",puknem sama na sebe. Da li sam stvarno toliko debila da ne primetim da ih držim u ruci? Podsmehnem se i izadjem iz stana.

***

"Biću tamo za pola sata! Da, važi. Bila sam ali nažalost nisam ništa našla! Uglavnom ispričaću detalje danas na sastanku!",brbljam na telefon dok stajem u red u StarBucks-u. Dan ne može početi lepo bez kafe,ja tvrdim da je to najveća istina! "Pa našla sam je ali ona nije bila baš za razgovor! Martine ne čujem te baš najbolje u kafeteriji sam,pričaćemo kad dodjem,ćao!",napokon uspem da prekinem razgovor. Od ovog dečka mi se krv zaledi u žilama. Prosto ga mrzim. Pomera li se ovaj red ili sam ja zaostala u vremenu?

"Louisa Clark,FBI agent,ko bi rekao? Mislio sam da ćeš da svojom dobrotom otvoriti neku firmu za dobrotvorne akcije?",okrećem glavu ka dobro poznatom glasu. Sedi za stolom dok čita neke novine. "Izvini?",podiže pogled ka meni dok me sa osmehom poziva da sednem za njegov sto. Zašto da ne? Sedam za njegov sto.
"Lep život si sagradila sebi ha?",bio je tako opušten i veseo. "Pa nakon što ga je jedna osoba uništila,morala sam da se potrudim!",dubokim glasom se osmehnuo. "Čula sam da imaš svoju firmu? Nadam se da se ne baviš ponovo prljavim poslovima?"
"Bože Louisa,pa za koga ti mene smatraš?",na licu je i dalje imao prijatan osmeh." Dobro,nemoj da moram da te proveravam!"
"Ne bih imao ništa protiv! Nego ti si pošla nešto da naručiš zar ne?",zbunjeno sam klimnula glavom.
"Izvini Amara može li za gospodjicu jedan esspreso sa šlagom",prostački mu se osmehnula i krenula da spremi. Ček,šta?

"Kako si se setio šta volim?",gledali smo se direktno u oči. "Bila si mi devojka,kako bih zaboravio?",raznežio se i on i ja. Zahvaljujem Amari koja me lišila odgovora na ove reči.

"Za gospodjicu, a ovo je za vas!",dok je meni davala kafu Kaiu je proturila  papirić na kojem je bio ispisan broj telefona. Kada je video da ga gledam zgužvao je papirić i bacio ga u pikslu. "Nego hteo sam nešto da te pitam! Čemu sinoć ono? "
"Šta očekuješ od mene? Da ti se bacim u zagrljaj? Mislim da je najbolje da naš odnos ostane hladan! Hmm?",nije mu se svideo odgovor koji je dobio.
"Naravno kako ti želiš! Samo želim da znaš da ću se potruditi da saznaš istinu koliko god ti to smetalo!",spustio je glavu.
"Dužnost zove,vidimo se!",mahnuo mi je dok sam izlazila. Zaboravila sam i na posao i na sastanak.

Krenula sam ka stanici. Posao će mi skrenuti misli sa njega.

Ulazim u salu za sastanke. Nakon što sam izdeklamovala sve što sam otkrila  otišla sam u ofis.
Zazvonio mi je telefon. Alli.

"Eej Alli!"
"Lou u žurbi sam pa ću ti brzo saopštiti, Aron i ja pravimo svadbu za 7 dana! Detalje ću ti večeras reći kad dodjem kod tebe! "
"Aa lepoo,važi Alli. Vidimo se večeras!"

Ostavila sam telefon na sto. I on će biti tamo! Moraću i tamo da ga gledam. Divno...