Nakon 5 godina života u New Yorku,mlada i uspešna Louisa Clark započinje svoj posao kao FBI agent.
Igrom sudbine dobiće zadatak koji će je ubaciti u isti koš sa osobama njene teške prošlosti....
•Da li davno ugašena ljubav može ponovo da oživi?
...
Već sedam dana ne izlazim iz kancelarije. Dodjem ujutru oko 8 i ostanem uveče do 23h. Nisam slutila da će ovo biti mučenje. Ne razumem zašto toliko pažnje pridaju ovom kriminalcu? Pa i veće smo pohvatali bez ovoliko napora,ali dobro. Slučaj je na meni i moram to rešiti. Noć je već odavno pala. Možda sam i jedina ostala.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Napokon sam napredovala. Nakon što sam pre nekoliko dana začula ime "Crni Zmaj",poslala sam da se saznaju imena svih vlasnika koji su takav auto uzeli u roku od predhodna tri meseca. Hvala Bogu upravo su mi stigla istraživanja koja će barem malo umanjiti moje muke.
Uzimam papire u ruke. Aa? Kako je ovo moguće? Svi vlasnici nose isto ime. Drake Hale. Naravno,nameštaljka. Ne znam šta sam očekivala da ću za 2 dana rešiti slučaj? Kako je moguće da nemam ni jedan mali trag? Od čega sad da krenem?
Besno bacam papire po kancelariji dok se vrata otvaraju. Lice koje zateknem me još više iznervira.
"Šta ti tražiš ovde?",drčno sam se brecnula na Kaia koji je i dalje stajao na vratima. "Došao sam da posetim novog prijatelja?",sa osmehom je podigao flašu viskija u vis. "Kako si to uneo pored Mirande?",svima je opšte poznato da je Miranda zver. Sam pogled ubija u sekundi. "Imam ja svoje načine!",namignuo mi je,"Nego, mogu da sednem?" "Nemoj da bude da si džabe prešao toliki put!",rukom sam ga pozvala da sedne. "Čemu ovoliki krš?",upitao je zbog razbacanih papira."Dobila sam jedan jako važan slučaj i taman sam se ponadala da ima pomaka kad ono ništa. Neko se ozbiljno sprda sa mnom!"
"Lou nemoj da očekuješ da ćeš odmah uspeti! Tek si počela,a i sama znaš da život nosi i uspehe i neuspehe. Sve će doći na svoje ne brini!",pričao je vrlo ozbiljno dok sam gledala u njega.
"Plašim se da možda nisam za ovo,šta ako ne uspem?",naglo sam skočila sa stolice i razgledala kroz prozor. "Nema potrebe da se plašiš! Siguran sam da ćeš uspeti!",svetla ogromnog grada obasjavala su prostoriju. "Kada si ti postao tako mudar?",podsmehnula sam se,što je i kod njega izazvalo smeh. "Godine Lou,godine učine čuda! Inače,definitivno imaš najbolje dupe od svih policajki koje sam sreo!",na njegovu izjavu sam se okrenula i počela da se smejem. "Otvaraj to piće više!",rekla sam mu veselo. "To mi reci mače!",sa ogromnim kezom sipao je žestinu u čaše. Znala sam da pravim grešku,ali nakon svega imam i ja pravo da se zabavim.
***
"Aa sećaš se kada su Faragondi ubacili kokoške u kola?",vrištali smo od smeha dok smo se prisećali srednje.
"Bilo nam je lepo!",rekla sam veselo.
"Aa pogotovo onda kada si me strpala u zatvor!",uozbiljila sam se. Dobro to sećanje i nije bilo lepo.
"Pa dobro ja sam tebi unapred vratila za ono što si ti meni priredio!",podigla sam obrvu gledajući u njega.
"Ne kvarimo sebi veče tim ružnim sećanjima!"
"Nažalost ta sećanja su deo našeg života i neizbežna su!"
