•Demoni prošlosti•(Illusion- 2.season)

12.Part-"Tako nam je sudjeno"-kraj-

Otvaram oči i razgledam sobu u kojoj se nalazim. Trgla sam se. Na momenat sam zaboravila da nisam u svom stanu. Osmehnula sam se i okrenula glavu ka osobi koja je delila sa mnom krevet. Na veliko iznenadjenje njegove oči su već bile prikovane za mene.

"Dobro jutro srećo!",dubokim promuklim glasom mi se obratio.

"Dobro jutro!",primakla sam se i ostavila mali poljubac na njegove usne. Ugnezdila sam svoju glavu izmedju Kaieve brade i grudnog koša.
Prstima je nežno milovao moju kosu.

"Ja ne planiram da izlazim iz kreveta danas,samo da znaš!",promrmljala sam jedno mhmm pošto nisam bila u stanju da odgovorim. Oči su mi se same sklapale. Još par sati sna neće biti na odmet.

"I'm walkin' on sunshine.....yea.....i'm walkin' on sunshine", trgla sam se na zvono telefona. Da li je moguće? Nerasanjena sam pogledala ka ekranu. "Sheriff",čudno? Šta li on sad želi?

"Halo!"

"Dobro jutro koleginice Clark! Nadam se da vas nisam probudio?",nasmejala sam se. Više nije Clark nego Salvator.

"Dobro jutro sheriffe,kako mogu da vam pomognem?"

"Da li biste mogli da dodjete do stanice?",kako je priča odmicala osećala sam veći strah.

"Naravno,za sat vremena ću biti tamo!",prekinula sam poziv i ustala iz kreveta.

"Gde ideš?",pitao je Kai koji je pratio svaki moj pokret.

"U stanicu! Izgleda da je nešto bitno čim me zovu tamo!",nervozno sam pričala. Na kraju sam bacila sve stvari i sela na pod.

"Ej mala,pa šta je sad bilo?",došao je do mene. Podigao je moje lice ka sebi.

"Šta ako su saznali?",bojažljivo sam rekla.

"Saznali šta?"

"Ko je crni zmaj?",suza je skliznula niz moj obraz. Nisam krila koliko sam se uplašila.

"Slušaj me,ti ćeš sad da odeš tamo i vidiš zašto su te zvali. Ako su saznali naći ćemo neko rešenje!"

"Obećavaš?"

"Obećavam!",strasno me poljubio.

"Ajde požuri!",ubrzala sam sa spremanjem i za pola sata izašla iz stana.

***

Ulazim u hodnik FBI službe. Da li je moguće da mi mesto koje sam toliko volela postane  strano i odbojno?

Krenula sam dobro poznatim pravcem. Pokucala sam na vrata na kojima se nalazila tabla >> Sheriff <<.

"Sheriffe,stigla sam!",u kancelariji nalazila su se još neka civilna lica.

"Drago nam je da ste tu gospodjice Clark!Sedite",klimnula sam glavom.

"Verovatno ste začudjeni što smo vas sad pozvali?"

"Tako je!",pokušavala sam da prekrijem brigu i strah. Morala sam da ostanem hladna.

"Smatrao sam da treba da budete prisutni na ovom sastanku! Kao što svi znate gospodjica Clark je vodila slučaj crnog zmaja!",na spomen zmaja sam blago rečeno odskočila sa stolice. Sheriff je nastavio." Zahvaljujući njenim tragovima uspeli smo da otkrijemo o kome se radi. Kriminalac koji se krije pod imenom Crni zmaj je Kai Salvator,poznati američki biznismen koji vodi firmu LC!",strah je prestao. Zapravo kao da je sve prestao. Kao da nisam bila prisutna. Čulo sluha se skroz isključilo. Tako sam želela da se isplačem. Ovo ne može da se dešava.....ne može....sve je tako lepo počelo....

"Gospodjice Clark!",iz misli me trgao zabrinuti glas. Pogledala sam u sheriffovom smeru." Želite li da učestvujete u hapšenju?"

"Ha..hapšenju?",jedva sam izustila.