Nakon 5 godina života u New Yorku,mlada i uspešna Louisa Clark započinje svoj posao kao FBI agent.
Igrom sudbine dobiće zadatak koji će je ubaciti u isti koš sa osobama njene teške prošlosti....
•Da li davno ugašena ljubav može ponovo da oživi?
...
Znači Alex ga poznaje. Dokopala sam se telefona i ponovo začula njegov divan glas nakon pet godina...
"Ohh moja mala sestrica me se setila posle toliko godina!"
"Hej Alex!",sa velikom srećom u glasu sam se javila.
"Pa kako si Lou? Kako život,posao?", iskreno je pitao.
"Super zapravo! Sve ide po mom planu! Čula sam da si ovde u New Yorku?"
"Tako je! Ovde sam već tri godine!",toliko dugo? Zar je moguće?
"Ovde si tri godine i nisi okrenuo telefon da se vidimo?",razočarala sam se.
"I sama znaš da nam je tvoj dragi tatica rekao da treba da započneš život bez mene i mame!"
"Jedan poziv ništa ne bi pokvario! Pa dobro sad kada je moj život sredjen možemo da se vidimo večeras?",upitala sam veselo.
"Rado! Pa pozivam te u "La Shappte" ,moj restoran,na Menhettnu. Može oko 19h FBI agentu moj?"
"Naravno! Vidimo se u 19h!",završila sam razgovor i bacila se na posao.
Nakon što sam otišla iz Richmorda prekinula sam kontakt sa svima,osim sa Alli naravno. Villou je otišla u Belgiju sa majkom koja se preudala. Ivan je rekao da ću najbolje prebroditi taj period ako se odvojim od svih. Mama i Alex su se složili sa tim. Uradili su sve kako bi meni bilo dobro. Nismo se čuli skoro pet godina. Želela sam ali nisam mogla. Koliko puta sam uzela telefon i krenula da okrenem broj ali onda se setim da ću se vratiti u prošlost a to mi je najmanje trebalo.
***
"Martine ja krećem!",provirila sam glavom kroz vrata Martinove kancelarije. "Opet ideš sa onim likom što je bio ovde?"
"Šta tebe briga gde ću ja da idem? Ko si ti da ja tebi polažem račune?",pukla sam na njega. Bila sam u pravu! Ko je on da se meša u moj život?
"Imam pravo da znam!"
"Ne nemaš! Ti si mi samo kolega i ništa više!",naglo je ustao,uvukao me unutra i stao na vrata kako ne bih mogla da izadjem.
"Ja ne želim da ti budem samo kolega! Ja želim da budem sa tobom nešto mnogo više! Želim da budeš moja!",sve mi se više i više približavao dok sam ja pokušavala da ostanem pribrana da ne počnem da ga tučem i udaram. Psihopatski me hledao.
"Šta je tebi? Pusti me na miru! Ti si bolestan čovek!",jedva sam nekako otvorila vrata i pobegla.
Samo mi je još on falio. Više ni na poslu nisam sigurna.
***
Pratila sam navigaciju koja mi je iritantnim glasom govorila gde da skrenem.
Koliko god je mrzela uvek me dovede na pravu lokaciju.
Ispred mene je blještavim slovima pisalo "La Shappte" već mi se na prvi pogled svidelo.
Ulazim unutra i za šankom zatičem mog brata u savršeno izabranom odelu kako priča sa jednim od konobara.
Oduševila sam se lepotom restorana. Tako je lepo. Nikad ne bih poverovala da će on jednog dana biti poslovan čovek.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
