•Demoni prošlosti•(Illusion- 2.season)

5. Part-"Prvi tragovi"

"Kai.....ja.....ja...on je hteo...hteo je da...da me siluje....ja....ja ne mogu...da..diše..dišem!",preplašenog lica nalazila se u mojim rukama. Glas ju je odavno izdao. Snažno sam je zagrlio kako bi se barem malo smirila. Slagao bih kada bi rekao da nije ništa probudila u meni. Stvarno sam se trudio da nastavim normalano svoj život ali pored nje to je nemoguće. Možda sam poremećen,ali mene pali svaki njen pokret. Ona pomeri ruku ja  gotov.

"Dodji idemo kući!",klimnula je glavom. Tako imam želju da je sad zgrabim.....uf neću sad da razmišljam na takav način.

Čim smo ušli u kola,šćućurila se uz prozor dok su suze i dalje lile njenim obrazima.

"Molim te smiri se,vidi sada si sigurna!",milovao sam je po kosi koja je štrčala iz pundje.

"On je krenuo da me siluje! Da tebe nije bilo....ne mogu više da mislim o tomee.. Izvini i tebe sam uzdrmala ovako kasno!"

"Opušteno,navikao sam da mi ljudi prekidaju noćne zabave!",morao sam da je isprovociram. Mislim stvarno, kao slučajno je baš mene nazvala. Počela je da crveni baš kao nekad. Slatko je videti je takvu....

"Ohh da ti si večeras imao društvo,pa...",otvorila je vrata kola i izašla,"vrati se slobodno,važnije ti je da izjebeš neku kurvu nego da mene spasiš od silovanja. Zbogom!",koji je njoj kurac? Izleteo sam iz kola za njom.

"Gde si ti pošla? Vraćaj se u kola!",uhvatio sam je za ruku i okrenuo ka sebi. Istrgla se i nastavila dalje. Ja ne verujem koliko je ovo tvrdoglava osoba.

"Jebeno sam se šalio,koji ti je kurac više?",pukao sam na nju.

"Nemoj da se šališ sa mnom, ti nemaš pravo na to! Nemaš pravo da samo udješ u moj život,potpuno ga poremetiš i pričaš normalno sa mnom kao da se ništa nije desilo! Trebao si da ostaneš u prošlosti i da se nikada više ne sretnemo...",uzvratila je istom jačinom.

"Zašto si me uopšte zvala? Ako sam ti toliko nebitan zašto si zvala mene,a ne nekog tamo FBI prijatelja oo ili možda dragog taticu?",mlatarao sam rukama ispred nje.

"Zato što sam glupača! Zato što se i dalje osećam sigurno uz tebe!",svaka žila se zaledila u mom telu. Srce mi je snažno zaigralo. Sad mi još samo fale oni leptirići u stomaku pa da stvarno pomislim da nisam zdrav!

"Onda si trebala ostati uz mene! Voleo sam te više od života,a ti mi nikada nisi dala da ti objasnim šta se zapravo desilo!",neka snaga je uhvatila moje telo. U lice sam mogao da joj izgovorim stvari koje nisam mogao ni u najludjim snovima.

"Da sam ostala to bi značilo da nemam ponos,i da nemam nimalo pameti!",brzinski je obrisala suzu koja je skliznula niz njen obraz.

"Ma daj Louisa,koliko je ljubavi propalo zbog jebenog ponosa?!",nisam mogao da kontrolišem svoj glas.

"Lagao si me! Lagao si da si se zaljubio u mene! Lagao si da sam ti važna! Lagao si da si me voleo! Predao si me pravo u ruke smrti ne trepnuvši!",griža savest me ubijala. Koliko samo želim da joj dokažem da to nije istina! Rukama sam obuhvatio njeno bledo lice.

"Nisam imao izbora Lou! Sve je počelo kao igra,ali kunem ti se,nikad,ali nikad te nisam slagao u vezi moje ljubavi prema tebi!",gledala me bez treptanja. "Reci mi kako mogu da ti dokažem,hmm? Učiniću sve! Samo reci!"

"Ako ti je zaista stalo do mene kao što pričaš izgubićeš se iz mog života. Zaboravićemo sve! Da smo se ikada sreli,ikada upoznali,voleli! Nastavićemo naše živote kao stranci! Može?",bilo bi mi lakše da je uzela nož i probola me pravo u srce. Kako je samo surova...Kapljice kiše pomešale su se sa njenim bisernim suzama

Sklonio sam ruke i udostojio sebe govora." Dobro,kako želiš! Samo....mogu li dobiti nešto za kraj?",upitno je podigla obrvu.

Približio sam je sebi i po poslednji put spustio svoje usne na njene. Eksplozija emocija vladala je nama. Ljubio sam je brzo ali nežno. Slagao bih kada bi rekao da ovaj poljubac nije probudio u meni onu staru zaljubljenost u ovo malo biće. U potpunosti se prepustila poljubcu.