Ona prava- peta priča serijala Igra Zmajeva

Dvadesetsedmo poglavlje

ADAM POV

Da mi kaže bilo šta samo da se trgne iz ovog stanja u koje je upala nakon mog priznanja. Sjedi na dvosjedu iako me ne gura od sebe skroz mi je daleka. Predaleka. Zamišljena je, odsutna.

-Ne želim da se izlažeš riziku. Razumiješ li? Nisu vrijedni toga. Molim te Adame, nemoj da uradiš ništa glupo- stisnem je uz sebe.

-Sofia ono što su oni uradili tebi je bolesno. Jedan je mrtav ovaj drugi ne zaslužuje ništa bolje, a da ti ne spominjem ono govno od Erica. Za dve nedelje će da bude sve gotovo dušo- iskoprcala se iz mojih ruku i ustala pa počela da hoda prostorijom. Nervozna je.

-Kako ne razumiješ? Ja ću ponovo morati da prođem kroz sve to, a ne želim. Nije mi lako podnijeti sve to. Moraš da shvatiš da ne mogu još jednom samo tako da prođem kroz sjećanja- ovo će da iznakne kontroli.

-Sofi, nisam sam u ovome. Moraš da znaš da su svi na mojoj strani. Ja neću da odustanem, a oni me neće pustiti samog- priđem joj i ona svoje lice nasloni na moje grudi.

-Adame, bilo je užasno i bilo je tako da to ne bi poželjela nikom živom. Držao me za ruke. Čvrsto me držao, nisam mogla da se branim. Drugi je... Dirao me i kidao odjeću sa mene... Vrištala sam ali nije bilo pomoći. Što sam se ja više opirala oni su bili sve gori ... Na kraju sam otupjela jer nisam imala izbora. Uništili su me- ne mogu ni da zamislim to kroz šta je prošla.

I sad se trese u mojim rukama dok govori o tome, ali ne plače. Samo je nekako izgubljena, ali konačno govori.

-Prošlo je Sofi. Ja sam sad tu. Ne dam nikom da dođe do tebe ni da te povrijedi- pojma nemam kome više treba utjeha, meni da ne pobjesnim ili njoj da se smiri.

-Adame, ovo što je u meni posle svega ostalo nikad neće proći. Trebao bi da si svjestan toga. Uprljaćeš ruke krvlju čovjeka koji je bio gad i skratiti mu život jer je upropastio moj, a posle toga ti si taj koji bi trebao da živi s tim i pored mene. Mrzećeš me kad se sve to završi- ne postoji šansa da se to dogodi. Ne bi mogao da je mrzim sve i da hoću. Ona je posijala sjeme ljubavi u mene i ono je pustilo duboko korijenje.

-Sofi. Ti drugačije nećeš biti mirma. Nećeš moći disati sve dok postoji i najmanja mogućnost da sretneš nekog od njih. Erica ću sam da pošaljem u zatvor, a tako ću da mu i sredim strica. Imam plan- naglo se trgne od mene i odmahne glavom.

-Adame. Nemoj. Ti nisi kao oni, a ako uradiš to koja će biti razlika među vama- pitanje joj je na mjestu i ne mogu da je kivim što tako razmišlja.

-Razlika je u tome što to radim iz ljubavi prema tebi. Za tebe bi uradio bilo šta, a ako to podrazumijeva jedan život manje, još posebno tamo nekog lika koji se usudio svoje šape staviti na tebe. To je i zaslužio- jednostavno je tako. Ali ona to neće prihvatiti onako kako bi to uradio neko drugi.

-Treba mi vremena da se saberem i hoću da budem sam. Molim te odvezi me do stana- jednom sam pogriješio i popustio ovaj put mi ne pada na pamet da napravim isto.

-Sofi, tamo imaš sobu koju ja ne koristim, slobodno otiđi u nju, ali te ne puštam od sebe. Možeš da urlaš i da vrištiš koliko ti volja. U ovome smo zajedno i nema sile koja će me natjerati da se to promjeni. Idemo do kraja u ime naše ljubavi i u  naše ime. Neću popustiti- bio sam glasniji nego obično, ali po izrazu njenog lica znam da je upalilo. Trebao sam to uraditi i prošli put, ali me bilo previše strah da će pobjeći, baš kako je to i uradila.

-Ne želim prokletu sobu. Hoću da odustaneš od toga što planiraš jer nije dobro- provučem prste kroz kosu i povučem je snažno pa tiho opsujem.

-Već je krenulo i nema nazad Sofi. Djelujemo i stvari idu brže nego što smo planirali jer smo u prednosti. Ne traži da odustanem od uništavanja jer ne mogu vječno da gledam u sjene koje kruže u tvom zelenilu. Niti ti možeš da živiš u tim okovima dovijeka. Idemo dalje, a za taj put moramo da napravimo nekoliko koraka. Prvi je presijecanje svih spona sa prošlošću, a drugi je jačanje nas dvoje. Ne dam ti da odeš od mene samo zato što misliš da je to u redu. Povređuješ me Sofi, a znaš koliko te volim- zastala je iako je bila na pola puta do vrata.