Kidnapped

34 |kazna

Loren

"O da. Pokušao sam biti dobar prema tebi pa evo gdje me to dovelo."

"N-ne! Da-daj da ra-zgovara-mo."-Mucala sam.

"Ma šta bi ti razgovarala?"-Ljuto je pitao.

"P-pa...o-vo je nesp-orazum...j-ja...sam samo....bila u šoku j-jer si mi rekao
on-no..."-Pokušavala sam što manje mucati,no nije išlo.

"A šta sam ti tako strašno rekao?"

"P-pa....da..m-m-moram voditi
lj-ljubav s.....tobom."-Šapnula sam.

"I zato sam maloumni debil i ostalo?"

"N-ne....ja.....oprosti."

"Loren skini hlače,nemoj da ti još jednom ponovim jer ćeš nastradati."-Prijetio se. Puf,nastradat ću svakako.

Nekoliko suza je poteklo iz mojih očiju,ali on kao da ih nije vidio. Gledao je kako polako spuštam hlače.

"Si-si-si-sil-lovat ćeš me?"-Jedva sam to pitala.

"Ne,samo te kazniti."-Rekao je. Glas mu je postao maaalo nježniji. "Skini gaćice."-Naredio je.

"Š-što? N-ne!!"-Povikala sam panično, no kada sam vidjela njegov strašan pogled odmah sam spustila
ton."M-molim te Emilio...Molim te...nemoj.."-Šapnula sam.

"Loren."-Započeo je na što sam se ponadala da će me barem malo utješiti,ali nije. "Skini gaćice!"-Glas mu je bio puno grublji.

"N-n-ne mogu..."

"Loren-"-Krenuo je,ali sam ga prekinula.

"Stvarno ne mogu! O-oprosti,ali ne mogu to napraviti! B-bojim se."-Tiho sam rekla ovo zadnje.

"Dođi."-Naredio je. Približila sam mu se te mi je on spustio gaćice na što sam zacvilila i zatvorila oči.

"Lezi mi preko koljena."-Rekao je.

"E-emil-"-Prekinuo me je.

"Odmah!!"-Brzo sam mu legla preko koljena i tiho zajecala .

Nakon nekoliko sekundi osjetila sam ogromnu bol na stražnjici. Glasno sam zajecala i rukama prekrila lice.

Udarao je bez prestanka barem dvije minute dok sam ja jecala u nemogućnosti da nešto napravim.

Kosa mi je bila zaljepljena za lice koje je oteklo od suza. Nisam imala ni snage da ih obrišem.

Iako je prestao prije nekoliko minuta, ja sam idalje ležala na njegovim koljenima i jecala. Glasno jecala.

Nisam čak imala snage niti podignuti gaćice na sebe. Imala sam osjećaj da se gušim.

Emilio me podigao na noge i stavio da stojim ispred njega. Nisam ga gledala, gledala sam pod koji mi se mutio od suza.

"Loren,hej."-Podigao mi je glavu da ga gledam u oči. Glas mu je bio nježan, kao da se ništa nije desilo. "Moraš mi nešto obećati."-Rekao je nježno,no mojoj povrijeđenoj duši je i to bilo previše grubo.

Klimnula sam jedva glavom da nastavi pričati. "Nećeš me više tako zvati."-Rekao je nježno. Znao je da ću puknuti ukoliko samo malo podigne ton. Opet sam klimnula glavom u nemogućnosti govora.

"Reci to."-Rekao je. Stvarno nisam mogla govoriti. Pa sam samo ponovno zajecala jer je to bilo sve što sam mogla. "Više nikada,može?"-Rekao je. I opet,klimnula sam glavom potvrdno.

"Reci makar to,nikada. "-Rekao je.

"N-n-n........nikada."-Šapnula sam toliko tiho da nisam znala jeli čuo.

*****

Vote,com?