Kidnapped

51 |

Loren

Odjednom mi je netko stavio onu smedljivu stvar za nesvijest na usta. Pokušala sam držati dah što duže mogu da ostanem budna.

Imam ideju! Opustila sam tijelo tako da izgleda da sam stvarno u nesvijesti.

"Jel spava?"-Muški glas je pitao.

"Spava."-Taj lik je potvrdio. Podigao me i krenuo negdje hodati. Da se ovo desilo prije dvije godine, paničarila bih. A zapravo ovo se i je dogodilo tada, huh. Samo na malo drugačiji način.

Ali sada, sada sam jača. Sada sam stabilnija i nitko mi ništa ne može.

Netko me stavio u auto i moju glavu položio na njegove noge. Osjetila sam da je proučavao svaki dio mene.

"E Carl, jesi znao da se ova reže?"-Lik koji me proučavao se obratio ovom što je očito vozio auto. Prolazio je lagano po mojim rezovima.

"Ipak i nije toliko jaka kao što smo mislili."-Taj Carl je prokomentirao.

"Ma jaka je ona, vjeruj mi ne znaš koliko. Ali nas neće izdržati."-Nasmijao se zlo. Molim? Što to znači??

Nakon nekih sat vremena pravila sam se da se budim. Lagano sam protrljala oči rukama da bolje vidim.

Ispred mene je stajao dečko koji je imao možda 26-27 godina. Šta pak ovaj hoće od mene?

"Tko si ti?"-Pitala sam ravnodušno. Strah u mojem glasu se nije osjetio.

"Tvoja noćna mora."-Odgovorio je.

"Pa, noćna moro, šta hoćeš od mene?"-Idalje nisam pokazivala strah.

"Da patiš."-Odgovorio je.

"Zašto?"-Pitala sam.

"Ti se stvarno nimalo ne bojiš?"-Onaj Carl je pitao.

"Čega bih se trebala bojati?"-Pitala sam.

"Nas."-Odgovorio je.

"Nekih budala koje su me otele? Ne, ne bojim vas se."-Rekla sam i dobila ogroman šamar.

"Pih, preživjela sam i jače."-Odgovorila sam. Idalje sam ležala na njemu, nije mi se dalo podići. 

Dobila sam jos jedan šamar,ali idalje nisam pokazivala ni bol ni strah.

"A ti pokušavaš napraviti da te se bojim? Hahah ne ide ti."-Rekla sam i opet dobila šamar.

"Ne izazivaj."-Grubo je rekao.

"Idalje nisi odgovorio. Zašto želiš da patim?"-Pitala sam.

"Tyler i ja smo se malo posvađali."-Rekao je.

"I preko moje patnje želiš napraviti da njega boli?"-Pitala sam.

"Upravo tako."-Rekao je.

"Pif, zakasnio si. Jer od mene nećeš nikada izvući bol."-Rekla sam.

"To ćemo još vidjeti."-Rekao je.

"Vidjet ćemo mi svašta."-Rekla sam i opet zatvorila oči u pokušaju da zaspem.

"Logane, stvarno misliš da se ona ne boji?"-Pitao je Carl. Mislio je da spavam.

"Ne znam, nadam se da se boji. Jer ako se ne boji morat ćemo biti jako jako grubi."-Rekao je.

"Koliko grubi?"-Pitao je Carl.

"Dok ne izazovemo suze, ako treba i ruke ću joj odrezati samo da krene plakati."-Rekao je.

"A ako te Emilio i Ivan nađu?"-Pitao je.

"A jebi ga onda."-Rekao je taj lik.

****

Pravila sam se da spavam do kraja vožnje i slušala šta pričaju. Ovaj Logan me digao i stavio negdje.

Kada sam čula zatvaranje vrata otvorila sam oči. Bila sam u nekoj sobi. Brzo sam pogledala u džep i vidjela da mi nisu uzeli mobitel. Pf budale.

Brzo sam ukucala Emilijev broj.

****

Vote,com?