Kidnapped

49 |

Loren

"Imam tetovaže, kosa mi je crna. Karakterno sam skroz druga. Koliko god da me ljudi slome ja se pravim da mi nije ništa, drska sam..."-Pričala sam.

"Normalno da si se promijenila. Bila si sama..."-Rekao je tiho.

Kada se krenuo odmaknuti iz mog zagrljaja okrznuo mi je rane na ruci pa sam tiho jauknula.

Vidio je da me zabolila pa mi je krenuo podići ruku kako bi vidio što me boli,ali istrgnula sam ju iz njegove.

"Daj mi ruku."-Rekao je.

"Ne."-Šapnula sam.

"Loren,ruku."-Naredio je.

"Ne. "-Oštro sam uzvratila. Grubo mi je uzeo ruku,a ja nisam mogla ništa povodom toga. On je jači.

"Režeš se?"-Bilo je to retoričko pitanje.

"Ja....."-Nisam znala što reći. Samo me čvrsto zagrlio ne rekavši ni riječ.

"Želim vidjeti Rubena."-Promrmljala sam nakon nekoliko minuta.

"Trebao bi doći danas."-Rekao je.

*****

Vrata su zvonila, s tim da sam znala tko je ja sam ustala i krenula prema njima.

Otvorila sam vrata i vidjela Rubena i Jasona pokraj njega. Imali su širom otvorene oči i gledali i mene.

"Dugo je prošlo,ha?"-Nasmijala sam se tiho.

"Loren."-Ruben je šapnuo. "Loren!!!"-Povikao je i zagrlio me čvrsto. Digao me i vrtio po zraku. Nakon toga me opet čvrsto zagrlio. Nakon nekoliko minuta pustio me.

"Loren..."-Jason je promrmljao i zagrlio me. "Drukčija si."-Promrmljao je.

"Jako drukčija."-Potvrdila sam.

Kada me i on pustio svi su s osmijehom gledali u mene.

"Dečki, mislila sam s tim da se dugo nismo vidjeli da igramo istinu i izazove da se bolje upoznamo."-Predložila sam.

Svi su se složili pa smo sjeli na pod u krug i krenuli vrtjeti bocu. Jason je pitao mene.

"Izazov,naravno."-Rekla sam.

"Skini majicu."-Rekao je.

"Okej."-Slegla sam ramenima i skinula majicu.

"Čekaj...nije te sram?"-Pitao je začuđeno.

"Zašto bi me bilo?"-Pitala sam protupitanje.

"Pa jer.....samo dečki su oko tebe i....ti si bila takva."-Rekao je.

"Da Jason,bila. To je bilo tad. "-Rekla sam.

"Čekaj što to piše?"-Pogledao je Emilio u moju sisu. Imala sam grudnjak,ali se tetovaža vidjela jer je bila na početku sise. "She hurts and she cries, but you can't see the depression in her eyes, because she just smiles."-Emilio je promrmljao citat koji je pisao.

"Stvarno to piše?"-Jason je pitao.

"Da."-Klimnula sam.

"A ovdje?"-Ruben je pogledao ispod mog pupka. "I'm broken."-Promrmljao je što je pisalo.

"Ima još jedna ako vas baš zanima."-Rekla sam.

"Gdje?"-Pitao je Ivan.

"Na ramenu."-Okrenula sam im leđa da vide tetovažu na ramenu.

"I'm sad but I smile.That's my life."-Ivan je pročitao. Okrenula sam se opet prema njima.

"Toliko si depresivna?"-Emilio me začuđeno promatrao. 

"Pa što?"-Slegla sam ramenima. "Hoćemo li nastaviti ili ćete me nastaviti promatrati kao da vidite duha?"-Pitala sam.

"Am da da, nastavimo."-Ivan je rekao.

Zvonila su vrata od kuće. Ne znam zašto,ali ja sam ustala i otišla otvoriti. Iako sam bila samo u grudnjaku.

Otvorila sam vrata i ispred vidjela uplakanog Harry-ja. Kako je uspio doći do ovdje?

"Loren."-Zajecao je i zagrlio me.

"Što se desilo Harry?"-Zabrinuto sam pitala.

*****

Vote,com?