Kidnapped

46 |

Loren

"Imala sam grozan dan!"-Ljuto sam rekla.

"Ajde pričaj."-Rekao je. Vidjela sam da je ležao na trbuhu na svome krevetu. Glavu je naslonio na ruke i pozorno me slušao.

"Mah! Ušla sam u tu neku glupu učionicu i zabila se u nekog dečka i prolila po njemu vrući kavu. I sa rukavom od svoje majice sam mu počela trljati majicu da mu je obrišem i samo je došla neka cura i pukla mi šamar i rekla da ne priblazim njezinom dečku,a onda me je prolila vrućim čajem. Izlila mi ga je na glavu."-Punula sam frustrirano prisjećajući se toga.

Smijao se kao neka budala. "A od čega je bio čaj?"-Pitao je smijući se.

"Emilio!"-Pre glasno sam ga opomenula pa se rukom uhvatila za usta i molila Boga da Sara nije čula. "Nije smiješno!"-Nastavila sam. "Grozan dan!"

"I bila ti je mokra kosa cijeli dan?"-Pitao je.

"I majica,da. I neki lik mi je prišao i pitao me za zabavu,a kada sam rekla da imam dečka rekao je da ću ja još njega tražiti."-Bijesno sam pričala.

"Molim?! Ti si moja!!"-Odmah mu se osmijeh makao s lica.

"Znam Emilio. I nemoj vikati na mene jer mi je dan dovoljno grozan!"-Rekla sam.

"Da,am oprosti. Samo sam uf... Nego, kako je živjeti tamo?"-Pitao je.

"Sara samo šefuje,a ja moram slušati da bih vidjela vas za mjesec dana vidjela. Uf mrzim ih svih. "-Mrmljala sam.

"Bit će bolje srcee. Uz tebe sam malenaa."-Rekao je nježno.

"Hvala ti... Samo.....brinem se."-Rekla sam.

"Zašto?"-Pitao je.

"Što ako me vi zaboravite i nađete nove prijatelje,a ti nađeš neku ljepšu, novu curu?"-Pitala sam.

"Što? Loren! To se nikada,ali nikada, neće desiti! Oni te vole,a i ti si najbolja cura ikada. Daljina nas neće spriječiti u tome da se volimo. Izdržat ćemo te dvije godine i onda si slobodna."-Rekao je.

"Ma znaš li ti koliko su dvije godine?"-Tuga se sve više probijala kroz moju dušu i srce,tako stvarajući suze u mojim očima.

"Izdržat ćemo! Svi mi! A ako ti ona što te prolila ili onaj što te je pitao za zabavu još jednom priđu,onda ću to ja riješiti."-Rekao je.

"Hvala ti."-Uzdahnula sam.

"Loren!"-Sara je udarila po vratima moje sobe.

"Fuck moram ići,ćao."-Panično sam rekla i ugasila poziv te laptop stavila ispod jastuka.

"Loren!"-Sara je ljuće povikala.

Dotrčala sam do vrata i otvorila ij te dobila poprilično bolan šamar .

"Loren! Zašto se zaključavaš?! I zašto sto godina čekam da mi otvoriš?! Pa mislim strašno! Nemoj da se ponovi!"-Vikala je.

"Okej,okej. Neće se ponoviti."-Šapnula sam držeći se za obraz.

"Nego, jesi li napisala zadaću?"-Jel ona mene upravo zajebava?

"Nismo je imali."-Odgovorila sam.

"Jesi li naučila sve što di trebala?"-Pitala je. Toliko me živcira ugh!

"Jesam."-Odgovorila sam.

"Idi i spremi se za spavanje."-Naredila je.

*****

Vote,com?