Kidnapped

13 |

LOREN

"Pa hajde probaj."-Rekao je i nasmijao se. Pokušavala sam dići njegovu ruku ali je prejak za mene..

Ugh što sada!?!?!?

"Molim te Emilio."-Rekla sam očajno.

"Ja sam ti rekao da ćemo imati seks..."-Rekao je kao da je to normalna stvar.

"Dobro znaš da se bojim."-Polu uspaničeno sam rekla.

"Zašto? Ako si se već jebala čega se imaš bojati?"-Pitao je.

"Jer....nisam. Bilo me sram reći to pred vama pa sam rekla ono i mislila da ću nekako preskočiti ovo."-Priznala sam sve. Previše me je strah .

"Znam, samo sam gledao koliko će ti trebati da priznaš. Dugo si i izdržala.."-Rekao je. 

"Molim te makni ruku."-Rekla sam.

"Pa meni je baš dobro ovako."-To me uplašilo. "Kao neki zec si, čim se bojiš oči su ti ogromne."-Rekao je i nasmijao se.

Njemu je ovo šala. Previše se bojim.. Kada je maknuo ruku odahnula sam.

"Smijem li..ići?"-Pitala sam nesigurno.

"Ne."-Ukočila sam se kada je to rekao.

"Z-zašto?"-Upitala sam tiho.

"Reci Ivanu da dođe."-Ignorirao me no poslušala sam. Ne želim probleme.

Otišla sam po Ivana te je samnom došao u sobu do Emilia. Čekaj, čekaj, neće me valjda stvarno silovati?!?!?!?!

"Loren, idi."-Emilio je obrisao suzu koja je skliznula niz moj obraz.

Odmah sam otišla kada sam čula to. Sjela sam na kauč i razmišljala.

O svemu. Doslovno svemu. Iz misli me izvukao glas jednog od blizanaca.

"Smiri se!!"-Derao se, a nakon toga nešto se srušilo.

Počela sam se dvoumiti trebam li otići vidjeti što je ili ne. Ugh, idem.

Digla sam se i došla do sobe gdje sam duboko uzdahnula u pokušaju da se smirim.

Kada sam opet čula razbijanje odlučila sam ući. Otvorila sam vrata sobe i zatekao me šok.

Staklo je bilo na podu i obojica su krvarili i tukli se.

"Dečki!!!"-U šoku sam vrisnula te nastavila . "Š-što se dovraga dogodilo?!!? J-j-jeste li dobro?!!?"-Nervozno sam vikala.

Stala sam između njih da zaustavim tuču no dobila sam šaku u glavu.

Naravno,toliko jak udarac bacio me na pod.

Kada su shvatili što su napravili šokirano su se pogledali pa pogledali mene.

"Loren!!!!!"-Istovremeno su povikali i sjeli do mene . Jedan je uzeo moju glavu lagano ju stavivši na svoje noge dok se je drugi igrao mojim prstima. Ne znam jeli pokušavao smiriti mene ili sebe.

"Jesi li dobro?!"-Ovaj na kojemu mi je bila glava je povikao.

"D-da.. Jak si.."-Jedva sam progovorila.

"Daj da vidim to."-Uzela sam njegovu glavu gledavši njegove rane da vidim koliko je duboko.

"Nije mi ništa."-Odmahnuo je glavom.

"Daj da vidim."-Oštrije sam rekla.

"Ma nebitno dobro sam."-Bio je tvrdoglav.

"Ivan!!!"-Ljuto sam povikala.

"Ja sam Ivan!!!"-Blizanac koji mi se igrao sa prstima je povikao.

"Oh..onda....Emilio!!"-Povikala sam opet ispravivši se i dobila smijeh od njih dvojice. "Što se dogodilo?"-Pitala sam sada gledajući Ivanovu glavu.

"Mala svađa,ništa bitno.."-Ivan je odgovorio.

"Oboje krvarite, bitno je!"-Ljuto sam povikala i ustala se.

"Kamo ćeš?"-Jedan je povikao zamnom.

*****

Vote,com?