Dream // h.s. (Prva sezona)

XIV poglavlje

"Nažalost, mislimo da neće uspeti."

Ista rečenica mi se ponavljala u glavi već duže vreme. Moja Eleanor ne može da umre.

Gledao sam doktora sa nevericom u očima.

"D-doktore, da li postoji š-šansa da prež-živi? "

Jedva rekavši to, sednem na krevet iza mene jer su me noge izdale od bolova i opekotina.

"Žao mi je, ali su šanse veoma male.Sada bih vas zamolio da napustite ovu prostoriju i izadjete u čekaonicu gde vas čeka vaš prijatelj."

Ništa nisam odgovorio, već sam se samo u tišini zaputio prema čekaonici. Kada sam izašao iz sobe, primetivši Harry'a potrčim mu u zagrljaj. Moje ruke su snažno držale njegov struk dok je on odmarao njegovu bradu na vrhu moje glave. Ukopao sam lice u njegov vrat koji je postao mokar od mojih suza. Uskoro sam počeo da stenjem jedva stizavši do kiseonika zbog plakanja.

"Ššš, Boo. Sve će da bude u redu, samo se smiri."

"Kako da se smirim Harry kad Eleanor umire a ja ne mogu ništa da uradim ! "

Povisio sam ton na njega dok se on pomerio korak unazad od mene. Osetio sam krivicu jer je Harry sad gledao u pod i stiskao svoje usne. A to radi samo kada hoće da zaplače. Prišao sam mu i obuhvatio moje ruke oko njegovog vrata.

"Izvini, nisam trebao da se derem na tebe."

"Izvinjenje prihvaćeno Boo."

Prekinuo nas je doktor koji je sada gledao zabrinuto u nas.

"Gospodine Tomlinson, da li želite da je vidite poslednji put ? "

Zadržavao sam suze i krenuo sa doktorom do Eleanor'ine sobe. Ušao sam i video je. Ležala je na bolničkom krevetu sa puno žica okačenim preko celom njegog tela. Pored kreveta je stojao monitor koji je prikazivao njene slabe otkucaje srca. Seo sam na stolicu pored kreveta. Polako sam uzeo njenu ruku i stavio je izmedju moje dve.

"El volim te. Ne ostavljaj me, molim te. Ne želim da živim bez tebe. Ne želim da budem u svetu u kojem nisi ti."

Sada nisam zadržavao suze i pustio sam ih da teku niz moje obraze. Osetim malo migoljenje prstiju ispod moje ruke. Pogledam u Eleanor.

"L-Lou, volim i j-ja tebe.Ali obećaj m-mi nešto.Nemoj d-da naudiš sebi,u redu?"

Eleanor se mučila dok je to izgovorila. U trenutku kada mi je to rekla, monitor pored kreveta je pokazivao samo prave crte i pravio glasno zujanje.

"Ne, ne, ne.El, ne ostavljaj me molim te! Eleanor! "

Doktor me je izbacio iz sobe.  Naslonio sam se uza zid i polako počeo da klizim sednuvši na hladan pod. Osetim  jake ruke zaštitnički obavijene ono mog tela. Pogledam osobu i shvatim da je to Harry.

"Nje nema više Harry. Nema je."

"Znam Boo.Idemo kući."

Harry me je jedva odveo kući jer ja nisam hteo. Čimn smo stigli, otišao sam u moju sobu. Legao sam na krevet, zabio glavu u jastuk i plakao.

*3 nedelje kasnije*

Još uvek ne mogu da verujem da Eleanor nema više. Toliko želim da budem sa njom, da je zagrlim, poljubim...ali ne mogu.

Moly i Harry paze na mene i prate svaki moj pokret. Navodno, paze da ne naudim sebi. To mi nije cilj.

Već tri nedelje nisam izlazio iz kuće. Dobro, otišao sam na Eleanor'inu sahranu, ali nigde više nisam izlazio.

Harry na svakih 5 minuta dolazi u moju sobu i nudi mi hranu što ja uvek odbijem.

Moje misli je prekinulo kucanje sa drugih strana mojih vrata. Ponovo Harry.

"Harry, rekao sam ti da mi ništa ne treba! "

"Nije Harry, Moly je."

"Oh, onda udji."

Moly je ušla u moju sobu i sela pored mene.

Moly's P.O.V.

Otišla sam da vidim kako je Louis. Nadam se da ću da ga malo oraspoložim. Sela sam pored njega.

"Kako si? "

"Pa šta misliš Moly, kako mogu da budem? "

"Znam Lou. Ali pokušaj da ne razmišljaš o tome."

"Probaću."

Stavila sam moju ruku na njegova ledja i pogledala ga. Zaključao je njegove ledeno plave oči sa mojim. Približavao mi se. Šta to radi? Ovo je tako pogrešno, ali ne mogu da se pomerim, šta da radim? Bio mi je tako blizu da sam mogla da osetim njegov vruć dah. U pozadini se čulo otvaranje vrata i Harry'ev glas.

"Znao sam..."

Okrenula sam se prema sad već zatvorenim vratima na kojima Harry više nije stojao.

"Mislim da bi trebalo da popričaš sa Harry'em." Zabrinuto sam rekla Louis'u.

"U pravu si." Rekao je i potrčao niz stepenice.

Louis's P.O.V.

Hteo sam da poljubim Moly. Ni sam ne znam zašto. Sada sam se već pokajao što sam to hteo da uradim.

Otišao sam do Harry'a i zatekao ga u dnevnoj sobi. Sedeo je na kauču. Prišao sam mu i stavio ruku na njegovo rame.

"Harry..."

"Ne dodiruj me! "

Sklonivški moju ruku, ustao je i našao se tik ispred mene.

"Harry...ja...i-izvini."

"Izvini?! Kreneš da poljubiš moju devojku i sve što imaš da kažeš je jedno jebeno izvini?! "

Harry se drao na mene i iskreno, malo sam se uplašio. Verujte mi, ne želite da se nadjate na mom mestu. Zastrašujuće je. Gurnuo me je uza zid.

Hteo sam nešto da kažem ali reči jednostavno nisu izlazile. Pogledao sam Harry'a u oči koje su sad bile tamna nijansa zelene. Krajičkom oka sam opazio da podiže ruku pa sam istog trenutka zažmurio. U sekundi sam osetio veliku bol u bicepsu. Zajecao sam. Nesigurno otvorivški oči, vidim da me Harry drži za mišić. Pustio me je kada je primetio da je skoro pa zaustavio strujanje krvi kroz moju ruku. Glasno je izahnuo i udaljio se od mene.

"Znaš, nisam očekivao ovo od tebe. Ti si onaj kome najviše verujem. Izneverio si me..."

"Haz...ja.."

"Nemoj. Samo, ćuti Boo."

Rekao je Harry skoro nečujno i otišao zalupivši vrata od kuće. Seo sam na kauč i promrmljao tiho 'Shit'.

Ostatak dana je prošao tako što smo obavljali svakodnevnu rutinu bez da smo medjuspobno pričali.

Hvala svima koji čitaju ovu priču i onima koji su doveli ovu priču do 1,4K čitalaca. Obožavam vas.

Ova priča se bliži kraju.To jest, imam da objavim još samo jedan deo i to je kraj. Ali kraj prve sezone. Uskoro ću da postavim i drugu sezonu ove priče.

Read

Vote

Comment

-Mina xx