Game over.(h.s.fanfic-croatian)//PAUSED!

2.-If I fall, will you be there to catch me?

Šest mjeseci i ni glasa od njega. Ma nek' se goni. 

Kiša je padala. Sjela sam na prozor sa šalicom vrućeg čaja u ruci. Gledala sam kapljice kako se spuštaju po prozorskom staklu...baš poput suza na mom licu. Inače živim sama u ovoj rupi od stana koju zovem domom. Dobro nisam potpuno sama,tu je i Storm. Maltezer.

Ispila sam čaj i šalicu odložila na stol. Bacila sam se na krevet i na zvuk škripanja dasaka od kreveta,Storm je dojurila i skočila na krevet. Obožava se maziti. Nekoliko trenutaka kasnije,zaspale smo.

Iz sna me prenuo jebeni telefon. 

Javila sam se: ''Bolje bi bilo da je Bog inače ću dotičnu osobu s druge strane slušalice blago rečeno priklat žlicom.''

Čuo se smijeh s druge strane slušalice.-''Lovely. Nego...kava za pola sata? Imam ti nešto za objasniti.''-začula sam duboki muški glas. Prepoznala bih taj glas bilo gdje. Čak i da govori šaptom dok tisuću glasova vrišti.

''Tko je to?''-napravila sam se glupa.

''Ma znaš ti vrlo dobro tko je,mala moja.''-odgovorio je i bio je u pravu. 

''Uhmm...morat ću vas razočarati gospodine,ali ne znam stvarno s kim pričam.''-ostala sam ustrajna u svojoj laži.

''Okej,idemo onda po tvom...Harry je.''-rekao je s notom bijesa u glasu,a onda nastavio nešto mirnijim tonom.-''Slušaj...vratio sam se u grad. Htio bih se naći sa tobom,trebamo popričati o nečemu.''

''Nemamo mi o čemu pričati.''-drsko sam mu odbrusila. Popričati? Nek' priča sa zidom,znam ja dobro što on zapravo hoće. Ostavila ga je i fali mu malo zabave. E,pa nisam ja više ona naivna napaljena curica da me može imati kad god poželi i da me onda napuca kad mu dosadim. Ne ide to više tako. Spustila sam slušalicu.

Sjela sam na pod. Pokušavala sam se suzdržati,ali suze su me jednostavno izdale. Nekontrolirano su klizile. 

Telefon je ponovno zazvonio. Jednom,dva puta,tri...napokon sam skupila snage i podigla slušalicu.

''Prije nego poklopiš...saslušaj me.''-započeo je. Ne znam je li pametno da ga slušam. Mislim da sam se dosta laži naslušala u tri godine. Nisam mu ništa odgovorila...samo sam čekala da kaže što želi pa da završimo s time.-''Ja...znam da sam budala i masu puta sam prema tebi ispao govno i ja...ovaj...nadam se da ćeš mi ikada moći nekako oprostiti...ako ne...jebiga. Molim te ne napuštaj me jer...''

''A kad sam ja molila i plakala? To ti ništa nije značilo?''-prekinula sam ga. Šutio je nekoliko trenutaka,a onda...

''Gle,volim te. Daj...barem da popričamo. Htio bih znati kako si,da l' te čuva tvoj novi dečko...sve želim znati što se događalo tih šest mjeseci.''-rekao je kao da i nije čuo što sam ga malo prije pitala.

''Zašto te odjednom toliko briga za mene?''-izderala sam se u slušalicu.

''Jer te volim.''

''E,pa meni se nije tako činilo kad si bio tu. Uvijek sam bila druga opcije. Pored svih,mene bi uvijek zadnju odabrao. ''-počela sam plakati.

''Ne...nije istina. Mogu ti objasniti svoje ponašanje...gle,samo...doći ću po tebe za pola sata.''-i spustio je slušalicu.

Super. Obrisala sam suze i odjurila u kupaonu umit se. Bilo me strah pogledat se u ogledalo jer znam da sad izgledam kao da sam probala svu drogu svijeta,ali ništa strašno...malo šminke i lažan osmijeh će sve to riješiti. As always.

Iz ormara sam izvukla kratku crnu haljinu i bijele starke. Mislila sam ić' samo u trenirci,al' baš neću. Idem potpuno sređena pa nek' vidi što je izgubio.

Još pet minuta i opet će stajati ispred mene,smiješiti se. Natjerati me da mi klecaju koljena samo jednim njegovim pogledom. Ali ovaj put...bit će malo drukčije. Ovaj put neće biti moj.

Zvono na vratima. Uf,eto...trenutak istine. Bacila sam jedan zadnji pogled u ogledalo,nabacila osmijeh od uha do uha i otvorila vrata.

Zinuo je,što od iznaneđenja što me vidi nasmijanu,to od divljenja. To sam i htjela.

''Paa...bok?''-pozdravila sam ga.-''Gdje ćemo?''

''Uhmm,pa,ja...mislio sam da...''-zbunjeno me gledao. 

Živciralo me to pa sam se prestala smiješkati.-''No hajde,pa da završimo s tim.''-izašla sam iz stana i zalupila vratima.

Odveo me na jezero...tamo smo se prvi puta upoznali. Što hoće postići time? Počela je neka lagana glazba i kiša se ponovno spustila. Primio me za ruku i odveo ispod nekog krovića. Tu su nas čekale dvije stolice i stol na kojem su bile dvije čaše vina. Zanimljivo,bljuje mi se od romantike. 

''Izgledaš prekrasno.''-trznula sam se kad sam čula njegov glas.

''Znam.''-tupo sam odgovorila

Ponudio mi je stolicu da sjednem,baš kao pravi kavalir.

''Misliš da sam nesposobna da sama sjednem?''-ponovo se zbunio,ali vjerujem da se pomalo navikava na moj bezobrazni stav danas. Sjela sam. Još par trenutaka me promatrao,a ja sam se pravila da ga ne vidim. Nasmijao se. Njemu je to zabavno? Napokon je i on sjeo.

''Pa kako si?''-upitao me.

''Prijeđi na stvar.''-ubrzala sam ga.

Izdahnuo je,pogledao me i započeo ponovno pričati.-''Okej,gle...znam da si ljuta jer sam otišao i vjerojatno me mrziš i misliš da sam najveći idiot koji postoji,ali vjeruj mi...ovaj idiot te voli.''

''Lažeš.''

''Ne. Ozbiljan sam. Gle,zaboravimo sve ono što je bilo prije jer...imam neke svoje razloge zašto sam otišao.''-pokušao je objasniti.

''Znam ja dobro tvoj razlog. Ona.''

''Ne!''-izderao se,a onda nastavio smirenijim tonom.-''Morao sam ti reći da imam drugu,ali kunem ti se ni u jednom trenutku nije postojala ni jedna druga osim tebe.''-navirale su mu suze na oči. Ne,ne mogu ja to gledati...digla sam se. Htjela sam otići,ali uhvatio me za ruku.

''Molim te,nemoj ići. Ne napuštaj me. Trebam te.''-sad je već jako plakao.-''Jesam sebično govno i ti bi trebala otići jer zaslužuješ najbolje što ti ja ne mogu pružit,ali ono što mogu je voljeti te i čuvati te od svih.''-kad je to govorio čitavo vrijeme me držao za ruku i gledao u oči.

''A ako padnem...hoćeš li biti tu da me uhvatiš?''-pitala sam ga. To je rečenica koju sam ga pitala kad smo prvi puta prohodali. I obećao mi je da hoće...ali nikad ga nije bilo.

''Držat ću te za ruku mala,nema šanse da padneš.''