Zivot Tinejdzerke

Obican Dan 6

Zvoni alarm ali ja ga odmah ugasim jer celu noc nisam spavala. Neke misli mi se vrte po glavi. Ustajem i izlazim na terasu da zapalim cigaru. Pada kisa. Ja volim kisu. Sednem na stolicu i povucem dim u sebe. Ima li lepseg i stetnijeg osecaja?
Pije mi sa kafa. Za divno cudo. Ja kafu ne volim. Odlucim da udjem unutra i skuvam je. U kuhinji je bio tata koji cita novine na telefonu. Svako jutro to radi.

Tina,budna si.  - podize pogled sa telefona ali ga ubrzo i vraca.

Kujinjom se sirio onaj jutarnji svez vazduh jer je prozor bio otvoren sirom. Cuje se kako pada kisa.

Budna. Nisam ni spavala - prolazim pored njega i poljubim ga u obraz.

Zasto duso? - napravio je neku tuznu facu.

Ne znam. Nije mi bio dan juce,verovatno mi se sve to motalo po glavi.

Treba li ti neka pomoc?

Ne,nista strasno. Prezivecu.

U tom trenutku ulazi moja draga majka.

Gospodjice,da li su vam odaje otkljucane? Vreme je da se sredi soba. - pita dok trazi neke krpe. Da,s vremena na vreme ja zakljucam sobu. Ni sama ne znam zasto.

Sve je otkljucano a meni je dosadno. - sednem na stolicu i uzimam keks sa stola.

Kad bi radila nesto ne bi ti bilo dosadno. Da li su Vanja i Sara budne?

Ne znam. Vanja je sinoc kasno dosla pa sigurno spava a Sara je verovatno opet provela noc cackajuci telefon. - kazem i krenem do svoje sobe.

Uzimam telefon da pozovem Milana.

Reci Tina? - ohoo,po glasu bih rekla da je nervozan.

Treba li ti pomoc? - znam koliko se trudi oko zurke a sigurno mu fali jos ljudi na koje ce da zivcani.

Dobro bi mi dosla jer cu ih sve pobiti ovde. - kaze i prekine vezu.

Zovem Valentinu i za 40ak minuta vec se nalazimo ispred Milanove kuce.

Uuu,ovo sve izgleda top. - kaze Vaki odusevljeno.

Naravno. Merdevine vas cekaju. - okrene se prema nama i nasmeje se.

Jos nisi odustao od lampica na krovu? - pogledom merim visinu krova. Kad bih pala odande ne bih prezivela garant.

Od toga da odustanem? To mi je glavna fora. Donecu vam lampice. - sa spiskom u ruci krece ka kuci.

Kajem se sto sam ti ponudila pomoc. - sad vec postajem besna.

Zasta li si mene zvala? Da se skotrljam sa krova ovako smotana. - nista pogresno nije rekla,nazalost. Stvarno je smotana osoba.

Ma nije toliko visoko. Problem je samo sto je krov mokar jer je kisa padala. - setim se da to moze da bude problem.

Hmm,imam strah od visine,Tina. - gleda me tuznim okicama.

Ne izvlaci se. U ovim govnima smo zajedno. Ako padas povuci i mene pa da se kotrljamo zajedno. - ne znam zasto sam ovo rekla ali moracu da se drzim malo dalje od nje da me ne povuce ozbiljno.
 
Izlazi Milan iz kuce i donosi nam lampice. 6 kutija.

 Ako vam treba jos dobacicu vam. - daje nam kutije i ulazi u kucu besno jer je cuo da se nesto polomilo.

Prva ti,izvoli. - pogledam u Vaki i pokazem joj rukom prema merdevinama.

Pocela je da se penje ali joj noga kad-kad sklizne sa merdevina i malo fali da padne. 
Nakon sat ipo vremena skakanja i klizanja po krovu napokon smo zavrsile. Hvala Bogu,prezivela sam. Kuca je izgledala zaista divno. Iza kuce se nalazio ogroman bazen. Kuca je imala pozadi terasu, veliku terasu na drugom spratu sa koje si mogao lagano da skocis u bazen.
Otisli smo zajedno u restoran na rucak. U medjuvremenu me je Sara pozvala da dodjem kuci. Treba joj pomoc oko vezbanja. Inace,vezba karate na meni. Ona je jedina osoba kojoj oprastam kad pokusava da me prevrce po sobi. Prosli put mi zamalo nije vrat slomila ali zato modrice imam po celom telu.