Zivot Tinejdzerke

Obican Dan 9

Obican Dan 9

Zaspala sam u kolima pored reke. Ne znam zasto ali ovih dana sam se dosta umorila. Psihicki.
Palim telefon i vidim na desetine propustenih poziva  od Milana i Valentine. Saljem im istu poruku
 "Ziva sam. Bicu u "Vertigu",ko prvi dodje pije sa mnom vodku na moj racun".
 Ma ako ih ovo ne namami onda nista nece. "Vertigo" je inace nas omiljeni kafic sa najljubaznijim konobarima.
Odvezla sam se tamo za 5 minuta. Sva sreca policije nigde nema. Danas je moj dan.
Narucujem djus-vodku. Konobari me znaju vec par godina tako da se alkoholisem bez problema.

Spavanje pored reke? Pa i nije losa ideja,mala. - cujem dobro poznat glas iza sebe. Ognjen se polako priblizava i seda na stolicu preko puta mene.

Sta me gledas,lutko? Prvi sam stigao sto znaci da ti placas. Izvinite,moze li jedna dupla vodka? Hvala. - kaze konobaru i zapali cigaru.

Kao prvo,odakle tebi to da sam spavala pored reke a kao drugo,ko je rekao da se to da ja plaćam odnosi na tebe? - uzmem gutljaj svog pica i lagano ga ostavim na sto dok se suzdrzavam da ga ne pljusnem casom u lice.

Zar mislis da ja ne znam gde se kreces i sta radis? Ne budi blesava. - osmehne mi se slatko ali zlobno.

Znaci psihopata si,fino. Drugo pitanje. - kazem dok ga gledam pravo u njegove crne oci koje me opijaju same po sebi.

- Milan me je zamolio da pogledam ko mu je poslao poruku jer je on doruckovao. Onda mi je rekao,tj.vise se cinilo kao naredjenje,da dodjem ovde i da te sprecim da pijes od ranog jutra a on i vasa drugarica ce doci uskoro.

-Zasto me onda ne sprečavas?

- Zasto bih? Dala si dobru ponudu,ja sam prvi dosao i eto.

-Losa je ideja da pijes sa mnom. Nisi kapacitet,decko.

- Videcemo. Nismo jedan na jedan,trenutno.

-Kako nismo?

- Pa ti pijes djus vodku a ja cistu. To nije fer.

-KONOBAR...JOS TRI DUPLE VODKE- kazem bez razmisljanja. Sad ces da vidis,dragi moj,s kim imas posla.
On me gleda s blagim osmehom na licu. Kao da je ocekivao taj moj potez.
Konobar donosi tri case duple vodke i stavlja na sto. Ja pomerim jednu kod njega,jer vec jednu ima,a dve stavim kod mene. Da budemo jedan na jedan. Zatim nategnem svoju preostalu djus-vodku i exiram je. Blagi plusic za mene.

I, dokle cemo ovako? - pita dok vrti casu u ruci.

Dok jedan od nas ne padne - kazem ozbiljno,kao i uvek.

- Znaci ti,Tina.

-Da ali posle tebe. Ocekujem da te vidim na podu za pola sata do sat vremena.

- Ja na podu a ti na meni? - Opet taj njegov zlobni osmeh

-Kako da ne. Imam decka - slazem,naravno. Raskid je jos svez.

- Nemas.

-A ti kao znas?!

- Valentina je rekla Milanu da te je neki Strahinja ostavio,a onda se on naljutio jer mu nisi ti odmah javila nego cuje od drugih. - kaze i pocne da se smeje.

-Sta je smesno?

- Nudim se da budem zamena tvom decku. A ja dva puta ne nudim.

-Zabole me sta nudis i koliko puta. Ne.

- Konacna odluka?

-Da.

- To cemo jos videti,mala. Stize ti drustvo.

Milan i Valentina se priblizavaju kaficu.

 Da l si realna? Spavas u autu kao klosar,duso. - kaze Vaki sa nekim pogledom koji izgleda kao da me sazaljeva.

DA LI SAM JA TEBI REKAO DA JE SPRECIS DA PIJE? A STA RADIS TI? PIJES S NJOM? - Milan se okrene prema Ognjenu i pocne da se dere.

Hej,hej,sama je narucila. Ja sam joj rekao da to nije okej ali nece da slusa - kaze sa podignutim rukama kao da se brani. Pogleda u Milana a zatim u mene pa spusti ruke i navuce blagi osmeh na lice.

Hmmm.... Popijte to i idemo. - Kaze Milan dok vuce stolicu pozadi kako bi seo.

Prosli su nekih sat vremena i odlucimo da krenemo kuci. Ja svojoj,napokon.

Valentina ide svojim kolima,ja uzimam natrag svoja a ti,Tina,ides sa Ognjenom. On ce te odvesti kuci. - Ksze Milan i krene ka svom autu.

Ne dolazi u obzir. Idem pesaka. - krenem da izlazim iz bašte kafica ali me Ognjen podigne i krene sa mnom ka svojim kolima. Cela ulica me je cula kako se derem da me sputi.

-Ulazis ili hoces i da te ubacim?

- Sama cu,hvala lepo.

Cutala sam celo vreme dok je vozio. Svidja mi se opasno ali je odvratan. Zasto mi se,pobogu,svidja odvratan decko? Sta je sa tobom,Tina? Nisi ti citava.
U jednom trenutku svoju ruku sa menjaca je pomerio na moju butinu i blago je stegao. Slagacu ako kazem da mi nisu prosli trnci kroz telo.

Zašto radis to? - pitam dok slkanjam njegovu ruku.

Mazi mi se tvoja butina. Bradom. - nasmeje se dok i dalje gleda u put.

Nista mu nisam odgovorila,samo sma cekala da stignem kuci.

-Hvala ti.

- Jedan poljubac je bolji od "hvala".

-Bice ti dovoljno samo jedno "hvala". - nasmejem se i izadjem iz auta.
Da l sam se zaljubila?! Ma neeee,trip.