I zato ti more 'hvala'

Početak večeri

Matina je mama došla ranije nego što su mislili,pa su zajedno pili kavu u dnevnom boravku dok je Leona crtala pored njih.
"Jel se isplati ono zbilja dogodilo ili je Mate naputio malu da to kaže?Mislim,tko sam ja da on mom djetetu kupuje čokoladu i meni šalje puse?"
Razmišljajući tako,sjetila se onog poljubca,i blago je pocrvenila.
"Opet je odlutala.Hoće li ta mala ikad odrasti?" - začula je glas svoje tete.
Ustala se i otišla u svoju sobu.Nije bila raspoložena za prodike.
Stalno su joj spočitavali ono na što nije mogla utjecati.
Njen je mozak radio neumorno 24h na dan,i stalno je vodila bitke u svojoj glavi.
Legnula je na krevet i zadrijemala.
U polusnu je čula Leonu kako je legnula kraj nje.Privila ju je uz sebe i tako su obje zaspale.
Mate ih je probudio oko sedam,Leona je sišla dolje večerati,a ona se počela spremati.
Nije joj se išlo,ali nešto joj nije dalo mira.

Došli su oko pola devet,Danijel je tek počeo peći meso.
U dvorištu su bile postavljene male klupice i dva veća stola.
Na jednom je bilo meso koje se trebalo ispeći i ostala klopa,a na drugom piće.
"Poslužite se sami" - nasmijao se Danijel... "I da,Ante će malo kasniti"
Boris je uzeo pivu i otišao do Danijela da mu pomogne.Mate je uzeo loptu i počeo nabijati u zid.
"Mislim da će danas biti naporna noć" - pomislila je i uzela polupraznu bocu votke.Unutra je nasula pola juicea i tako se zavalila na malu fotelju bliže vrtu.

Pola sata kasnije,doletio je Ante,sa tri cure.Jednu je prepoznala,bila je to njegova sestra Marija.Bila je ljepša nego na slikama,ali po izrazu lica nije bila baš sretna,štoviše,pored nje bi i zmaj koji riga vatru izgledao blago i nevino.
Druge dvije su bile,na prvi pogled,oličenje svega što ona ne voli.Obadvije u haljinicama i nosovima koji paraju nebo.

"Dobro,ima li votke?!" - začula je Marijin glas.
"Ovdje" - povikala je i mahnula flašom.
Kad je Marija došla do nje,rekla je tiho : "Ima i juicea unutra,nadam se da ti ne smeta"
Marija je popila dobrani gutljaj i rekla "Ne smeta.Idem nam naći još jednu litru.Meni ovo neće biti dosta.Vraćam se odmah"

Nasmijala se,i pogledala okolo.Dečki su izgledali razočarano.Osim Ante.On je bio vesel...i pripit?
Vidjela je kako ga Danijel odvlači na stranu i maše rukama.
Izgleda da nije bio baš sretan,ali nikako nije kontala zbog čega.
Odjednom se Marija pojavila ispred nje s dvije nove flaše.
"Hoćemo svaka jednu ili ćemo jednu po jednu?"
"Ovaj....svejedno" - zbunjeno je odgovorila

"To je napravio namjerno.Zna on da ih ne mogu smisliti" - Nastavila je Marija,a ona nije znala jel priča s njom ili sama sa sobom
"Osvetit' ću mu se za ovo....uf....hej,nismo se upoznale,ja sam Marija,Antina sestra" - rekla je i pružila ruku.
Ona se nasmijala,rekla svoje ime i rukovala se s njom.
"Oprosti,ali dignuo mi je živac" - nastavila je Marija
"Ma sve je u redu"

Počele su pričati kad su začule Danijelov glas : "Cure, večera je spremna