Kada smo se vratili kući rekla sam Aresu da sam se dogovorila s kolegicom za izlazak. Zapravo ni sama ne znam zašto sam se pristala naći s njom. Što ako nam uzdrma svu našu rutinu. Kako ću reči Aresu da mu je mama još živa?
Došla sam na dogovoreno mjesto. Priznajem imala sam neki grč u sebi. Čista nervoza. A onda sam je u daljini ugledala.-Hej drago mi je da si pristala naći se samnom.-rekla je to sjedajući.-Gledajte nemam puno vremena, tako da odmah pređemo na stvar. Zašto ste vi i Aresov otac njemu odlučili da se laže da ste mrtvi?-upitam je. A ona ostane pomalo začuđena mojom iskrenošću.-Slušaj dijete, ja u tim godinama nisam bila spremna na veliku odgovornost i jednostavno morala sam studirati a njegov otac nije mogao sam da se brine o njemu. Stalno smo se svađali i ja sam jednostavno otišla.-govorila je.-I onda je on sam odlućio da kaže da ste mrtvi. Samo kako ne bi pokvario sliku u Aresovim očima o vama.-rekla sam.-Čak i ako je to znaćilo da njih dvojica ne budu u dobrim odnosima.-dodala sam.
-Slušaj ja se istinski kajem. I da mogu vratiti vrijeme sigurno ne bi ponovila istu grešku.-rekla je kajući se.-Dajte mi vremena ja ću mu pokušati to najbezbolnije reći.-rekla sam joj.-Zašto mu to ne bi odmah rekli? Želim da moj sin zna da sam živa.-rekla je.-Da ali istog toga sina će zanimati gdje ste bili sve ove godine.-podsjetim je.-Pa što onda da radim?-upita me.-Dajte mi vremena ja ću vam se javiti pa ćemo smisliti neki plan.-kažem joj i dignem se kako bi krenula kući.
Pozdravila sam se s njom i vratila sam se kući.-O pa brzo si došla.-reko mi je Ares kada me je vidio da ulazim u kuću.-Pa falio mi je mužić.-kažem a on se nasmije.-A mala moja. Dođi stigla si taman na večeru.-kaže. Zajedno smo otišli za stol.-Brza si.-rekao mi je Aresov tata.-Ma nisam imala puno toga za obaviti.-kažem mu. Nakon večere smo prešli u dnevni boravak. Bio je neki film na tv-ju, pa smo ga odlućili svi zajedno pogledati.-Idem ja po kavu.-rekao je Aresov otac.-Čekajte ja ću vam pomoći.-rekla sam i digla sam se. To mi je bila jedinstvena prilika da razgovaram s njime.
-Nisi se trebala mućiti mogu ja i sam.-rekao je kada smo ušli u kuhinju.-Zapravo htjela sam razgovarati s vama.-kažem mu.-Uredu...reci.-govorio je pripremajući šalice za kavu.-Danas nisam bila s kolegicom na kavi nego s ....Ana Lu.-kada sam ti rekla jedna šalica mu ne pala iz ruke, srečom nije se razbila.-Molim?-bio je iznenađen.-Da i sve mi je rekla, zašto je otišla.-kažem mu.-Dali Ares zna?-odmah me je upitao.-Ne nisam mu rekla. Željela sam prvo s vama razgovarati da čujem vaše mišljenje.-nije ništa govorio. Samo je gledao u prazno.
-Dobro si napravila, sutra ću doći kod vas u firmu pa ću razgovarati s tobom o tome,ovako izgledamo previše sumljivo.-kaže uzimajući salice kave.-Uredu.-kažem. On je otišao a meni je mobitel zazvonio. Bila je to moja prijateljica. Radila je samnom kao stujardesa.-Halo.-javila sam se.-Oho pa ti se javljaš. E samo da znaš ljuta sam na tebe.-kaže.-Zašto?-upitam je.-Pa navodno si se vjenčala za Aresa glavnog neženju i još čekate dijete.-kaže.-Ma joj, pričat ću ti duga je to priča.-kažem joj a ona se nasmije.
-Nego zovem te da te pitam bili mogla doći na posao, makar tijedan dana. Ali radila bi samo u zraćnoj luci ne bi letila. Fali nam ljudi.-kaže.-Razgovarat ću s Aresom pa se javim.-kažem joj.-Može, ipak si ti bila jedna od najbolji stujardesa. Čujemo se.-kaže. Kada sam završila s razgovorom vratila sam se u boravak.-Več sam krenuo po tebe.-kaže Ares hodajući prema meni.-Dali je sve uredu?-upita me.-Idemo leć?-upitam ga.-E mama, tata idemo mi leć, laku noć.-odmah je prihvatio moj prijedlog.
-Diana jesi dobro? Danas si cijeli dan čudna.-kaže.-Jesam. Nego zvala me je prijateljica s bivšeg posla. Ako bi se moga vratiti na posao. Ali bila bi samo na tlu.-kažem mu i čekam. -Zar ti se ne sviđa u firmi. Mislim tamo si mi blizu.-kaže i sjedne pored mene na krevet.-Je ljepo mi je. Ali ja sam stujardesa, neznam ja blizu aviona dišem. Iako sad ne mogu letjet, barem sam im blizu.-kažem.-Kako god ti želiš, samo neka si sretna.-kaže. Odmah sam mu se bacila u zagrljaj. O Bože stvarno volim ovoga čovjeka.
-Samo ovaj imamo jedan problem.-kaže.-Koji?-upitam ga pomalo prestrašeno.-Moraš probat dal staneš u uniformu.-kaže i poćne se smijati.-A daj , budalo jedna.-kažem i udarim ga jastukom. Uhvatio je jastuk i mene je privukao sebi.-Nečeš me se nikada riješiti.-kaže i poljubi me.-Ni ne želim.-kažem u stanci između poljubaca. Zaspala sam u njegovom zagrljaju. Ljepo sam se i naspavala.
-Mala, budi se vodim te na posao.-budio me je uz poljubce.-Dođi narućio sam ti pizzu.-kaže.-Molim?-upitam ga.-Pa zar nisi nekidan rekla da ti se jede?-upita. A bila je to istina. Kako već lagano ulazim u treči mjesec trudnoće poćelo mi se i svašta jesti. Jutarnje mućnine mi se lagano smiruju. A trbuh mi sve više počeo dolaziti do izražaja.-Ali sad mi se više ne jede pizza.-kažem.-Nego?-upita me.-Neka čokolada.-slegnem ramenima.
-Na rano jutro?-upita me a ja klimnem glavom.-Dođi sjedi ovdje.-kaže i podigne me na kuhinju. Iz jednog ormariča je izvadio bombonjeru i stavio ju je pred mene.
Ups! Gambar ini tidak mengikuti Pedoman Konten kami. Untuk melanjutkan publikasi, hapuslah gambar ini atau unggah gambar lain.
-Pa ti si na sve mislio.-kažs. I uzmem si jednu.-Pa rekao sam ti daj mi priliku i više ništa ti neće faliti uz mene.-kaže i poljubi me u obraz. - Volim te.-kažem mu.-Hajde brzo jedi moramo na posao.-znam da se pravi da me nije čuo. Ali još nije spreman da to izgovori, teško mu je. Boji se nešto osječati. Ali meni njegovu ljubav pokazuju sve one bijele ruže koje i dan danas pored sebe nalazim. Čak i nakon skoro tri mjeseca kako smo zajedno. Stvarno nešto neprocjenjivo...
