Borim se, ne odustajem-završena☑️

XPoglavlje

-Aha, sve kapiram, al mi nije jasno šta koji kurac radiš?

-Minja bre.

-Ti da ćutiš, ti bi trebalo da ga posavetuješ a ne tu da se nešto buniš i izigravaš povređenu stranu. Ok, znam da bol koju nosiš neće proći za dan, boleće te ceo zivot verovatno. Al moraš dalje. 

-Ne mogu.

-Kurac moj ne možes.

-Minja bre pazi taj rečnik ženo.

-Ćuti ti, idi kuvaj još jednu kafu. Ja neću da mu titram kao vi. Znam da ga boli, ali šta sad da ode na grob i da legne da čeka da umre? Gruba sam znam, al to nije rešenje. Ona ti je pokazala kakav roditelj mozeš da budeš, da imaš to u sebi, da zaslužuješ ne jedno već čopor dece. 

-Ne znam Minja da li mogu, dal imam snage.

-Imaš, znam ja. Spasio si me, ubio zbog mene, nisam glupa. Znam čime se baviš, jedan si od retkih ljudi kojima verujem. Cenim te i volim kao rođenog brata, ti to meni i jesi. Moj brat

-Ludačo jedna, i ja tebe volim kao Sanju. Al teško je bre.

-Nije, zapravo je lako. Znam da je Ivana devojka na mestu, dopadaš joj se ceo zivot. Ona je jaka, jača nego što izgleda, al ipak je samo žena a ti si neki jebani balkanac pa reaguj tako. Hoćeš da čekaš da ti sama dođe. Nema od tog posla ništa, ta je luda za medalju, al je vaspitana tako da muškarac je taj koji treba da priđe i preuzme inicijativu. Zato stisni, da ne kažem šta i osvoji je.

-Ti si luda, znaš li to?

-Slušaj me, da se dogovorimo nešto. Pošto ću ja ceo dan danas da slušam predavanja o ovom razgovoru i mom ponašanju dužan si mi. Tvoj brat će ceo dan da mi zvoca, zato ćeš lepo da odeš i da smuvaš devojku. I hoću da znam, ipak sam ja žensko, volim detalje.

-Bože ovaj moj brat ne zna koliko je srećan.

-O zna, a i ako je zaboravio podestiću ga večeras kad beba zaspi.

-A ne, to ne moram da znam. Odo dok još nisam i batine dobio.

Poljubim najlepšu mladu mamu na svetu, pozdravim se sa bratom i napustim njihov stan. Oni su moja doza dobrog raspoloženja i zdravog razuma. Iako je Minja bila gruba, znam da je u pravu. moram da se trgnem. Ono najteže sam odradio, razgovarao sam sa Senadom, pokazao mu grob naše devojčice i oslobodio se krivice. A sad je vreme da moj Ikac ponovo postane moj.

..............

Cekam vec petnaestak minuta ispred Ivaninog vrtica. Dosta sam bio u crnilu, vreme je da se vratim sebi, da opet budem ja. Mlad sam napravio ime, postao neko u svetu advokature, o drugoj karijeri i ne razmisljam. Ona je deo mene, kao sto je bila deo mog oca. Jednostavno to je ono sto ja jesam. U tome sam najbolji. I prava zena ce sutra znati za nju, i bice mi savrseni partner iz senke kao sto je moja majka bila mom ocu.  Dok razmisljam o toj nekoj buducnosti, u ovom momentu po prvi put ispred sebe imam lik koji zelim u toj biducnosti. Ivana. Jedna, jedina i posebna.

-Oho mene čekaš?

-Naravno, klince nemam još pa da ih sačekujem ispred vrtića.

-Trebam ti nešto?

-Naravno, ne bi bio ovde da mi ne trebaš. Šta radš popodne?

-Radim znaš to i sam.

-E pa ne radiš, danas uzimaš slobodan dan. Ustvari slobodan vikend s obzirom da je danas petak. 

-Molim? Nema teoretske šanse druškane.

-O ima i te kako. Sad krećeš sama ili da te nosim?

-Ne bi se usudio?

-Misliš? Ne sumnjam da bi se klincima dopala predstava.

-Ti si lud.

-Aha, kako ćemo?

Smeškam se dok polako seda u moj auto, nisam ispao iz igre. Malo sam zarđao al nadoknadiću to brzo. Startujem motor i posmatram je besnu. Sva mi je slatka ovako ljuta. Jedna stvar se definitivno nije promenila u odnosu na period kad je bila klinka, volela je da stvari uvek budu po njenom. E pa od sada se to menja. 

-I gde me vodiš?

-Iznenađenje.

-Ne volim ih.

-Ovo ćeš voleti.

-Slušaj me Mare, znaš da ne mogu da ostavim restoran i ljude u njemu. Vikendom je ludnica.

-Polako tigrice, bio sam tamo, tvoj menadžer me ubeđuje da mogu bez tebe dva dana, kažu da nisi zadnjih godina uzela dan za sebe a kamo li odmor. Pa oni i ja ti poklanjamo ovaj vikend. A sad ćuti i uživaj. 

 I za divno čudo ućutala je, zagledala se kroz prozor i odlutala u mislima. Prijala je tišina i meni i njoj. Nadam se samo da ne grešim sa svime što sam joj pripremio. Znam da mi se dopada kao ni jedna do sad i učiniću sve da je imam. Zato sam i isplanirao ovaj dan odnosno vikend samo za nas. Ali najpre jedan dug razgovor je ono što nam predstoji. Znam da voli prirodu, vodu zato sam i izabrao restoran gde je vodim na ručak, a sjaj u njenom pogledu kada ugleda mesto nakon što se parkiram, mi govori da nisam pogrešio.

-Prelepo je

-Drago mi je da ti se dopada. Hajde da naručimo i da razgovaramo.

jeli smo u tišini, oboje u sojim mislima kada me je iznenadila pitanjm.

-Mare, šta ti u stvari želiš od mene?

-Tebe.

-Ne razumem.

-Nema tu šta da se razume, želim te u svom životu. 

-Ok to, ne razumem, zašto mene. Ja sam Mare oštećena roba, obeležena.

-Ne pričaj tako.

-Ali tako jeste, ja nisam devojka koju vodiš pred roditelje.

-Slušaj me sad, i to me dobro slušaj. Sad si, i nikad više rekla o sebi nešto loše u mom prisustvu. Ti si sve ono o čemu čovek može da sanja. Digla si se iz pepela kao klinka, preživela pakao, napravila jaku ženu od sebe. Svaki roditelj čije je dete u tvojoj grupi je srećno što si baš ti vaspitačica njegovom detetu. Savršena si. Svom bratu si napravila carstvo, da bi imao čemu da se vrati. 

-Ali ja sam ga tamo i oterala.

-Ivana, ne seri. On je prokleto bio svestan šta radi kad je presudio tom ološu. Bila si Senadu sestra, uteha u bolu, majka mojoj devojčici više nego njena rođena. Čuvala si moju tajnu kao svoju, poštovala moju bol. Divim ti se, tvoja snaga me čini poniznim.

-Nije bila moja da je delim.

-Ivana, sviđaš mi se, kao prijatelj, kao osoba, kao žena. Budiš u meni sve što ni jedna nije do sad. Ne umem da igram igrice, takav sam kakav jesam. Stojim pred tobom otvorenih karata, imam mnogo mana, biti sa mnom nije lako. Al mogu da ti obećam da ću učiniti sve da budeš srećna sa mnom. 

-Ne znam šta da kažem. 

-Ne moraš ništa da kažeš, želim da budem sa tobom, razmisli o nama. A za početak ovaj dan želim da provedeš bez mene, ovaj dan je moj poklon tebi. Moj prvi poklon tebi.

Dok izgovaram poslednje reči, poljubim je u dlan i ustanem polako. Vidim da joj ništa nije jasno, al znam da joj ovo treba.

....................

Ivana

Gledam u čoveka koji mi se sviđa celog života, nije mi jasan. Zar ne želi da bude sa mnom? Ustaje, smeška se i vidim da nekom klima glavom u znak pozdrava. I onda osetim nečiju ruku na ramenu. Okrećem se, i tada na tren staje sve. Iza mene stoji moj heroj, moja živa rana.

-Ivko, oko moje.

Grlim ga kao da je priviđenje, ne verujem da je tu. I dok ga jako stežem, krajičkom oka ugledam Mareta kako ulazi u auto. Nasmeši mi se i namignu mi. Ko je on???

* Drage moje hvala na strpljenju. Volim vas puno:)