Borim se, ne odustajem-završena☑️

XV Poglavlje

-Vaspitacice, jel mogu ja nesto da pitam?

-Može Mihajlo, rec

-Jesi li ti sad meni ujna?

-Pa...

Zateklo me dete. Ovome se nisam nadala, al opet deca su mali pametni ljudi. Oni osete ono što mi krijemo. Oni vide ono skriveno u nama. Oni ne kriju emocije, ne izmišljaju stvari, ne razmišljaju o ponosu. Oni su surovo iskreni. Volim decu baš zbog toga. Oni me ne mogu povrediti zato sam i izabrala posao koji radim. Uzmem malenog u krilo i poljubim ga u kosicu, iako je slika i prilika svoga oca u njemu postoji ona smekerska crta, mali djavolčić kao i njegov ujak što je.

-A od kud tebi to da sam ti ja ujna?

-Pa mama je rekla tati da se ujko oženio a da i ne zna. A ujna Minja je rekla da si ti prava devojka.

-A jel tako? Mnogo su one pametne.

-Tata kaze da mama stalno izigrava pametnicu.

-Tvoja mama i jeste pametna žena.

-Možda, al devojčice su glupe.

Nasmeja me slatko dok odlazi da se igra sa svojim drugarima. Taj maleni je zaista poseban. Pomolim se u sebi da odgovor na njegovo pitanje glasi da, da se Mare slaže sa tim da je da. Jer što se mene tiče ja mu jesam ujna al šta će na sve reći njegov ujak videćemo.

Juče san donela odluku. Možda pravu, možda pogrešnu al odluku konačnu. Vreme je da dignem glavu iz zemlje, da živim punim plućima, da reskiram.

Mare mi je dao priliku da biram, mogućnost izbora. Nije se nametao, i baš zbog toga ga volim. Zbog toga što me je pustio sama da odaberem u mojim očima je porastao još više. Pokazao mi je da je pre svega dobar čovek. Pokazao mi je da će mi pre svega biti najbolji prijatelj, pa onda ljubavnik i partner u životu. Znao je koliko mi je bitno poverenje, koliko mi je bitno da imam kontrolu nad situacijom i da držim konce svog života u svojim rukama. Znao je i omogućio mi je to. Zahvalna sam mu na tome. Zahvalna što je pustio da sama uvidim koliko bi bili dobri zajedno.

..............

-Misliš da će mu se dopasti? Da nisam preterala?

-Pobogu Ivana sad se vidi da ovaj stan ima dušu. Bio je sterilan.

-Misliš?

-E jes' mi brat, al jebes ga ako nije bolesno pedantan. Majke mi moje ja bi njega kod Ravanića malo odvela.

-Ludačo samo ti možeš brata kod psihijatra da vodiš.

-Pa kaži mi da nije za psihijatra?! Kaži mi da je normalno da muško koje živi samo ima uparene sve čarape, pun frižider i kupatilo koje miriše i cakli se? A jok, to ne biva. Jeste mi brat al je bolesno pedantan.

-Hahaha lujko.

Ne postoji ćošak Maretovog stana u koji Sanja i ja nismo zavirile. Meni je u početku bilo neprijatno al kako je ona kao tajfun krenula po stanu i ja sam se opustila. Sanja je u pravu, njegov stan je čist kao suza, sve je opeglano, poslagano, mirišljavo, čisto jednom rečju sterilno. Sanja ne prestaje da priča da je oduvek bio takav. Da je uvek voleo da mu je sve na mestu.

-A šta misliš da malo napravimo loma ovde? Čisto da malo poludi kad se vrati,a?

-Sanja ja planiram da ostanem da živim sa njim, a ne da me naglavačke izbaci.

-Što bi te izbacio? Pa nije lud, vidi kakva si.

-Kakva? Obeležena misliš?

-Ne znam na šta misliš

-Nemoj Sanja. Nemoj da me sažaljevaš, i te kako sam svestna gradskih priča. Znam kako me ljudi gledaju. Znam da me taj dogadjaj prati kao da mi je zapisn na čelu. Uvek će biti ljudi koji me sažaljivo gledaju.

-Ivana....

-Svestna sam Sanja da me nijedna majka za Snaju ne bi htela. Moja priča je zahvaljujući Ivku postala javna, bila sam godinama tema gradskih priča. Jedni su me sažaljivo gledali, drugi osudjivali zbog Ivka i sudbine naših roditelja. Znam, sve znam.

-Nama to nije bitno, nadam se da to znaš. I moja majka te sigurno hoće za sajku. Učinila si za mog brata više nego iko. Vratila si ga u život i svi ćemo ti na tome biti večno zahvalni. Imaš brata, i vrlo dobro znaš kako je gledati ga u jadu a ne biti u mogućnosti da mu pomogneš. I znam da znaš da ništa više ne boli nego to. Sve bih dala da sam mogla da preuzmem na sebe deo njegove boli. Umrla bi da se mom detetu mešto desi. Mare je uvek bio onaj pozitivan, otkačen u porodici ali ozbiljan. Nikad kao klinac nije pravio probleme. Nije menjao žene već ih je poštovao. Sa svakom je bio u vezi. Bio je i jeste najbolja osoba koju znam.

-I ja isto. On je savršen.

-Haha e pa drago mi je da to misliš. Zato što si ti bila ta koja ga je vratila kad smo mislili da smo ga izgubili, kad smo počeli da gubimo nadu ti si mu pokazala put, dala mu nadu. I na tome ću ti ja, a mogu da ti garantujem i moja cela porodica večito biti zahvalna.

Samo se nasmešim dok mi Sanja prilazi i grli me. Dugo me drži u naručju i osećam kako otežano diše, kao da se bori da ne zaplače. Razumem je, i ja živim za dan kada će se osmeh vratiti na lice moga brata. Ljubav koju sestra oseća za brata je nešto posebno, to je neka posebna veza koju teško šta može da raskine. Ja bih umrla i ubila za svog brata, baš onako kako je on ubio za mene. Moja bol i moja rana koja krvari. Al ne dam sad da me slomi. Sada ću baš njemu za ljubav da živim, da volim i budem voljena.

Sanja me pusta iz zagrljaja, nasmeši mi se onako zlobno, strah me i da zamislim šta je smislila u toj svojoj lepoj glavi. Mrda zabavljeno obrvama i kaže

-Ajde da od ovog mesta napravimo ludilo.

-Sanja....

Zakukam al znam da je uzalud, ona je već na telefonu i zove Minju. E pa neka mi je Bog u pomoći.

*Narode izvinjavam se na dugoj pauzi. Družimo se ovih dana sa Maretom i Ivanom, da zavrsimo polako njihovu priču

Ljubim vas😘😘😘😘