Borim se, ne odustajem-završena☑️

I poglavlje

            Opet se budim mamuran, glavobolje više nema, otupeo sam od alkohola za ovih pet meseci. Čuo sam priče da će proći, i možda prolazi kod onih koji žele da ih prođe. Al to nije slučaj sa mnom, ja ne želim da prođe. Ne želim  ni da se naviknem na ovu bol. Lakše mi je kad boli, onda znam da sam živ. Živ, a mrtav. 

           Kako preboleti deo sebe?! Kako preboleti svoju krv?! Svako veče nalijem se alkoholom, toliko da otupim na sve, nema boli, nema noćnih mora. Jedino pijan mogu sebi da priušim nekoliko sati sna, ustvari to i nije san, to je pre nesvet, jer se napijem toliko da se onesvestim. Jutros je najgore do sad, definitivno sam dotakao dno. Juče je moj brat proslavljao rođenje svog prvog deteta, znam da sam otišao već dobro pijan, da sam se pozdravio sa većinom, da sam dohvatio flašu sa viskijem i to je to. Ne znam ni kako sam dospeo do stana. Na šta sam spao sve ti jebem!!! Od uglednog advokata dođoh do teškog alkosa. Pet meseci na posao išao nisam, hvala Bogu pa mogu sebi da priušim neplanirano odsustvo, a i moji zaposleni su i te kako sposobni mladi ljudi. 

           Pokušavam da ustanem al ne ide. Čujem telefon i rado bi se javio, glava hoće al noge neće. Možda su mi noge otkazale načisto. Preseče me nešto pa pogledam u nožne prste i probam da ih pomerim, oduševim se kad vidim da mrdaju. Dobro je, samo sam još urađen od alkohola. Telefon i dalje zvoni, jebem te upornog ko god da si. Dokopam se nekako telefona i sa druge strane žice čujem glas svog zeta.

-Alo igraču

-A?

-Šta A? Joj izvini jesi li zauzet?

-Čime bre zauzet? Koji ti je kurac na sabajle?

-Podne prošlo, al ne sumnjam da si zaboravio na vreme.

-O čemu pričaš bre?

-O lepo zaobljenoj vaspitačici moga sina.

-Opet o čemu koji kurac pričaš?

         Jebe mene ovaj od ranog jutra, kakva ga vaspitačica spopala?! Nisam raspoložen ni za kakvu zajebanciju, pogotovu ovako mamuran, još bre iz kreveta ustao nisam.

-Da li je moguće da si takav komad propustio?! Otišao si od tvojih sa njom.

-Kojom njom? Dejane ne jebi me molim te, nisam raspoložen.

-Brate otišao si odavde sa Mikijevom vaspitačicom, bolje reći odgegali ste zajedno. I iskren da budem nisam znao da devojka tako izgleda.

-Ko bre? 

-Ama čoveče nemoguće da si toliko bio pijan da se ne sećaš onakve ženske

-Dejane, brate nemam pojma šta sam radio ni kako sam završio u svom stanu.

-Ti si bre stoka jedna pijana. Idi u kurac, onakva devojka.

          Izdra mi se zet i prekinu vezu. Mislim da sam se u momentu otreznio. Sednem u krevetu i pokušam da se setim šta sam noćas radio, i da me jebeš ne znam. Šuplja glava i to ti je. Prekid filma.  Kakva crna vaspitačica? Pogledam u telefon i vidim da imam petnaest poruka od moje sestre. Šta sam sad sjebao kad mi jer djavolica ovoliko poruka poslala. Držim telefon u ruci i strah me da otvorim poruke, kao da će zmija da me ujede. Tačno znam da će da mi jebe sve redno zbog nečeg. 

"JOOOOOOOJ oduševljena sam!!! VOLIM TE!!! Ona je divna, svaka čast što si je primetio"

"STOKOOOOOO pijan si nemoj da sjebeš!!!"

"Ona nije kao tvoje plastičarke, budi dobar"

"Sjebeš li je, sjebaću ja tebe pa nek si mi sto puta brat"

"JOJ videla sam da se ljubite, kakvi ste slatki, istopila sam se"

O lude li žene prsla ona skroz. I koga sam to ljubio??? Preskočim ostale poruke, nemam živaca za razmaženo derište i pročitam poslednju. 

"Nemoj slučajno da si je povredio, ona to ne zaslužuje. Znam da ne jebeš na jednu noć, al u zadnje vreme nisi sav svoj, volim te, najbolji si brat na svetu al ona je najbolja devojka na svetu, zato nemoj slučajno da se ponašaš kao kreten. Volim vas oboje, poljubi je ako je još tu!"

        E jebeš mi sve ako znam o čemu pričaju. Ja se ne sećam nikave ženske. Za svaki slučaj pogledam oko sebe, nema ženske, oslušnem da slučajno ne čujem nešto u stanu. Jok ništa. Sam sam. I onda se zapitam šta se desilo sa vaspitačicom?! Dzaba razbijam glavu, nema šanse da se setim onoga o čemu pričaju. Pomislim možda je tako i bolje. Trenutno nisam dobar ni za sebe, a kamoli za druge, pogotovu žene. Zadovoljan svojim razmišljanjem ustanem iz kreveta i zaputim se u kupatilo da se istuširam.

         Sveže obrijan i istuširan ulazim u kuhinju da sebi skuvam jednu duplu, crnu i jaku kafu kad na stolu ugledam doručak, roze ružu i papirić zakačen za nju. Srce mi stane, noge se zamrzle, gledam onu ružu i ne mogu da se pokrenem. Roze ruža i poruka. Bože ne igraj se sa mnom. Nekako se pokrenem, priđem stolu i jedva drhtavim rukama podignem papirić. U meni besni oluja, ljutnja i zebnja, neki nemir, osećam da ova ruža ima istog pošiljaoca kao i ona prvca. Pogledam rukopis i prepoznam ga, zapamtio sam svaku krivinu na svakom slovu na prethodnoj poruci, prepoznao bi ga među milion drugih. To je ona, I!!!

          

                  "Hvala na ostvarenom snu. Hvala što si tako divan kako sam zamišljala. Pogrešila sam što sam sinoć pošla sa tobom, ali se ne kajem. Mogla bih da krivim alkohol, ali neću. Obećao si mi sinoć da će to biti samo jedna noć i ništa više. Budi čovek kakav mislim da jesi i održi obećanje. Znam da me lako možeš naći, ne skrivam se samo ne želim više da se viđamo. Nismo dobri jedno za drugo. Nisi sam u svom bolu, rekla sam ti sinoć. Žaliću sa tobom, al daleko od tebe. Rane zacelju, al se nekad znaju da zabole i kad prođe mnogo vremena. Biće lakše veruj mi. Naučiš da živiš sa bolom. Zaslužuješ sve najbolje. Živi, moraš dalje zbog nje. Još jednom hvala na najlepšoj noći u mom životu.

                                                                                                    Ljubim te, tvoja I"

           

    Čitam poruku i ne verujem. Ova ženska ko god da je nije baš u vinkli. Kakva crna najbolja noć kad sam bio mortus pijan, šta sam mogao da uradim. Nema šanse da sam jebao. Obećao sam da neću da je tražim, i neću. Bar ne zbog nje, zanima me samo kako ona zna moju tajnu. Pa tajanstvena vaspitačice I čim se nanožim i sastavim imaćemo lep razgovor.