Broj na dresu - Dejan Lovren fanfiction (Croatian)

{16}

"Dejane! Dođi, trebam ti nešto reći."
Prišao mi je i ja sam šapnula: "Nemoj. Molim te."
Osjetila sam njegov dah na svim vratu kad je pun bijesa rekao:
"Samo zbog tebe Ivona. I samo jednom."
Izašao je iz sale, a ja sam dotrčala do njega i dala mu brzi poljubac. Da se ne preforsira kad bude bacao stvari po sobi.
Vratila sam se u salu i tamo je bio ni manje ni više nego Kovač. Kojem se Vedran jadao da mu je Dejan prijetio.
"Ne seri Vedrane. Svi znamo tko je počeo svađu. Ti."
"Ja?! Nisam ja onaj koji je ošamario nekoga."
"Mislila sam da te Franka izšamarala dovoljno pa da si se naviknuo."
Prišao mi je i udario me.
Pa još jednom.
Dok Stipe, Mario i Ivan nisu skužili što se događa.
"Nemaš prava spominjati Franku!"
Onda je Mario došao i udario ga.
"Ovo je zato što si ju udario. Ne prilazi joj do daljnjega."
Ja sam gledala iz kuta smoždena u kuglu, plačući.
Onda je Dejan očito uočio da ja plačem i uletio u salu.
"Srećo, što je bi-"
Vidio je Maria da se dere na Vedrana.
"Pizda mu materina balava ima da mu zube ras-"
Uhvatila sam ga za ruku i prošaptala: "Nije vrijedno."
Ostao je sa mnom i pobrisao mi nos koji je silovito krvario. Otvorio je ranu koju je napravio Davor.
"Dečki, rješavajte ovo sami, ali sad morate na trening." Kovač se oglasio čisto ljubomorno kad je vidio mene s Dejanom.
"Ja danas ne treniram." Rekao je Dejan.
"Dobro. Ali onda ne očekuj nastup na utakmici." Odgovorio je Kovač, misleći da će ovaj biti pametan. Ali ne.
"Nema problema." Odgovorio mu je prilično ljuto.
"Dejane... Odi trenirati. Ja ću biti ok s Mari, Dorom i Mateom."
"I Mirnom." Čula sam poznati glas od iza.
"Seka. Jej. Goni se odavde."
"Nisam došla tebi nego Matei i Davoru."
"Dejane, umm, gdje je Davor?" Šapnula sam mu u vrat jer sam ležala na njegovim prsima.
"Otjerao sam ga. Neće se vraćati ovdje. Matea je tu, shvatila je što se događa."
"A što se to točno dogodilo?"
"Istukao ju je." Dejan je rekao, ponovno pun gnjeva.
Ja sam ga zagrlila i šapnula mu da se smiri.
"Kreni na trening, mogu ja ovo riješiti."
"Ne."
"Da."
"Ne."
Dala sam mu značajan pogled na što je on ustao, poljubio me, i otišao.
"Ivona... Je li te on stvarno..."
"Da Mirna, stvarno. Ali mislim da tebe ne bi bilo briga ni da si saznala."
"Ivona nemoj tako..."
Krenula je prema meni na što sam ja podignula ruku i čvrsto rekla:
"Ne."
"Dobro, ako ne želiš oko toga. Ali tko ti je ovo učinio...?"
"Ćorluka."
"MOLIM?" Jurnula je prema vratima kad sam krenula prema njoj i zagrlila ju.
"Nemoj. Ne treba mi još jedna draga osoba u krvi."

A/N
Da da da kratko a dugo ste čekali. Ugl imala sam MAJOR WRITER'S BLOCK i nisam nis mogla napisat hahaha
Ugl MORATE REC JEL HOCETE SMUT ILI NE OH GODDD!