Broj na dresu - Dejan Lovren fanfiction (Croatian)

{20}

A/N

Ne mogu vjerovati, ali evo, 960 READOVA *----*

-----------

Kucanje na vratima probudilo me iz dubokog sna. Dejan je još spavao, a njegove su ruke bile oko mene. Pažljivo sam se izmigoljila iz njegovog stiska - ne želim ga probuditi. Stavila sam ogrtač i otvorila vrata. Ispred njih bila je posluga s pladnjem na kojem je stajao papirić. Preuzela sam pladanj, stavila ga na stolić, i uzela te pročitala poruku.

"Bili ste glasni. Doručak vas čeka, golubovi, siđite. ;)"

Upsić. Čuli su nas.

"Dejaneeeee."

Otvorio je okice, protezao se i prigušeno rekao: "Moliim?"

"Čuli su nas." Rekla sam uz smiješak.

Nasmijao se.

"Rekao sam ti, znat će da je moja djevojka divlja u krevetu."

"Ja ti nisam formalna djevojka."

Ostao je zaleđen, ali to je istina. Nikad formalno nismo ušli u vezu.

Ustao je i prišao mi.

"Pa onda, Ivona, hoćeš li mi biti formalna djevojka?" Rekao je to uz smiješak.

"I formalna i neformalna." Poljubila sam ga.

"I by the way moramo sići."

Sišli smo u blagovaonicu i sjeli na svoja mjesta.

I svi su šutjeli.

"Znamo da smo bili glasni, ne treba vam biti neugodno." Rekla sam im na što je Dejan nabacio ponosni smješkić i prebacio ruku na moja ramena.

Ja sam se naslonila na njega.

"Dejane. Očito bi bilo i da niste bili kao preko mikrofona. Pogledaj vrat." Rekao je Mario i namignuo mi.

Ja sam znala da ima modricu, ali nisam znala koliko.

Imao je 4 ugriza.

Na svakoj strani.

A sebe još nisam ni pogledala.

"I ti Ivona. Baš ste divlji."

"Jako."

Ova igra je zanimljiva. Mijau.

Baš kad je Mario imao nešto vrlo sramotno za dodati (ako je suditi po njegovom licu, vrlo sramotno je mali izraz. Smiješkić je bio potpun.) Uletjeo je bijesni izbornik.

"ŠTA SE ČEKA?! IGRAMO PROTIV DRUGO PLASIRANIH NA PROŠLOM MUNDIJALU! AJMO! TJERAJTE NA TRENING! ODMAH!"

Dečki su poustajali, Dejan mi je dao kratku pusu u čelo i krenuo prema-

"Ne ti, Dejane. Imamo razgovor za obaviti."

Uhmmm. Okej. Netko je nadrkan danas.

Krenula sam prema van, kako bih ih ostavila same ali... neće ići.

"Tebe se tiče Ivona. Vraćaj se tu."

Došla sam do njega, i Dejan me uhvatio za ruku.

"Nemoj." Pročitala sam mu s usana.

Istrgnula sam mu se iz ruku i prišla Kovaču.

"Slušajte vi mene. Koliko god vi mislili da sam ja ovdje nebitna, moj tata je onaj koji vas financira. Nema njega, nema dresova. Nema dresova, nema igre. Nema igre, nema posla za vas. Zato se radije ponašajte s poštovanjem prema meni. Poštovanje je, gospodine Kovač, ono kad ne odvodite jedan dio igrača kod sebe i pričate njemački s njima dok vas ostali ne razumiju. To što vi radite niste vi, nego poštovani gospodin Zdravko Mamić. Čovjek koji je uništio hrvatski nogomet. A ako vi mislite uništiti ovu generaciju, ja vam to branim."

"Mlada damo, imate puno hrabrosti." Uhvatio me za zapešće prilično jako na što sam ja zajecala. Hvala Bogu dragom Dejan nije čuo - istukao bi Boga u ovom

"Ako mislite da se ovako može ponašati prema meni, grdno se varate."

Gurnuo me na stol na što je Dejan prišao i gurnuo njega.

"Ne dirajte ju."

"Gle gle tko se miješa."

"Njezin dečko se miješa."

"A sad ste na toj razini."

"I višljoj od toga." Namignula sam Dejanu na što se on tiho nasmijao.

Htjela sam se maknuti sa stola ali nečije ruke su me spriječile.

Bio je to Vedran.

"Vidiš, Vedran i ja smo sklopili pakt. Ja te, pa, ovo zvuči loše, ali napumpam te kao zadnju kurvu, a on dobije izraz na Dejanovom licu I besplatnu jebačinu. Šta da kažem. Obostrano zadovoljstvo."

"Dobar ti je plan, ali mene samo zanima kako ćeš zadržati Dejan-"

Čula sam Dejana kako se bori s nekim u pozadini.

"PUSTI ME JEBEM VAS SMOTANE!" Ante Rebić i Mateo Kovačić su ga držali da ne doleti do Nike i iščupa mu grkljan zubima. Doslovna sam.

Ovaj mi je prilazio, Dejan se derao, a ja sam kao draga osoba pustila da mi ovaj priđe.

Zaboravio je dvije stvari.

Noge su mi slobodne.

I ja sam jako glasna osoba.

Udarila sam ga ravno u međunožje i zaurlala svom snagom: "MARIOOOO! IVANEEE!"

Vedran mi je pustio ruke, ali Niko me uhvatio za nogu. Nagazila sam mu ruku ostavljajući ga da se valja po podu u bolovima. Nekako sam uspjela natjerati malce da puste Dejana i nas dvoje smo izletjeli van.

"Tebi je jasno da si odsad na klupi?"

"Nisam. Pakiraj se, idemo negdje daleko odavde."

A/N

BLA BLA KRATKO VEC VAS CUJEM. I ŽAO MI JE ŠTO SAM OVO NAPRAVILA ALI PRIČA POSTAJE DOSADNA.

Ugl kako vam se sviđa? :333