Oprosti što te volim

Utjeha

  Ostatak dana u novoj školi je prošao, pa, recimo samo da je moglo biti i gore. Joy i ja smo se dosta zbližile u tih par sati. Rekla mi je puno stvari koje trebam znati o onoj curi Astrid. Rekla mi je kako su njezini roditelji jako bogati, što me uopće nije čudilo s obzirom na njezinu skupu odjeću koju je nosila.

Imale smo zadnji sat. Povijest... Ugh. Oduvijek sam mrzila taj predmet. Pokušavala sam se skonceteirati na lekciju koju smo radili, ali sam osjećala kao da me netko promatra i to me već pomalo počelo živcirati. Okrenula sam se malo u stranu samo da bacim pogled oko sebe i imala sam pravo...to je bio onaj dečko kojeg sam srela na vratima ravnateljevog ureda. Imao je isti onaj hladni pogled i nije mi bilo niti malo ugodno.
Skrenula sam pogled i opet pokušala slušati profesoricu, a s obzirom da je Joy sjedila skroz u prvoj klupi a ja u zadnjoj nisam imala sa kim pričati haha. Par učenika su se i pokušali upoznati samnom, ali, nije baš išlo...previše me bilo strah. Znam, malo glupo, malo puno, ali što ja tu mogu, krivo je ovo crnilo u meni, a ne ja.
Nisam više mogla trpit onog čudaka koji zuri pa sam dignula ruku i obratila se profesorici:

" Oprostite, mogu li na wc molim vas, sila mi je" rekla sam gotov nečujno jer me bilo tako sram

" Naravno, samo se nemoj predugo zadržati"

Zahvalila sam se i krenula prema vratima. Baš kada sam prolazila pored onog lika, podmetnuo mi je nogu i skoro sam pala. Mislim...savršeno, prvi dan i već imam 2 neprijatelja koje ću očito morati  izbjegavati i ne imati ikakav kontakt sa njima. Brzo sam otrčala do WCa i sjela na pod. I čekala.. I čekala.. Sve dok nisam čula zvono. Ustala sam i krenula prema učionici. Na putu sam srela profesoricu. Zaustavila me kada me vidjela. Pogledala me pomalo ljutim izrazom lica te me upitala:

"Zašto si ostala tako dugo vani Y/n, rekla sam ti da se ne zadržavaš toliko."

"Oprostite, bilo mi je loše, nisam htjela doći takva na vaš sat." pokušala sam se izvući kako god sam znala

" Aha. Razumijem, jesi sada dobro, ako ti bude jako loše zovi roditelje da dođu po tebe pa idi doma." rekla je i stavila ruku na moje rame kao da me tješi

" NE! Ovaj... Ne.. Ne treba hahah dobro sam. Samo nisam jela ništa pa... Da.. Dobro sam sad bez brige. Um.. Moram ići. Doviđenja!"

Profesorica nije niti uspjela odgovoriti a ja sam brzo zbrisala samo da prekinem naš kratki razgovor. Vratila sam se u razred i bome sam imala predivan prizor kad sam ušla. Dečko kojem još uvijek ne znam ime je sjedio na svojoj klupi a Astrid obješena njemu za vrat ga je obavijala rukama i ljubila mu obraz. Ugh...
Njegov izraz lica je zapravo pokazivao da mu nije bilo baš... Ugodno? Lijepo? ... Ali zašto ju onda nije otjerao od sebe...? Zašto joj je dopustio da plazi po njemu. Krenula sam prema Joy i tad me Astrid ugledala

" Jungkook! Nisam znala da ideš u isti razred kao i ova nova glupača HAHAHAH"  pogledala me preko svog ramena i počela se smijati

" Hej Astrid daj prekini više! Reci joj još nešto i stvarno ću te nalupat!"

" J-joy nemoj.. Uredu je. Smiri se molim te...." uhvatila sam je za ruku da je pokušam smiriti

" HAHAHAHAHAHAHAHA ne mogu vjerovati. Mala Y/n... Ne može se niti sama braniti. Kako jadno. Sigurno te niti roditelji ne mogu gledati koliko si jadna. "

U tom je trenutku Joy pukla, eksplodirala, eruptirala kao vulkan.
Skočila je na Astrid i počela se derati i udarat je, a Astrid joj je samo uzvralačala i tražila pomoć.
Ja sam izletila van iz razreda uplakana. Trčala sam prema kupatilu jer nisam htjela sam me itko vidi takvu. Ušla sam unutra i nagnula se na zid...pa sam se spustila na pod i plakala. Plakala sam i plakala sve dok mi i zadnja suza nije pala niz obraz. Nakon samo 10 min uletila je Joy

"Y/n! Jesi li dobro! Molim te nemoj plakati zbog te glupače! Nije vrijedno toga! Dajj! " pokušavala me smiriti, ali emocije su jače od bilo koje utjehe.
Ustala sam i otišla se umitit i obrisati suze sa lica. Joy je otišla po moje stvari i vratila se po mene kako bismo išle van iz ove škole. Hodale smo kroz park i sjele na prvu klupicu.

" Y/n?"

" Hm? Reci."

" Smijem li te pitati.. Zašto te.. Toliko pogodilo to što je Astrid rekla.. Znaš da to nije istina."  upitala je blagim glasom

"..Ima pravo... To što je rekla. Moji roditelji vjerojatno i misle da sam jadna."

"Y/n.. Nemoj tako. Sigurna sam da ne misle to. Zašto bi.. Mislim. Pametna si, lijepa si, draga si, nema razloga."

" Zapravo Joy... Ima. Vidiš, moj tata... On je, pa, alkoholičar... I skoro nikada nije doma jer stalno pije po gostionicama, što mi je donekle i drago, jer ga ne želim i ne mogu gledati dok je u tom stanju. A kada i je doma onda se dere na mene, a ponekad i.. Ah...."

" Ponekad šta!?... Tuče te.. Jelda..? Molim te odgovori mi nemoj šutit. "

"Ahh...da...ali molim te nemoj to nikome govoriti! Molim te.. Ne želim da itko zna za to."

"Y/nnn! Neću ali, moraš nešto napraviti! Ne možeš tako živjeti.. UFFF! A mama..? "

" Moja mama.... Mi nije prava mama... Ona je zapravo moja pomajka.. Moja, prava mama, je poginula prije 9 godina u nesreći. Zbog čega je moj tata i počeo piti. "

" Ja...žao mi je... Nisam znala. Sigurno ti je jako teško. Jojj Y/n!! "

Ustala je i čvrsto me zagrlila.

" Shhh, sve će biti uredu. Obećajem. "