Odlučila sam napisati ovu priču jer želim da ljudi shvate, kako imati depresiju, nije samo osjećati se loše i beskorisno... već nešto puno više. Također želim kroz ovu priču prikazati svakodnevni zivot mnogih ljudi, što se tiče obitelji. Nisu sve o...
Došla sam doma, bilo je dosta kasno... Otprilike 2 ujutro. Prevladavala je potpuna tišina. Tiho sam ušla i gledala sav taj nered oko sebe.
" Pitam se je li tata otišao u svoju sobu.... Možda me još uvijek čeka u mojoj sobi? Ufff!" tiho sam si šapnula i puna straha krenula uz stepenice.
Vrata su bila otvorena, a unutra nije bilo nikoga. Pao mi je kamen sa srca. Glasno sam izdahnula i zatvorila vrata. Vratila sam se u donji dio kuće kako bi počistila sav taj nered i sve te komadiće stakla koji su se nalazili po čitavoj prostoriji.
Sat ipol sam čistila i pospremala, što tiše sam mogla. Kada sam završila, odložila sam krpu i metlu i uputila se prema sobi nebi li uhvatila par sati sna, ali ništa. Nisam mogla zaspati..nema šanse. I tako sam ostala budna cijelu noć. Sva slomljena i polomljena.
Pola sata prije početka nastave. Ustala sam i brzo se spremila za drugi dan škole. Ovaj put sam imala dosta dobar osjećaj ili se to samo moj mozak poigravao samnom i davao mi lažnu nadu haha. Obukla sam se i ovako sam izgledala :
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Uzela sam torbu i odjurila sam van iz kuće prije nego što mi se roditelji probude i započnu neki razgovor samnom... Što mi stvarno nije bilo potrebno u tome trenutku.
Hodala sam na putu do škole koja mi je bila dosta blizu od doma. 15 minuta najviše. Koračala sam niz hodnik i došla do svoje učionice. Sekundu nakon što sam ušla pojavila se Astrid sa svojom pratnjom iza sebe. Prošla je pored mene i okrznula me ramenom, namjerno naravno. Zakolutala sam očima i otišla do svoga mjesta. Astrid je počela dobacivati par uvreda, ali sam je ignorirala. Nisam mogla vidjeti Joy u učionici pa sam je nazvala. U roku od odmah se javila, hahaha
*Na mobitelu*
" Hejj! Y/n je, gdje si?? Sat će početi za manje od 5 minuta!"
" MOLIM! KOLIKO JE SATI?? AJMEEEE Y/NNN ZASPALA SAM!"
" HAHAHAHAHAHA jojj! Ajde spremi se i dođi brzo! Ne želim biti sama..." rekla sam i napravila tužnu facu. Odjednom me netko pogodio sa velikom lopticom od papira. Okrenula sam se i vidjela sam Astrid, njezine "prijateljice", Jungkooka i ostalu ekipu kako se smiju pa sam zaključila da me oni zadirkuju. Udahnula sam i izdahnula kako bi se smirila, jer je bilo besmisleno svađati se sa njima.
" Y/n! Šta je to bilo?! Čujem neko cerekanje! Nije valjda opet Astrid?!"
" Ma uredu je, ništa strašno, samo malo zadirkuju... Dobro sam Joy budi bez brige." no ona nije odustala...
" ASTRID ČEKAJ SAMO DA DOĐEM U ŠKOLU KOSTI ĆU TI POLOMITI ČUJEŠ LI ME!!?! SAMO DA TE VIDIM DA NEŠTO NAPRAVIŠ! " morala sam odmaknuti mobitel od uha jer bi inače stvarno oglušila haha. Vjerojatno je cijeli razred, kao i Astrid, čuo Joy haha, ali mi nije smetalo, jer sam znala da postoji barem netko kome je stalo do mene što mi je bilo jako drago
" Ajojj došao je profesor, moram ići! Vidimo se" izrekla sam što sam brže mogla i poklopila. Spremila sam mobitel i sjela. Sat je trajao i trajao, Joy još uvijek nije dolazila... Mi smo pisali i gledali dokumentarce, a zatim je došao kraj sata što znači... Zadaća... Ah..
" Uredu razrede uskoro je kraj sata tako da bi bilo dobro da dobijete neku zadaću! Ovako, radit ćete prezentaciju u paru. Tko sjedi sam u klupi će raditi u paru sa osobom koja također sjedi sama u klupi. Tako da si sad izaberite temu koju biste željeli raditi i naravno, izaberite si para tko nema. "
Profesor nas je pozdravio i izašao iz razreda. Gledala sam po razredu i vidjela da svi imaju para. Osim...ajoj, Jungkook. Od toliko ljudi u ovoj učionici morao je biti Jungkook. Okrenula sam se i nastavila razmišljati. Zatim sam u kutu oka opazila nekoga, kako ide prema meni. Nisam se usudila okrenuti, samo sam nastavila razmišljati. Odjednom sam ugledala ruku na stolu ispred mene pa sam dignula pogled.
*u mislima* " Jungkook, to je Jungkook... Kog vraga da ja sada kažem! Neće valjda reći da moramo zajedno raditi prezentaciju. Jer to stvarno ne želim.." pomislila sam drhtajući
" Izgleda da ti i ja moramo zajedno raditi tu prezentaciju..." rekao je kolutajući očima.
" Umm...ja..da..izgleda da je tako. " jedva sam izrekla tu rečenicu od količine nervoze koju sam imala
" Ugh, onda, radimo je kod mene ili kod tebe?"
"N-ne ne ne! Kod mene ne možemo! Ja, ovaj, sve je neuredno jer smo se tek uselili pa.. Da.."
" Ah, uredu, onda kod mene, zapiši si adresu na papir i vidimo se onda u 5."
"O-Okej, hvala... Vidimo se." Samo se okrenuo i otišao na svoje mjesto. E pa ovo nisam očekivala. Nisam mogla dopustiti da itko sazna za moj katastrofalan odnos sa roditeljima doma niti za moje psihičko stanje.
Baš je u tom trenutku uletjela Joy u razred sva zadihana. Dotrčala je do mene i čvrsto me zagrlila
" Evo me! Nisam mogla prije doći, uff, ne mogu disat haha. Onda... Što sam propustila?? Ti je bilo dosadno dok me nije bilo? " upitala je sva uzbuđena
" E pa, dobili smo zadaću iz geografije. Moramo napraviti prezentaciju, u paru.."
" Oooo super! Šta ćemo raditi?! Koju temu!? "
" Joy... "
" Molim? Nešto nije uredu?"
" Moram raditi prezentaciju sa...njim." pokazala sam prstom na Jungkooka
"....molim?.....TO NIJE FERRR! ZAŠTO SAM BAŠ DANAS ZASPALA!!? "
