Koncern 3: Poražena 🔚

Prolog

- Večeras izlazimo - Goran se sretno smiješio dok je gledao zbunjenu Miru.

- Izlazimo? Zašto? Kamo?

- Da, izlazimo da proslavimo, a kamo je još tajna.

- Ali...

- Nema ali. Izlazimo.

- Što slavimo? - i dalje je bila zbunjena.

- Nema više Maestra ni njegove organizacije da prijeti tebi, nema Ivone da otima našu djecu... Zar to nije razlog za slavlje?

- Je. Slobodno proslavi - rekla je potišteno i okrenula se da napusti ured.

- Miro! - pozvao ju je šokiran takvom njenom reakcijom.

- Da? - napola se okrenula.

- Zar se ne raduješ?

- Radujem se. Sad moram ići, klinci su sami - ravnodušno je rekla i tiho, kako je i došla, nestala kroz vrata. Goran je ostao zabezeknuto gledati za njom. Koji vrag se sada dogodio? Zbunjen, sasuo je konjak u grlo, a onda si je natočio još jedan da spere ljutnju koja mu se širila prsima. Maestro i njegovi su u zatvoru, organizacija mu se raspala, zrak je napokon čist. Ivona je u pritvoru, čeka suđenje za suučesništvo u ubojstvu one narkomanke i za dilanje droge, pa Una i Marko više nisu ugroženi. Mislio je da će zbog svega toga Mira biti presretna jer napokon mogu živjeti mirno i opušteno, mogu u šetnju bez straha da će netko nekoga pokušati oteti ili ubiti, njih dvoje mogu napokon... I koja mlada cura ne voli izlaske? Zaboga! U nevjerici je odmahnuo glavom. K vragu i žene! Nikad ih neće razumjeti. Već danima se micala od njega, izbjegavala ga je uz neke glupe izgovore, nije više bila onako vesela, otvorena i nasmijana. Sada se gotovo šuljala kroz kuću. Ništa mu nije bilo jasno.

Mira se nemoćno naslonila na zid pored vrata kroz koja je izašla i čvrsto stisnula oči, kao da će tako zadržati njegov lik.

Već se danima povlačila u svoju sobu ili bježala s klincima na dvorište kad bi on bio kod kuće, izbjegavala je ručkove i večere uz ispriku da baš sad Lena treba nešto, izmišljala bi obaveze kad bi se on pridružio klincima i njoj... Micala se, ali se nije mogla maknuti. Nije imala drugog utočišta za sebe i Lenu, nije imala drugog posla, nije imala nikoga tko bi joj pomogao. Nije mogla ostaviti niti njegovu djecu koju je zavoljela, srce bi joj puklo da ode od njih. Zato je šutjela i patila.

Bit ćeš moja, još su joj u glavi odjekivale te njegove riječi od one večeri kad se slomio i ispričao joj kako je njegova bivša žena kupila Unu. I bila je njegova, tu jednu noć... A onda se sve promijenilo.

Sa stepenica su se začuli odrješiti ženski koraci u štiklama koje su oštro lupkale po mramornom podu. Mira je brzo uzmaknula kroz dnevni boravak na terasu pa dalje na dvorište.

***

Evo napokon Mirine i Goranove priče. Ne znam kojim tempom će ići, moju inspiraciju je uhvatilo proljetno ludilo pa svako malo ode od kuće i samo mi se povremeno javlja, zato vas molim za razumijevanje. Uživajte u čitanju!  :)