Koncern 3: Poražena 🔚

6. Ljubomoran i ljut

Nema ljubavi bez barem malo ljubomore. Tko to ne priznaje, nije iskreno zaljubljen.

***

Nije uspio porazgovarati s Mirom te večeri. Klinci su bili nervozni, Lena je stalno cendrala, Marko se inatio i nije htio jesti, onda se nije htio kupati, pa nije htio zaspati... Una je bila tužna, šutljiva i bezvoljna, a Mira je znala da bi se trebala posvetiti i toj divnoj djevojčici, samo nije znala kada. Jasna joj nije mogla pomoći jer je opet morala spremati dodatna jela za milostivu kojoj je njihova uobičajena hrana bila preteška. Goranov zahtjev da prestane s posebnim zahtjevima nije donio rezultata, samo je tražila još više i kompliciranije, a Jasna je ipak bila samo namještenica.

Kuća je u 11 napokon utonula u tišinu, dok su njezine sobe zauzimali premoreni, nervozni, plačljivi ili ljutiti stanari. Od odraslih spavala je samo Jasna. Mira je svoju nesretnu ljubav zalijevala suzama koje su natapale jastuk, dok se u Goranovoj sobi odvijala tiha drama.

- Šta radiš ovdje? - procijedio je ošinuvši pogledom plavušu u kratkoj prozirnoj spavaćici nježne roza boje koja ništa nije skrivala, dok je rastvorena isprika za ogrtač visila s njenih ramena.

- Htjela sam porazgovarati.

- Sonja, ovo je već drugi put da ulaziš nepozvana u moju sobu navečer. Ako želiš razgovarati, dođi sutra ujutro u moj ured - još je pokušavao biti strpljiv, stvarno je pokušavao, ali je imao osjećaj da će eksplodirati ako ova spodoba u roku od deset sekundi ne napusti njegovu sobu. Naglo je otvorio prozor, tako se jako namirisala da se gušio.

- Molim te, nemoj se ljutiti. Stvarno nisam imala loše namjere - govorila je nježnim glasom, pokušavajući zvučati ranjivo. No zvučala je baš kao i njezina isprika: lažno.

- Sonja, izlazi van, razgovarat ćemo sutra. I s čim si se to tako jako namirisala, zaboga? Ugušit ću se - promarširao je pored nje i otvorio joj vrata svoje sobe.

Stisnula je usne da joj ne izleti nešto što bi pokvarilo plan i pognutih ramena otišla van.

Idiot! On će mene izbacivati! Guši ga moj parfem, ha? Koja seljačina? Pa to je Clive Christian, parfem za Afrodite, zna li on koliko to košta? O bože, kakva seljačina!

Sonja je ljutito gunđala dok je ulazila u svoju sobu. Smeta mu najskuplji parfem, valjda je navikao na miris prostog sapuna one dadilje. Niti ne zaslužuje bolje, ali ona nema izbora. Mora ga nekako privući, mora, on joj je trenutno jedini spas. Ali, prvo mora izludjeti onu dadiljicu.

I izluđivala ju je. Mira nije čula kad se Sonja vratila u svoju sobu, ali je itekako čula i vidjela kad je ulazila u Goranovu. Bilo je to baš u trenutku kad se vraćala od Marka kojega je išla provjeriti spava li i je li pokriven.

U gluho doba noći Mira je uspjela napokon sklopiti oči i upasti u neki mučan polusan kad ju je iz njega trgnulo Lenino tiho isprekidano cendranje iz promukloga grla. Skočila je iz kreveta i pipnula joj lice, a onda je prestrašeno povukla ruku. Pa njezina beba je gorila! Miru je uhvatila panika. Bilo je ovo prvi put da je malena tako bolesna. Šta sad? Šta sad? Privinula ju je na grudi i zaplakala. Šta sad? Poletjela je probuditi Gorana, no onda se sjetila da nije sam. Šta sad?

- Molim te, nemoj plakati, molim te nemoj plakati... - kroz suze je šaptala na užareno uheco. Onda je duboko udahnula i pokušala uključiti mozak. Dobro, najprije je mora istuširati. Tresla se jer je znala koliko će to malenoj biti neugodno, ali morat će pretrpjeti. Namjestila je mlaku vodu i počela polako tuširati Lenine ručice, pa nožice, no kad se podigla tuš do prsa malena je zaurlala kao nikad ranije, a iz okeca su krenule krupne suze. Mira je plakala s njom i kroz jecaje joj pokušavala tepati i smirivati je.