Koncern 3: Poražena 🔚

10. Šalica čaja

Nećete biti kažnjeni za svoj bijes, bit ćete kažnjeni svojim bijesom, rekao je Budha prije 2500 godina. Goran će tek otkriti istinitost te izreke

***

- Zna li tvoj brat tvoje planove? – bijesan je uletio u njezinu sobu dok se oblačila, u trenutku dok je navlačila svilene čarape, a svilena haljina – ovog puta svijetlo plava – bila joj je podignuta tako da se vidjela svijetlo plava trakica njezinih tangi. Polako je okrenula glavu, pogledala ga preko ramena i zavodljivo se nasmiješila te oblizala usnu.

- Došao si – dahnula je. – Napokon – počela je zavodljivo prelaziti rukom po nozi koja je bila podignuta na krevet, sve više i više, dok ga je gledala ispod napola spuštenih kapaka.

- Sonja, još jednom pitam: zna li tvoj brat tvoje planove? – podigao je glas. Baš ga je bilo briga što je skoro gola, nije se obazirao na njeno seksi zavođenje. Bio je bijesan, jako bijesan.

- Kakve planove? – nevino je zatreptala.

- Ne laži više. Zna li tvoj brat? Jer, ako ne zna, budi sigurna da će brzo doznati.

Sonja se trznula. Ne, glavni dio plana bio je plan da Lev ništa ne nasluti dok sve ne bude gotovo. Spustila je nogu na pod, uspravila se i okrenula prema Goranu.

- O čemu pričaš? Dosta mi je optuživanja, a da nemam pojma zašto.

- Sonja, prestani. Znam da si napisala onu poruku, i sama si to priznala, znam da si mi maltretirala psa, znam da hoćeš da dadilja ode, samo do prije nekoliko minuta nisam znao zašto.

- A sad kao znaš? – postajala je prkosna.

- Da, i mogu ti reći da ti neće upaliti. Još večeras ću Leva obavijestiti o svemu. Večeru ćeš dobiti u sobu, ne mogu te danas gledati za svojim stolom sa svojom obitelji.

- Jesam ja ovdje zatvorenica? To je gostoprimstvo za prijateljevu sestru?

- Prijateljevu sestru smo toplo primili, ali se ona pobrinula da ta dobrodošlica nestane. Zato ti preporučam da dobrovoljno ostaneš u ovoj sobi da te ne bih morao zaključati – ispalio je i izletio van. Žustrim je korakom produžio do Mirine sobe i prikočio pred njenim vratima. Duboko je udahnuo da se smiri i pokucao. Odvratio mu je jedan slabašni „da?"

Polako je ušao. Ležala je na krevetu s Lenom koja je grizla jedino preostalo uho gumenom zecu. Bio je to Unin pa Markov zec. Goran se raznježio.

- Vidim da je prešao dalje u nasljeđe. Tko joj ga je dao? Una ili Marko?

- Marko.

- Lijepo.

Zagledali su se jedno drugome u oči.

- Miro!

- Da?

- Nema više Maestrove organizacije. Poruku ti je ostavila Sonja.

Raširila je oči.

- Ali, ali... zašto?

- Željela se i tebe riješiti – uzdahnuo je, nervozno provukao ruke kroz kosu i sjeo na krevet. Odmaknula se koliko je mogla i privukla noge.

- Zašto? Šta joj ja smetam?

- Ne znaš?

Odmahnula je glavom.

- Miro, ti stvarno ne znaš ili se samo praviš?

Samo je tužno gledala u njega.

- Ja sam samo dadilja, i sam si to rekao.