Koncern 3: Poražena 🔚

11. Besramna laž

„Postoje tri vrste laži: laž, besramna laž i statistika", rekao je Benjamin Disraeli. Sonja o statistici nije imala pojma, obična laž joj nije bila dovoljna, pa je izabrala besramnu. Kao što je i ona.

***

- Jasna, gdje je ona šalica iz moje sobe?

- Valjda je još u vašoj sobi, nisam jutros išla gore.

- Dobro. Dajte mi čistu vrećicu – pružio je ruku dok je drugom grabio mobitel.

- Tara, treba mi Fran, opet, i to brzo – govorio je dok je trčao stepenicama prema svojoj sobi.

- Isuse, buraz, koji se vrag tamo događa?

- Sinoć sam dobio specijalni čaj.

- I?

- I nešto je bilo u njemu. Treba mi analiza.

- Jesi vadio krv?

- Mislim da bi sad bilo kasno, ne osjećam više nikakve posljedice, a i popio sam već kavu, duplu.

- Okej, spakiraj šalicu. Zovem Frana.

Kad je to napravio, zatvorio se u svojoj radnoj sobi s dokaznim materijalom na stolu. Dok je čekao, otvorio je mailove. Htio je nešto napisati prijatelju, ali nije znao koliko mu sada smije reći i čita li to još netko. Ulogirao se na tu adresu, koja je služila samo za njihovu komunikaciju, i počeo pisati, pa je obrisao, pa je opet pisao pa obrisao. Ne, ne može mu to sve napisati. Moraju se vidjeti.

Zvono na vratima najavilo je gosta. Istrčao je iz sobe.

- To je Fran. Ja ću – doviknuo je Jasni i požurio do vrata. Žustro ih je otvorio i u tom trenutku dobio šakom u nos tako da je poletio dva metra unazad, lupio glavom u zid i skljokao se.

- Hej!

- Gade jedan! – grmio je div dok je njegova šaka ostavljala novu masnicu na Goranovom licu, a onda je slijedila serija udaraca u prsa, trbuh, pa opet u glavu, ovoga puta pored uha... Goran nije bio malen niti slab muškarac, ali ovom divu nije mogao ništa.

- Stani ili pucam! – odjeknuo je s vrata još jedan muški glas, a div se bijesno okrenuo prema došljaku. Fran je uperio pištolj u napadača i bio spreman da ga upuca u ruku ako je još samo jednom podigne na Tarinog brata. U tom trenutku Fran je osjetio nešto čvrsto prislonjeno uz njegov potiljak i čuo promukli glas koji mu je nešto govorio na ruskom. Nije mu trebao prijevod. Podigao je ruke, i dalje gledajući u ovu gromadu od čovjeka.

- Policija! – rekao je. Znao je da ga ovi Rusi razumiju. Polako je slobodnom rukom krenuo prema džepu, no osjetio je kako mu se cijev pištolja jače zabija u potiljak. Svi su ostali zamrznuti u trenutku, a onda se div pokrenuo, uspravio i onome iza klimnuo glavom. Fran je osjetio kako se cijev odmiče od njegove glave i ispustio uzdah olakšanja.

Goran je ostao nemoćno ležati na podu, glavom naslonjen na zid. Sve ga je boljelo, u glavi mu se vrtjelo, pluća su mu gorjela od udarca koji je dobio i imao je osjećaj da se neće tako skoro pomaknuti. Krv iz nosa polako je preko brade kapala na majicu. Pokušao je ustati. Lev mu je pružio ruku i povukao ga uvis.

- Jel tako ulaziš kod svih svojih prijatelja? - nekako je propetljao, brišući majicom svoje krvave usne.

- Kod prijatelja ne, kod izdajica da – kresnuo mu je Lev i prezirno ga pogledao.

- Izdajica? – Goran je bio zapanjen. Lev je posegnuo u džep, izvadio svoj mobitel, pročačkao po njemu i okrenuo ekran prema Goranu. Ovome su se oči raširile od šoka kad je ugledao fotografiju.