🙋🏼♀️ Hellou maj lejdis!!!!! ❤️
Ja sam skroz zaboravila na ovaj tekst. Napisala sam ga još prije dva mjeseca i jednostavno smetnula s uma! Dešava se, jebaj ga! Ali nije mi za zamjeriti...
Ovo vam napominjem samo da vas datumi ne zbune.
Pa... evo vam još jedan divan događaj mog divnog života...
*********************
Moje divne, najdivnije žene, ovoj patnici treba malo suosjećanja! Zapravo, puno! 😩😩
Tek je prošlo pet dana, a ja više nemam snage... Nemam je ni pod malim noktom!
Pitate se što se desilo? Pizdarija! Eto to!
30.04. oko sedam sati navečer pun gas kreću dogovori za 1. Maj! Ma sprema se ludilo, fešta za anale!
Treba znati kad se nešto forsira na brzinu, da ne može dobro ispasti. Ali tko mene sluša, još manje pita.
I tako nas desetak sa još tolikim brojem klinaca završimo na nekoj lovačkoj kućici. Teče brlja u potocima, jer pivo je za pičkice...
Sav se muški dio ekipe kreće oduzimati, ženski dio trčkara za djecom, a ja, svečano dvorim i kuham gulašinu od 5 kila mesine. U međuvremenu kresnemo lagani roštilj, pa malo vesele igre, pa dođe na red i taj moj gulaš...
Kad smo se svi fino napapali, djevojke su mi pomogle pospremiti stol.
Napokon si mislim da bih se i ja mogla malo opustiti, ili malo više, ovisno o tome koliko će na mene djelovati viski koji skoro nikad ne pijem. Lijepo si ja natočim viski ko da je sok od jabuke, nazdravimo i raspalim ja muziku. Spajam mobitel na zvučnik i navijam si za dušu! Ori to do daske, pa možda i mečka u šumi zapali kukovima!
Veliki "nogometaši" krenu napucavati loptu, i utakmica je u punom zamahu, kad moj mali nećak dotrči do Srkija.
- Puf, Drki, vihoko! Do neba! A'de! A'deeeee!
I uzima on, majstor Srki, loptu, uhvati zalet i šutne loptu punom snagom. Ma do neba ona ode! Lopta je oblake razderala! Klinci plješću oduševljeno, gledajući u visine, rastrče se svatko na svoju stranu i hvataju loptu, pa mu opet dodaju da "puf vihoko".
I dok on tako glumi profića, pokazujući svoje umijeće, ja prebacim na sljedeću pjesmu.
- Daj onu najskuplju! - vikne mi šogor.
Nasmijem se i tražim "Nesanicu"... Stisnem "play"... Pjesma samo što je krenula, kad odjednom vrisak, muk... Pa jauk koji me zaledi i od kojeg mi vilica utrne, jebote!
Zamislio moj Srki-Drki da je Lovren, Modrić i Rakitić u jednom, pa pokušao izvesti... a ja ni ne znam šta! Salto i škarice i skok u vis... Pa lijepo odletio u zrak i pun šut, punom težinom pao na lakat.
Ustaje on, a ruka izvrnuta ko u horor filmu. Usta mi se osuše i ne mogu ni mrdnuti. Zijevam ko riba na suhom, a noge ni da se pomaknu.
On momentalno problijedio, šaka natekla i sve sikće od bolova.
- Skidaj mi tu jebenu majicu! - vrisne.
Potrči moj brat prvi, polako vuče rukav i sad svi čekamo, a Srki se uvija ko glista...
- Gotovo je! - dahće. - Odoh ja u grob! Mozak mi je eksplodirao, jebote život i nema dalje. A mlad sam još! Mlad sam da umrem!
- Plačipičko! Nije te tenk pregazio! - Pero se drži na distanci i sav se stišće dok mu gleda u ruku.
- Ok izgleda. Ništa ti nije. - kaže mu njegov brat. - Popij rakiju! Namaži ruku rakijom. Okupaj se u rakiji! Sve je pod kontrolom. Ok izgleda, kažem ti!
