I takoooo.... Obećala sam nastavak, pa eto....
😈😈😈😈
Taj je moj treći dan godišnjeg bio u znaku ljenčarenja i izležavanja. Pa, sve do navečer kad smo se spremili i krenuli na neku lokalnu feštu.
Nije bilo previše ljudi, ali je bilo dovoljno alkohola da svi budu veseli. I tako smo malo plesali, pili, smijali se i negdje oko 3 ujutro kad je bend najavio kraj, pohitali u aute u potrazi za nekim klubom koji još radi.
I tako smo se vozikali dobrih 45 minuta, jer ova bi na cajke, ovaj na rock, ova na neku tehnjavu... Srki bi na burek, Kiki na hamburger, Pero bi na kurve...
Na kraju smo završili na vikendici Srkijevog brata. Taj dio se ne usudim prepričati, jer je bilo kao da pse pustiš s lanca... Znači strašno!
Znala sam da je vrijeme za konačni fajrunt kad sam se popela na stol i počela skidati pokrete MC Stojana! Totalni kolaps!
Muški su samo padali ko kruške, jedan za drugim... Po trojica su se strpali u isti krevet, dvojica su se razvalila na podu, a Pero je bio još toliko pribran da je postavio šator ispred ulaza i zakukuljio se unutra s bocom viskija.
Evo sva se stresem kad se sjetim.
Žene su pak, jedna po jedna, ispipavale strateška mjesta svojih mužjaka u potrazi za ključevima auta. Na kraju sam ja bila ta sretnica, jer je Srki kroz san izvukao ključeve i dao mi ih. Oko moje!
Natrpale smo se u auto i krenule. Sve sam ja to uspjela razvesti po kućama i napokon stigla doma. Kako sam legla tako sam zaspala ko top.
Negdje oko podna probudilo me zvono na vratima. Ko mrtvac sam se dovukla do ulaza i mučno zastenjala gledajući u šogoricu.
- Zvali su me momci. Gladni su! I bez cigareta. Kaže Srki da ti je mobitel isključen.
- Nije moj problem ako su gladni. - samo što ne hropćem.
- Ma znam. Ali, odemo do dućana i onda kod njih. Šta ćeš doma? - cvrkuće ko ptičica.
- Spavati! Logično!
- Možeš i tamo odspavati. Hajde, idemo!
Gledam je ja, ljubomorna na njenu poletnost. Od kud joj snaga, majku joj!
- Aha. Uđi. - ostavljam otvorena vrata i krenem natrag u sobu.
Stavljam mobitel na punjač i s mukom tražim čistu odjeću, pa pravac pod tuš.
Usput smo pokupile Perićevu djevojku, stale u dućan po doručak i eto nas na vikendici.
Majmuni goli trčkaraju oko bazena, na stolu lonac od pet litara kave, a i nezaobilazna rakijica.
Sve mi se stislo, želudac preokrenuo.
Kad smo se najeli, a dečkići malo došli sebi, moj i Srkijev brat su otišli po meso za roštilj, jer ionako danas nitko nema šta raditi pametnije...
I tako je krenulo sve ispočetka. Hrana, cuga, alkohol, ples i veselje. Srećom, sve smo popratili igranjem nogometa i odbojke, pa je kod rijetkih alkohol došao do izražaja.
Većina nas je otišla kućama do deset navečer, a par najhrabrijih su ostali...
Legnemo Srki i ja u krevet, nit nam se živi niti umire... Gledamo kao neki film, a kapci teški ko olovo.
Pola četiri, drnda Srkiju mobitel. Oči mi ko sovi, jer me uhvatila panika da se nešto desilo. Srki hrče ko zaklan.
Dohvatim ja njegov mobitel, trepćem... Ma samo što se ne uštipnem uvjerena da sanjam.
