My new life ✔

Part 3

...

Ušla sam u zgradu u kojoj ću živeti. Prišla sam starijoj ženi, koja je sedela za recepcijom

"Dobar dan. Ja sam Laila Wang. Zvala sam vas pre par sati u vezi stana." Rekla sam.

"Da, da. Ja sam Barbara Smith, vlasnica stanova. Možeš me zvati g. Smith ili kako već tebi odgovara." Rekla je sa nekim simpatičnim glasom.

"G. Smith je u redu." Rekla sam, na šta je klimnula glavom.

"Tvoj stan je na 3. spratu, broj 28." Rekla je i dala mi ključeve.

3. sprat? 28. stan? Wow. Kakva slučajnost. Baš kao moj rođendan.

Malo sam joj se nasmejala i uzela ključeve.

"Uzgred, tvoja cimerka će se useliti sutra." Rekla je, na šta sam samo klimnula glavom i krenula ka mom stanu.

Narednih sat vremena sam provela noseći stvari u stan sa ona dva čoveka od pre.

...

"Konačnooo..." Rekla sam i bacila se na krevet.

S obzirom da se stan sastoji iz manjeg dnevnog boravka, koji je spojen sa kuhinjom, kupatilo i dve sobe, nisam htela ništa da pravim kako meni odgovara. Sačekaću cimerku pa ćemo videti.

"Za sada ga neka ovako."

Uzela sam telefon i počela da razgledam poslove koji traže radnike.

Neću odmah da radim posao za koji učim. Bar dok ne završim ovu 'praksu'.

Zapisala sam par mesta koja ću da posetim sutra.

"A sada spavanje." Rekla sam i ugasila svetla.

Par minuta kasnije sam zaspala.

...

*jutro*

-ding, dong-

Zvuk zvona me je probudio.

"Ko je u ovo doba jutra." Rekla sam kada sam videla da je 6:15.

Pospano sam prišla vratima i otvorila ih. Ispred je stajala neka devojka mojih godina i sa osmehom od uha do uha.

"Ćao! Ja sam Emma Miller. Tvoja nova cimerka." Rekla je veselo i zagrlila me.

Ha? Šta se dešava? Mislim da se nisam još probudila.

Prekinula je zagrljaj i uletela u stan. Krenula sam za njom. Ali, kao usporeni snimak.

"Nadam se da ti ne smeta ovakav raspored. Ako ti se nešto ne sviđa, slobodno promeni. Druga soba je prazna." Rekla sam i usput zevnula nekoliko puta.

"Ma super je. Samo mi reci koja je soba prazna." Rekla je, a ja sam uperila prstom na praznu sobu.

Kao munja je prošla pored mene i unela ostale stvari iz hodnika u njenu sobu.

Kako neko može da bude toliko energičan ovako rano...

Zatvorila sam vrata i ušla u moju sobu. Bacila sam se na krevet i vratila se u zemlju snova.

...

"Ma šta kažeš. Ostavili su te samu, znajući da će oni da dođu?" Pitala je Emma, na šta sam samo klimnula glavom.

Ne znam kako, ali trenutno sedim sa Emmom u dnevnom boravku i prepričavam joj šta se desilo juče. Kako i zašto, ni sama ne znam.

Samo smo se odjednom našle na trosedu i uveliko pričale o našem životu. Ne znam kako joj je uspelo. Nikada u životu nisam imala ovako dugačak razgovor.