My new life ✔

Part 4

...

"Žao mi je, ali ne možeš više ovde da radiš. Mušterije se jednostavno ne uslužuju tako. A i sam tvoj izgled je nekako odbojan. Ne znam zašto sam te uopšte i zaposlila." Rekla je vlasnica butika i zalupila vrata butika preda mnom.

"Divno. Baš divno." Rekla sam i krenula u potragu za novim poslom.

Dok sam buljila u telefon, sudarila sam se sa nekim.

"Izvini." Rekla sam ne gledajući osobu i samo nastavila dalje.

...

XXX's P.O.V.

Upravo mi se završila pauza za ručak, a ja ni na pola puta do kompanije.

Super. Baš super.

Dok sam žurio, sudario sam se sa nekom devojkom.

"Izvini." Rekla je ni ne gledajući me i samo nastavila dalje.

"Ta kosa mi je poznata." Rekao sam i počeo da razmišljam gde sam je pre video.

"Ma pusti kosu. Kasnim. Yoongi će me ubiti."

...

Laila's P.O.V.

"Primljena si. Možeš početi sutra." Rekao je gazda.

Klimnila sam glavom. Ali sutra...

...

"Kako se ponašaš prema mušterijama tako?! Otpuštena si!" Viknuo je.

Samo sam se nasmejala i izašla iz radnje.

I ovaj posao ide sa liste.

...

"Primljena si."

...

"Otpuštena si!"

...

"Možeš početi sutra sa poslom."

...

"Molim te napusti moju radnju. Nema potrebe više da radiš ovde."

...

"Sviđa mi se tvoj stav. Primljena si."

...

"Da nisi slučajno veštica?! Kako si uspela odraslu osobu tako da uplašiš?! Otpuštena si!"

...

Ušla sam u dnevni boravak i bacila se na trosed. Emma je bila u kuhinji i spremala nam večeru.

"Da pogađam. Otpuštena?" Pitala je.

Samo sam podigla ruku i pokaza '👌'. U poslednjih mesec dana smo se baš zbližile. Može se reći da smo najbolje prijateljice. Ali sada stvarno ne želim da je slušam.

"Znala sam. Koji ti je ovo posao po redu. 15? 16?" Pitala je i spustila palačinke ispred mene.

"19." Rekla sam i sela na trosed.

"Da preformulišem. U poslednjih mesec dana si našla 19 poslova i sa svih bi bila otpuštena u roku od 1 ili 2 dana." Rekla je.

Samo sam je streljala pogledom i uzela jednu palačinku.

"Znaš, akcija u mojoj kompaniji još uvek traje. A i možeš da radiš posao koji ne zahteva od tebe da komuniciraš sa klijetima." Rekla je, na šta sam je odmah pogledala.

Prasnula je u smeh.

"Šta?" Pitala sam punih usta.

"Pogledala si me kao neko štene koje su upravo usvojili, kada sam ti pomenula komunikaciju sa klijentima. Još ta viseća palačinka." Rekla je kroz smeh.

"Sutra ideš sa mnom do fakulteta da predam izveštaj o mojoj 'praksi'." Rekla sam i prstima naznačila reč praksa.

"Može. Sutra svakako ne radim." Rekla je.

"Kakav ti je to raspored radnih dana? Čas radiš, caš ne. Jesi sigurna da je ta kompanija stabilna?" Pitala sam.

"Imaju dve grupe radnika i naizmenično radimo. Na primer: Ja radim danas, a ti sutra. Pa ja sledeći dan, i sve tako do vikenda. Vikend se inače ne radi, osim ako ne radimo na nekom velikom projektu koji zahteva više vremena. Onda može da se desi da radimo i subotom." Objasnila je.

"Sviđa mi se. Sutra, odmah posle fakulteta, idemo u kompaniju." Rekla sam.

"Samo ćeš morati malo, kako da kažem, profesionalnije da se oblačiš." Rekla je i odmerila me.

Imala sam široki duks i helanke na sebi.

"Kao na primer...?"

Pokazala mi je par slika na internetu i odeću koju ona nosi.

"Zaštooo? Znaš da mrzim takvu odeću." Rekla sam plačljivim glasom.

"Ako želiš da te zaposle, moraćeš." Rekla je i sela na njen krevet.

Bacila sam se pored nje i počela da bacam ruke i noge.

"Ne mogu da verujem koliko si se promenila za ovih mesec dana. Sećam se kada smo se tek upoznale, bila si tako hladna i nedodirljiva. A pogledaj se sada. Ponašaš se kao dete zbog odeće." Rekla je kroz smeh.

"Nije smešno. Ne osećam se slobodno kada nosim nešto uskooo..." Rekla sam plačljivim glasom i nastavila da mašem rukama i nogama.

"Hajde mala bebo. Idi da spavaš. S obzirom da nemaš ništa profesionalno za obući, moramo da ustanemo ranije i da ti kupimo par stvarčica." Rekla je i dovukla me do moje sobe.

"Ali mogu nešto tvoje da obučeeem..."

"Znaš da nosim broj više od tebe. A ako obučeš nešto moje, onda se ništa neće razlikovati od... toga." Rekla je i pokazala na moj duks.

"Dobroooo..." Rekla sam mrzovoljno i počela da se presvlačim.

Onda sam se bacila na krevet i za par minuta zaspala.

...

*jutro*

Trenutno idemo ka sekretarici.

"Pripremi se da vidiš 8. svetsko čudo. Nemoj da vrisneš." Rekla sam joj i pokucala.

Onda sam otvorila vrata i ušle smo.

"A-" Krenula je da vrisne, ali je odmah stavila ruku preko usta.

Pogledala sam je i streljala je pogledom. Onda sam se okrenula ka plastici, ovaj sekretarici, i prišla joj. Opet me je odmerila.

Jesu li joj i jagodice sada veštačke? Wow... Šta je sledeće? Jezik? Onda bi joj celolupna usta izgledala kao konzerve sa ribom.

"Moja mesečna praksa se završila. Došla sam da predam izveštaj i uzmem završna dokumenta." Rekla sam i dala joj izveštaj.

Samo ga je prelistala pogledom i bacila na susedni sto. Otkucala je nešto na kompjuteru i štampač se oglasio. Odštampala je neke papire i dala mi.

"Potpiši se ovde, ovde, ovde i ovde i možeš da ideš." Pokazala mi je mesta za potpis sa njenim veštačkim, metarskim noktima i ja sam na brzinu potpisala.

"Izvoli." Rekla je nezainteresovano i dala mi par papira, dok je ostale bacila preko mog izveštaja.

Samo sam se okrenula, podlaktila Emmu koja i dalje blene u plastiku, ovaj, sekretaricu, i izašla.

"Kakva je to vrsta čoveka?" Rekla je iznenađeno. "Jesi sigurna da nije lutka u pokušaju?" Dodala je.

"Ne, nije. Ljudsko biće glavom i bradom. Mada sam se i ja to isto pitala u početku." Rekla sam joj.

Izašle smo sa teritorije fakulteta. Okrenula sam se i pogledala zgradu.

"Zbogom. Nije mi bilo lepo poznavati te. Samo si mi stvarala dodatne muke." Rekla sam i mahnula zgradi.

"Jesi ti to pijana?" Pitala me je Emma.

"Ne. Odakle ti to?" Pitala sam je zbunjeno.

Gledala me je par sekundi i odmahnula glavom. Onda me je uhvatila za ruku i krenula ka autobuskoj stanici.

...