Da li život zaista može da krene na bolje, nakon mnogih uspona i padova? I da li "bolji" život može ostati bolji, ili je i to samo jedna od prolaznih faza?
Samo želim da vam se zahvalim zato što čitate moju priču i nadam se da vam se sviđa.
Unapred...
"Ne mogu da verujem da više nismo zajednoo..." Rekla je Emma plačljivim glasom.
"Prestani. Ponašaš se kao da sam prešla u drugu kompaniju. A ne u drugu kancelariju." Rekla sam.
"Znam, ali..."
"Emma..."
"Dobrooo... Ako si spremna, idemo. Mislim da nas taksi već čeka." Rekla je mrzovoljno i otvorila vrata stana.
"Evo me." Rekla sam i izašla za njom.
Onda smo krenule ka kompaniji.
...
Stajale smo ispred kompanije.
"Želim ti mnogo, mnogo sreće na svom novom poslu. Znam da će ti trebati." Rekla je sa zlobnim osmehom.
"Hvala..." Rekla sam mrzovoljno.
"A baš me interesuje, zašto sada još više mrziš Jina? Nije mi izgledalo tako kada ste plesali zajedno na proslavi." Rekla je Emma i zlobno se nasmejala.
"Ne znam ni ja. Ali ga sada još više ne podnosim." Rekla sam mrzovoljno. "I pusti sada to. Idemo." Dodala sam brzo.
"Hmm... Znaš ti dobro zašto. Samo nećeš da kažeš." Rekla je sa zlobnim osmehom.
Da znam. I ne planiram da ti u skorije vreme kažem.
Taman smo krenule da uđemo, kada sam, odjednom, osetila nečiju ruku na glavi. Odmah sam se okrenula.
"Hej mala." Rekao je Jackson sa osmehom i poljubio me u obraz.
Onda je stavio ruku preko mojih ramena. Malo sam se nasmejala. Naravno, obrazi su već paprike, ali dobro.
Zašto je ovoliko teško naviknuti se na ljubav brata?
"Otkud ti?" Pitala sam.
"Posao." Rekao je i pokazao mi poslovnu torbu koju je imao u ruci.
"Ahaa..." Rekla sam.
Ušli smo u kompaniju.
"Šta ima kod tebe?" Pitao je.
"Ništa. Upravo se spremam da uđem u pakao." Rekla sam mrzovoljno.
