My new life ✔

Part 10

...

"Ugovor je poništen. Molim vas napustite ovu prostoriju. Ukoliko želite da razgovarate, zakažite sastanak." Rekla sam.

"Zovite direktora! Ne idem ja nigde!" Vikala je.

Uzela sam telefon i pretvarala se kao da sam ukucala neki broj.

"Halo? Dobar dan. Želela bih da prijavim nezakonitu prodaju-"

Odgurnula mi je ruku sa telefonom od uha i udarila mi šamar. Mislim da me je čak i malo rasekla prstenom koji je nosila.

"Kako se usuđuješ da me prijaviš?! Znaš li ti ko sam ja?!"

Batler, koji je došao sa njom, ju je odmah udaljio od nas i nekoliko puta se izvinio. Onda ju je povukao van prostorije.

Tišina.

"Jesi dobro?" Pitala me je Emma uplašeno.

"Ha? Da... Idem do toaleta." Rekla sam i brzo izašla.

Emma's P.O.V.

Izašla je. Taeya mi je prišla, pošto samo ona nije imala klijenta.

"Ne mogu da verujem šta se upravo desilo. Da obavestim direktora?" Pitala je.

"Sačekaćemo da se Laila vrati. Ipak se tiče nje. Nećemo da radimo ništa bez njene dozvole." Rekla sam.

"Ali videla si šta se desilo!" Rekla je malo glasnije.

"Taeya. Nije tvoja stvar." Rekla sam hladno i sela za svoj sto.

"Da... Izvini." Rekla je i vratila se za svoj sto.

Kako može tako brzo da se veže za ljude? Ima previše dobro srce.

...

Laila's P.O.V.

Kada sam stigla u kupatilo, odmah sam proverila ima li nekoga. Kada sam utvrdila da sam sama, pustila sam da mi suze idu.

"Hah. Wow... Baš si slabić." Rekla sam svom odrazu u ogledalu. "Pusti prošlost Laila. Ne budi glupa i prestani da razmišljaš o njoj."

Pustila sam vodu i malo pokvasila lice. Usput sam i očistila ranu od prstena. Onda sam je posušila.

"Zašto oči moraju da crvene? Zašto?" Rekla sam.

Odjednom je neka devojka ušla. Izbegla sam njen pogled i izašla. Onda sam krenula ka mom sektoru. Ali... Ja ne bih bila ja, kada me nesreća ne bi pratila na svaki korak. Na putu do sektora sam naišla na g. direktora i Jimina.

Divno. Baš divno.

"Dobar dan." Rekla sam tiho i brzo prošla pored njih.

"Laila."

Dođavola.

"D-da?" Rekla sam i polako se okrenula ka njima.

Jimin mi je prišao i pogledao me je.

"Šta ti je sa obrazom? I očima? Jesi to plakala?!" Pitao je panično.

Primetila sam kako je Jin krenuo ka nama.

"Ma ne. Samo... A-alergija. Ništa strašno. Nego, moram da idem." Rekla sam i bukvalno potrčala ka sektoru.

Bravo za izgovor.

...

Jin's P.O.V.

Taman sam stigao do njih, ali je već otišla.

"To mi uopšte ne liči na alergiju." Rekao je Jimin.

"Šta?" Pitao sam.

"Laila. Oči su joj crveni. I obraz joj čudno izgleda. Kaže da je alergija, ali mi ne liči na alergiju. Pre sam bio u njihov sektor i izgledala je sasvim okay." Rekao je zabrinuto.

"Ako kaže da je alergija, onda jeste. Nemoj da se opterećuješ oko toga." Rekao sam i krenuo ka mojoj kancelariji.

"Da, ali... Ne znam. Nešto mi se tu ne sviđa. Možemo li da pogledamo video kamera iz njihovog sektora?" Pitao je.

Pogledao sam ga.

"Jimin..."

"Molim teee..." Sklopio je ruke ispred sebe i izbuljio oči.

Ugh... Kako mu ovo uvek upali?

"Dobroo..." Rekao sam i izdahnuo.

Skočio je veselo i potrčao ka mojoj kancelariji.

"Čekaj me!" Viknuo sam i potrčao za njim.

...

"Rekao sam ti da nešto nije u redu!" Viknuo je, dok je pokazivao na snimak kamere.

"Ko je ta žena?" Pitao sam hladnim tonom.

"Emma mi je rekla da je prodala informacije naše kompanije, ali su je uhvatili i odmah je pokrenula proces prekida ugovora." Rekao je.

"Pokreni tužilački proces protiv nje zbog informacija. I pozovi Lailu ovde." Rekao sam.

"Okay." Rekao je i izašao.

...

Laila's P.O.V.

Vratila sam se u sektor i sela za svoj sto. Obraz sam sakrila sa kosom, kako mi ne bi postavljali bespotrebna pitanja.

"Laila..." Rekla je Emma.

"Nemoj ništa sada da me pitaš." Rekla sam.

"Okay." Rekla je tiho i vratila se poslu.

Taeya mi je prišla sa čašom vode.

"Izvoli." Rekla je.

"Hvala." Rekla sam tiho i malo se nasmejala.

Uzvratila mi je osmeh i vratila se za svoj sto. Onda je Jimin ušao i došao do Emme.

Ne sviđa mi se to što je ovde.

"Daj mi svu dokumentaciju koju imaš o ženi koja je pre pravila haos." Rekao je.

Onda se okrenuo ka meni.

"Direktor te traži." Rekao je.

Kako-

Odmah sam pogledala okolo i videla kamere.

Zaštoo...

"Moram da idem, je l' da?" Pitala sam, na šta je samo klimnuo glavom i malo se nasmejao.

Izdahnula sam i ustala. Onda sam otišla do Jinove kancelarije.

...

Stala sam ispred vrati i pokucala.

"Napred." Čuo se Jinov glas.

Idemo...

Izdahnula sam i ušla. Odmah sam primetila koliko je ova kancelarija ogromna. Onda sam videla Jina kako gleda nešto na kompjuteru.

"Tražili ste me?" Rekla sam i pogledala ga.

"Priđi." Rekao je, ni ne gledajući me.

Stala sam ispred njegovog stola. Odjednom je otvorio jednu fioku i izvadio nešto. Onda je to nešto stavio ispred mene.

Krema?

Pogledala sam ga zbunjeno.

"Taj 'detalj' na obrazu ti uopšte ne stoji." Rekao je, i dalje, ne gledajući me.

Refleksno sam stavila ruku na obraz sa ranom.

"Hvala. Ali nema potrebe. Ako vam više ne trebam, vratila bih se svom poslu." Rekla sam i makla ruku sa obraza.

Pogledao me je. Malo sam poskočila.

Zašto si se kog đavola uplašila?! Nije se ni pomerio! Samo te je pogledao!

Ustao je i došao ispred mene. Usput je uzeo kremu u ruke. Onda je lice približio mojem. Malo sam se udaljila, ali se opet približio.

"Možete li da se udaljite? Previše ste blizu za moju udobnost." Rekla sam i opet se udaljila.

Ali se on opet približio.

Izvršiću ubistvo.

"G. Ki-"

Onda mi je pomerio kosu iza uha. Srce mi je poskočilo.

...