Da li život zaista može da krene na bolje, nakon mnogih uspona i padova? I da li "bolji" život može ostati bolji, ili je i to samo jedna od prolaznih faza?
Samo želim da vam se zahvalim zato što čitate moju priču i nadam se da vam se sviđa.
Unapred...
Oups ! Cette image n'est pas conforme à nos directives de contenu. Afin de continuer la publication, veuillez la retirer ou mettre en ligne une autre image.
Oups ! Cette image n'est pas conforme à nos directives de contenu. Afin de continuer la publication, veuillez la retirer ou mettre en ligne une autre image.
"Samo mi je žao one koje će Jin, zbog ljubomore, oboriti s nogu. Ali bukvalno." Rekla sam kroz smeh.
*ding dong*
"Ja ću!" Viknula je i potrčala ka vratima.
Izašla sam u dnevni boravak i pogled mi se odmah sreo sa Jin-ovim raširenim očima. Zlobno sam se nasmejala. Onda sam se okrenula u krug.
"Kako izgledam?" Pitala sam i prišla mu.
Progutao je knedlu i nastavio da gleda.
"Jiin..." Rekla sam kroz smeh, ali se ne odaziva.
"Jii~" Rekla sam pevajući i mahala rukom ispred lica.
To ga je očigledno vratilo iz zemlje snova.
"Zašto moraš da budeš tako lepa? Biće mnogo nepoželjnih pogleda zbog toga." Rekao je plačljivim glasom.
"A ti bi da nisam lepa, je li?" Prekrstila sam ruke i podigla obrvu.
"Ne okreći moje reči protiv mene. Znaš na šta mislim." Rekao je mrzovoljno.
"Okay, okay. Hajde idemo. Ne bih da kasnimo." Rekla sam kroz smeh i povukla ga ka vratima. "Ćao Emma." Dodala sam.
...
Dosadnooo...
Stojim pored Jin-a, dok se on bukvalno uživeo u razgovor sa nekim poznanikom.
Kako mogu ovoliko dugo da pričaju? Gori su od svih tračara zajedno.
I samo da nadoda na mojoj nervozi, taman kada je završio sa razgovorom, g. Bush i, ugh, Melani, su nam prišli. Njih dvojica su odmah počeli nešto na brzinu da pričaju, a Melani mi je diskretno prišla.
