My new life ✔

Part 25

...

Laila's P.O.V.

Mmm... Šta to tako lepo miriše?

Polako sam ustala i protrljala oči, kako bih se brže probudila. Otvorila sam oči i pogledala okolo.

"Gde sam ja? Ovo nije moja soba. Da nisam-... Čekaj."

Pogledala sam pored sebe i videla prazan prostor.

"Probudio se?!" Viknula sam tiho (A/N: What? 😂) i brzo ustala iz kreveta.

Potrčala sam ka vratima i otvorila ih. Onda sam se sudarila sa nekim. Odmah sam pogledala ko je.

Jin, naravno.

"I-izvini..." Rekla sam i malo se udaljila od njega.

"U-u redu je." Rekao je.

Onda sam videla da u ruci ima moju torbu i neku kesu. Pogledala sam ga zbunjeno.

"A... Ovaj... Moramo sada da krenemo. Posao čeka." Rekao je

U tom trenutku, kao da mi je stena pala na glavu, shvatila sam da danas nije vikend. To, i da verovatno, baaš kasnimo.

"Predpostavljam da je uveliko prošao početak radnog vremena." Rekla sam, na šta je klimnuo glavom.

U sebi sam prevrnula očima.

Bravo Laila. Bravo. Prosto si morala da zaspeš.

Izašli smo iz kuće i ušli u auto. Ceo put smo samo ćutali.

Ugh... Tako, neprijatno...

...

Nakon duge vožnje, auto se zaustavio. Pogledala sam kroz prozor i videla da smo ispred zgrade gde je moj stan.

"Ali... Ovo je-"

"Ne moraš danas da dolaziš u kompaniju. Ipak sam ja krivac što kasnimo." Rekao je i pogledao me.

"A-"

"I nemoj da misliš da je ova naša situacija gotova. Doći ću večeras da, konačno, obavimo razgovor." Prekinuo me je.

Na to me je uhvatila panika. Ali i nervoza. Pogledala sam ga kiselo.

"Samo pokušaj." Rekla sam i izašla iz auta.

Potrčala sam u zgradu i, na moju sreću, ušla u prazan lift. Čim su se vrata lifta zatvorila, čučnula sam.

"Ahhh... Šta ovo bi? Kako sam uspela da ne dobijen srčani udar? Zašto mora do kraja da bude tako... Tako... Ahh... I ja baš moram do poslednjeg da ga provociraš. A znam da će doći večeras. Gotova sam. Aahh..." Govorila sam plačljivim glasom.

"Ali ću prvo biti gotova od strane Emme. Još kad sazna da će Jin da dođe... Ma bolje da se bacim sa zgrade i okončan sebi muke."

Izašla sam iz lifta i došla do vrata mog stana. Otključala sam ih i ušla. Kada sam ušla u dnevni boravak, odmah sam zatekla Emmu kako gleda TV.

Danas ne radi?! Zaštooo...

Stala sam na prste i polako krenula ka mojoj sobi.

"Kada se presvučeš, želim da znam razlog zbog kojeg nisi bila tu." Rekla je, ni ne gledajući me.

"Dobrooo..." Rekla sam kao neko dete i otišla u moju sobu.

Spustila sam torbu i kesu na krevet.

"Čekaj..."

Pogledala sam kesu i udarila se po glavi.

"Kako sam uspela da uzmem njegovu kesu?! Kako?!" Rekla sam sa nevericom u glasu.

Uzela sam kesu i polako pogledala šta ima u njoj.

"Molim te da nije ništa bitno, molim te da nije ništa bitno..."

Videla sam neku kutiju i izvadila je. Na njoj je zalepljen neki presavijeni papir.

"Da li da vidim šta piše ili ne?" Pitala sam samu sebe i ipak pogledala.

Prijatno Lala. ^^

"Prijatno?" Rekla sam zbunjeno.

Onda sam otvorila kutiju i videla hranu u njoj.

(A/N: Znate ono 'bento' ili kako se već zove. Ovo je slično tome.)

"Ovo je... Stvarno sam najgora osoba na svetu." Rekla sam mrzovoljno.

Zatvorila sam kutiju i spustila je na krevet. Na brzinu sam se istuširala i presvukla. Onda sam uzela kuriju i otišla u dnevni boravak.

"Šta je to?" Pitala je Emma čim je videla kutiju.

"Moj doručak..."

"Zašto zvučiš kao da ti je ispao iz ruku i sve se prosulo?" Pitala je.

"Nije se ništa prosulo. Samo... Ahh... Nebitno. Da pređem ja odmah na stvar, pošto ti u očima vidim koliko žarko želiš da znaš šta se desilo." Rekla sam.

"Da, da, da... Reciii..." Rekla je nestrpljivo.

Tu sam počela da joj pričam celu pustolovinu.

...

Dobro, ne baš celu. Izostavila sam deo gde Jin dolazi večeras.

"Woow... Stvarno si... Pa ovo se ni u dramama ne dešava." Rekla je.

"To sam i ja pomislila." Rekla sam.

"Ko bi rekao da je Jin tvoj davno izgubljeni Ji." Rekla je kroz smeh.

"Nije moj..."

"To može uvek da se promeni." Rekla je sa zlobnim osmehom i počela da me udara laktom.

"Prestaniii..." Rekla sam tiho, sa crvenim obrazima.

*ding dong*

(A/N: Jungkookieee...)

"Ko je sa-"

"Ja ću!" Rekla je Emma veselo i otišla da otvori vrata.

Ko bi mogao da-... Čekaj.

Pogledala sam kroz prozor.

Mrak.

Zar je već pao mrak? Kako? Kad pre? Ako je sada mrak, znam samo jednu osobu koja bi u ovo vreme bila ispred vrati.

"Da, da. Unutra je. Samo pravo. Da izađem? Ali-... Okaaay... Zovite kada završite. Ili ne. Ne zovite. Prespavaću kod prijateljice. Lepo se provedite." Čula sam Emmu i nakon njene poslednje rečenice, čula sam zatvaranje vrata.

O ne. Jin je tu.

Samo što sam pomislila to, Jin je ušao u dnevni boravak.

"Hej. Spremna za ovaj dugo očekivani razgovor?" Rekao je i počeo da mi prilazi.

Odmah sam ustala i uzela jastuk. Jin me je pogledao zbunjeno.

"N-ne prilazi!" Viknula sam i stavila jastuk ispred sebe.

"Zar ćemo opet ovo da radimo?" Pitao je i nastavio da mi se približava.

Popela sam se na trosed i uzela još jedan jastuk.

"Laila... Siđi pre nego što padneš i povrediš se." Rekao je i stao pored naslona troseda.

Zašto imam osećaj da sada već preteravam?

Polako sam spustila jedan jastuk.

"Tako. A sada siđi." Rekao je i pomerio ruku ispred mene.

U redu je. Zar ne? Samo ćemo da razgovoramo kao civilizovani ljudi. Ništa strašno.

Nesigurno sam prihvatila ruku i krenula da siđem sa troseda. Usput sam i drugi jastuk spustila. Međutim...

"O-ouuu..."

Zaštooo?

...