My new life ✔

Part 33

...

Čačkala sam nešto po kompjuteru kada je, odjednom, Taeya ušla. Pogledala sam je zbunjeno, zato što nikada ne dolazi ovde. Ako joj nešto trebam, zove me preko telefona.

"Otkud ti?" Pitala sam.

"Neko želi da te vidi." Rekla je ukočeno.

"Ko?" Pitala sam zbunjeno.

Pokazala je tom nekom rukom da uđe. Kada je ušao, ili bolje rečeno, kada su uši, izbuljila sam oči kao sova.

"Šta vi tražite ovde?!" Viknula sam besno.

"Zar ćeš tako da se ponašaš prema nama?!" Uzvratila je Elizabet istim tonom.

"Naravno da hoću! Kako se uopšte usuđujete da stanete preda mnom?! Zar nemate ni malo stida?!" Vikala sam kao luda.

"Laila, zar se tako razgovara sa ocem?" Rekao je moj 'tata'.

"Da, tako se razgovara. I ne smatram te ocem. Nikad ni nisam." Rekla sam sa otrovom u glasu.

"Laila!" Viknuo je.

"Šta?! Treba sada da se nasmejem od uha do uha i da te otvorenih ruku dočekam?! A to što si me onako ostavio, znajući da će oni ljudi doći, nećemo ni da pomenemo?! E pa prevario si se. Da si me imalo voleo i smatrao svojom ćerkom, vratio bi se po mene, pa makar te i uhvatili! Zato nemoj sebe da nazivaš mojim ocem, zato što to nisi!" Viknula sam.

I već osećam kako me oči peckaju, zato što suze polako nadolaze. Onda su se vrata pored mene otvorila i Jin je izašao za zbunjenim izrazom lica.

"La-"

"Ne sada Jin." Prekinula sam ga i streljala pogledom ovo troje.

"Pošto ga ne smatraš ocem, kako si se usudila da prodaš NAŠU kuću?!" Viknula je Elizabet.

"Ko ti misliš da si pa da to uradiš?!" Nadovezala se Nora.

Ni malo se nisu promenile...

"Zakoniti vlasnik trećine imovine. I same znate da je pokojni deda sve prepisao na nas tri, tako da imam svako pravo. A pošto ste vi OTIŠLE, samo ste mi olakšali." Rekla sam sarkastično.

"Ti mala-"

"Molim vas napustite moju kancelariju, inače ću zvati obezbeđenje." Rekla sam oštro.

"Ovo još nije gotovo!" Viknula je Nora i, zajedno sa Elizabet i njihovim ocem izašla.

Duboko sam izdahnula i bacila se na stolicu.

"Laila..." Rekao je Jin tiho, što me je nateralo da ga brzinom svetlosti pogledam.

Zašto i dalje stoji tu?! Nije valjda gledao sve ovo?! Zaštooo...

Skrenula sam pogled i obrisala suzu koja je uspela da se spusti niz moj obraz. Osetila sam stisak na ruku, i u sledećem trenutku sam bila u Jin-ovom zagrljaju.

Tu više nisam mogla da izdržim i počela sam da jecam. Onda se to ubrzo pretvorilo u glasan plač. Jin me je poveo u njegovu kancelariju, gde sam mu ispričala sve šta je bilo onog dana kada su pobegli i ostavili me.

...

Sada sedimo na jednoj od fotelja u Jin-ovoj kancelariji. Tj. on sedi na fotelji, a ja na njegovom krilu, sa glavom naslonjenom na njegovom ramenu.

"Lakše?" Pitao me je tiho i poljubio u čelo.

Samo sam klimnula glavom. Onda su se vrata, odjednom, otvorila.

"Hej Ji-... Ups. Izvinite." Rekao je neko.

"U redu je Kook. Šta ti trebam?" Pitao je Jin.

Pribila sam se uz Jin-a što sam više mogla, kako me Jungkook ne bi video uplakanu.

"Yoongi hyung ti je poslao ovo. Hteo sam da dam Laili, ali nije bila tu pa sam samo ušao." Rekao je i spustio nešto na sto ispred nas.

"Okay." Rekao je Jin.

Onda se čulo otvaranje i zatvaranje vrata. Polako sam se odvojila od Jin-a i videla da je Jungkook otišao.

"Mislim da sam dosta tugovala. Posao ipak čeka." Rekla sam tiho.

"Ako želiš, možeš da ideš kući." Rekao je i poljubio mi ruku.

"Ne. Ostaću." Rekla sam i ustala.

Ispravila sam odeću i onda pogledala kovertu koju je Jungkook doneo. Jin ju je uzeo i otvorio je.

"Šta piše?" Pitala sam.

"Pozivnica." Rekao je i okrenuo.

"Još jedna?! Zar ovi ljudi ne znaju ništa drugo da rade osim proslava?" Rekla sam mrzovoljno.

"To kažeš zato što te mrzi da ideš. A pošto si moja sekretarica znaš da ćeš morati, i zato si dodatno mrzovoljna." Rekao je Jin sa osmehom.

"Tačno tako." Potvrdila sam.

Odjednom je napravio facu kao da se nešto setio.

"Šta?" Pitala sam zbunjeno.

"Umalo da zaboravim." Rekao je i prišao jednom od ormara.

Onda ga je otvorio i izvadio neku kutiju. Prišao mi je i dao mi kutiju.

"Šta je ovo?" Pitala sam i otvorila kutiju.

Haljina?

"Za sutrašnju proslavu." Rekao je.

"Kakva proslava? Zašto ja ništa ne znam o tome?" Odmah sam pitala.

"To je proslava otvaranja nove kompanije. Ako se sećaš, g. Bush je pominjao tu kopaniju." Rekao je.

I onda, kao da mi je cigla pala na glavu.

"Jao daa... Ona kompanija za obuću?" Rekla sam, na šta je klimnuo glavom. "Ugh..." Izdahnula sam mrzovoljno.

"Doći ću da te uzmem sutra. Lepo se sredi, kako bih svima pokazao ko je moja devojka." Rekao je ponosno.

"Da, da." Rekla sam kroz smeh.

Onda su se vrata opet otvorila.

Zašto vam je Jin danas toliko zanimljiv?

Pogledala sam ka vratima i Jackson je ušao. A i tata za njim. Odmah sam se nasmejala i potrčala im u zagrljaj.

"Otkud vi ovde?" Pitala sam sa osmehom.

"Došli smo da te ukradeno." Rekao je Jackson jezivo, zbog čega ga je tata udario po glavi.

'Treba mi tvoja pomoć za poklon.' Rekao je tata znakovnim jezikom.

Da, naučila sam ga. Hehe.

"Kakav poklon?" Pitala sam.

"Za jednu posebnu osobu." Rekao je Jackson. "Žensko je." Dodao je tiho, na šta je tata malo pocrveneo.

Pogledala sam ga sa podignutom obrvom i zlobno se nasmejala.

"Tataa~" Rekla sam pevajući i počela da igram obrvama.

"Jin, pozajmljujemo ti sekretaricu i vraćamo je sutra." Rekao je Jackson i povukao me za njim ka vratima.

Tata se pozdravio sa Jin-om i krenuo za nama. Uzela sam moje stvari i poslala Jin-u leteći poljubac, pošto su mu vrata otvorena.

"Šta to bi?" Odmah je pitao Jackson.

"Šta? Samo sam se pozdravila sa dečkom." Rekla sam sa osmehom.

"Dečko?!" Viknuo je. "A ne. Vraćam se tamo i ima da-" Krenuo je ka Jin-ovoj kancelariji, ali sam ga podlaktila i povukla za mnom.

"Ostavi to za posle. Sada nam je prioritet tata i poklon za misterioznu ženu." Rekla sam sa zlobnim osmehom i pogledala tatu koji se opet crveni.

...