My new life ✔

Part 12

...

Still Jin's P.O.V.

Parkirao sam auto ispred kuće. Okrenuo sam se i video da je Laila uveliko zaspala. Izašao sam iz auta i otvorio zadnja vrata. Uzeo sam je u naručje i ušao u kuću. Slučajno sam naleteo na moju baku.

"Ko je to?" Odmah je pitala sa radoznalim pogledom.

"Prijateljica. Malo se napila. A ne znam gde živi, pa sam je doveo ovde." Rekao sam i krenuo ka stepenicama.

"Dobro si uradio. Ko zna šta bi joj se desilo." Rekla je baka.

"A zašto ti ne spavaš? Vidi kakve su ti oči. Znaš da se od ne spavanja brže stari?" Rekao sam kroz smeh, i za uzvrat dobio leteću papuču.

Naravno, izbegao sam je.

"Daću ja tebi staranje. Bolje se pobrini o toj devojci. Cela je prebledela. A još je i tako mršava. Kako uopšte preživljava?" Govorila je baka.

"Da, da." Rekao sam i otišao uza stepenice.

Otvorio sam vrata gostinjske sobe i spustio Lailu na krevet.

"Ah, moja leđa!" Rekao sam i protegao se.

"A meni kaže stara." Rekla je, odjednom, baka.

"Otkud ti?" Pitao sam.

"Nećeš valjda da je ostaviš da u tome spava? I kakva je ovo haljina? Sve sama koža. Ah... Današnja omladina. Idi donesi neku tvoju majicu i trenerku." Rekla je.

Otišao sam do sobe i uzeo majicu i trenerku. Onda sam se vratio i dao baki.

"Možeš da ideš. Ja ću je presvući." Rekla je.

Klimnuo sam glavom i vratio se u moju sobu. Samo sam se bacio na krevet.

"Presvuci se!" Viknula je baka.

Kako je znala?!

Ustao sam sam kreveta i presvukao se. Onda sam poslao poruku Jiminu da javi Emmi da je Laila kod mene. Kada mi je odgovorio, ostavio sam telefon i zaspao.

...

*jutro*

Laila's P.O.V.

"Ahh! Moja glava!" Rekla sam promuklo.

Polako sam otvorila oči i videla da sam u nepoznatoj sobi. Brzo sam ustala i pogledala okolo. Onda sam primetila i nepoznatu odeću.

"Šta se desilo?" Rekla sam tiho i ustala.

Nisam ni dve sekunde stajala, a već sam izgubila ravnotežu i pala.

"Glupa glavobolja."

Odjednom su se vrata otvorila i kroz njih je ušla neka stara žena.

"Jesi li dobro?" Prišla mi je i pomogla mi da ustanem.

"Da. A... Ko ste vi? I gde sam ja uopšte?" Pitala sam.

"Ja sam g. Kim. Možeš da me zoveš baka. I u mojoj si kući. Hajde sada za mnom. Doručak je na stolu." Rekla je i povukla me za sobom.

Iako je ne znam, nekako imam osećaj da mogu da joj verujem. Izašli smo iz sobe i došli do stepenica.

"O, ne." Rekla sam i stala.

"Šta je bilo, draga?" Pitala je baka.

"Ne mogu niz stepenice. Vid mi je zamućen. Pašću." Rekla sam i odmah se uhvatila za zid, kada su stepenice počele da se talasaju.

"Sačekaj tu. Reći ću mom unuku da ti pomogne. Jin!" Viknula je i krena da silazi niz stepenice.

Jin? Nije valjda. Nemoj, molim te.

Na dnu stepenica se stvorio, glavom i bradom, g. direktor Jin.

"Pomogni joj da siđe. Kaže da ne vidi ništa." Rekla je baka i onda negde otišla.

Neee... Vrati seee...

Jin je došao do mene i uhvatio me za ruku. Brzo sam je izvukla.

"Nemoj sada. Osim ako ne želiš da se slomiš. Onda samo izvoli." Rekao je i podigao ruke.

Opet sam pogledala stepenice, i sada se okreću. Samo sam stavila ruku ispred njega i pogledala u stranu.

"Tako sam i mislio." Rekao je i, odjednom, me uzeo u naručje.

"Š-š-š-š-šta to radiš?" Promumlala sam brzo.

"Ovako je lakše. Nego da silazimo pola sata." Rekao je i počeo da silazi.

Uhvatila sam se za njegovu majicu, jer su mi se stepenice sada raspadale pred očima.

Jesu ove stepenice normale?

Sišli smo, ali me nije spustio, nego je nastavio da hoda.

"Gde idemo?" Pitala sam.

"U trpezariju." Rekao je.

Ušli smo u trpezariju i spustio me je na stolicu. Odmah sam primetila sto pun hrane. Onda je baka ušla i dala mi neke tablete.

"Za bolove." Rekla je.

Klimnula sam glavom i popila ih.

"Tako nam lako veruješ? Šta ako je to droga što si upravo popila?" Rekao je, odjednom, Jin.

Odmah sam ga streljala pogledom, a baka ga je gađala kutijom od tableta.

"Ćuti i jedi." Rekla je ljutito.

Bravo bakice.

"Uzmi ovu čorbu. Dobra je za mamurluk." Rekla je i dala mi tanjir pun čorbe.

Klimnula sam glavom i počela da jedem. Onda sam se setila onog najbitnijeg.

"Otkud ja ovde?" Pitala sam Jina.

"Izgleda da si se odvojila od društva i naletela na mene. A pošto nisam mogao da ih nađem, a i nisam hteo da te ostavim samu, doveo sam te ovde. Doveo bih te tvojoj kući, ali nisam znao gde je. A ti si već zaspala." Rekao je.

Zemljo, otvori se i progutaj me.

Nisam ništa rekla i nastavila da jedem.

...

"Dođi nam opet." Rekla je baka veselo i zagrlila me.

"Da, bako." Rekla sam.

"Lepo vozi i dovedi je kući u jednom komadu." Rekla je Jinu.

"Na šta ti ja ličim? Na vozača amatera, pa da ne umem da vozim?" Rekao je Jin ljutito, na šta sam se nasmejala.

"Kako imaš lep osmeh. Treba češće da se smeješ." Rekla je baka.

"A, da." Rekla sam stidljivo.

"Idemo. Ćao bako." Rekao je i povukao me za sobom.

Ušli smo u auto i ja sam mu rekla moju adresu.

...

Nakon par minuta smo stigli. Zaustavio je auto i ugasio ga.

"Hvala na svemu. I izvinjavam se zbog problema koje sam vam stvorila." Rekla sam ne gledajući ga.

"Ma, u redu je. Kakav bih to direktor bio, kada se ne bih brinuo o svojim zaposlenima. I molim te izbaci te formalnosti. Samo ih ti koristiš u celoj kompaniji." Rekao je i napravio neku facu, kako bi što bolje pokazao koliko mu se ne sviđa.

"U redu." Rekla sam i malo se nasmejala.

"Vidimo se sutra." Rekao je kada sam izašla.

"Da." Rekla sam i mahnula mu.

Onda sam ušla u zgradu.

...